Рајко Петров Ного

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рајко Ного
Nogo.jpg
Рајко Петров Ного
Датум рођења(1945-05-13)13. мај 1945.(74 год.)
Место рођењаБорија, општина Калиновик
  ДФЈ
ШколаУниверзитет у Сарајеву, Филолошки факултет Универзитета у Београду

Рајко Петров Ного (Борија, општина Калиновик, 13. мај 1945[1]) српски је пјесник, есејиста и књижевни критичар. Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске и члан Сената Републике Српске.

Биографија[уреди]

Завршио је Учитељску школу у Сарајеву, дипломирао је Југословенску књижевност и српскохрватски језик на сарајевском Филозофском факултету, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду[1]. Радио је као уредник у издавачком предузећу „Веселин Маслеша“ до 1982, затим као уредник београдског БИГЗ-а од 1982. до 1999.[2] Од 2000. Предаје поезију и критику на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.[3][2] За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004.[3] Члан је Удружења књижевника Србије. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[4]

Члан је првог сазива Сената Републике Српске од 1997, а поново је изабран 9. априла 2009.[2]

Признања[уреди]

Добитник је 23 награде.[5]

Дјела[уреди]

До краја 2007. објавио је 52 књиге.[5]

Поезија[уреди]

Објавио је збирке пјесама:[9]

  • Зимомора, (1967)
  • Зверињак, (1972)
  • Родила ме тетка коза, пјесме за дјецу, (1977)
  • Безакоње, (1977)
  • Планина и почело, (1978)
  • Колиба и тетка коза, пјесме за дјецу (1980)
  • На крају миленија, (1987)
  • Лазарева субота, (1989)
  • Лазарева субота и други дани, (1993)
  • На капијама раја, (1994)
  • Лирика, (1995)
  • Мало документарних детаља, (1998)
  • Нек пада снијег господе, (1999)
  • Најлепше песме Рајка Петрова Нога, (приредио Ђорђо Сладоје) (2001)
  • Неодремано око, (2002)
  • Није све пропало, (2004)
  • У Вуловоме долу, (изабране и нове пјесме) (2005)
  • Јечам и калопер — глоса, (2006)
  • Не тикај у ме, (2008)
  • Човек се враћа кући, (избор) (2010)

Критике, есеји и студије[уреди]

  • Де­ла Рај­ка Пе­тро­ва Но­га (пет књи­га): Пе­сме, Пе­сме и но­те – Пе­сме за де­цу, Есе­ји, Кри­ти­ке, Ан­то­ло­ги­ја срп­ских ју­нач­ких пје­са­ма, За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства Републике Српске, Српско Сарајево (2003)
  • Антологија Српске јуначке пјесме, (десет издања)
  • Антологија новијег српског песништва, Слово, Врбас (1998)
  • Јеси ли жив, (1973)
  • Обиље и расап материје, (1978)
  • На Вуковој стази, (1987)
  • Сузе и соколари, (2003)
  • Запиши то, Рајко,
  • Запиши и напиши, Београдска књига, Београд (2012)
  • Пје­сме Алек­се Шан­ти­ћа,
  • По­е­зи­ја Јо­ва­на Ду­чи­ћа,
  • По­е­зи­ја и про­зу Бран­ка Ћо­пи­ћа,
  • Очи на оба све­та, из­бор из по­е­зи­је и пу­то­пи­сне про­зе Јо­ва­на Ду­чи­ћа
  • Сонети и поеме Скендера Куленовића, (2010)
  • При­че код во­де Ћа­ми­ла Си­ја­ри­ћа,

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Зарић, З (13. 5. 2003). „Ко је овај човек: Рајко Петров Ного (Сунцокрет с Калиновика)”. Глас Јавности. Приступљено 2. 12. 2009. 
  2. 2,0 2,1 2,2 „Рајко Петров Ного”. Београдска књига. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2012. Приступљено 31. 3. 2012. 
  3. 3,0 3,1 „Академик Рајко Петров Ного”. Академија наука и умјетности Републике Српске. 2004. Приступљено 31. 3. 2012. 
  4. ^ „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012. 
  5. 5,0 5,1 „Књижевна новине, децембар 2007.”. Удружење књижевника Србије. децембар 2007. Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2009. Приступљено 31. 3. 2012. 
  6. ^ „Рајку Петрову Ноги награда „Ђуро Дамјановић. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 4. 2012. Приступљено 28. 4. 2012. 
  7. ^ Рајко Петров Ного добитник награде „Деспотица мати Ангелина“ („Политика“, 7. август 2015)
  8. ^ Рајку Петрову Ногу свечано уручена књижевна награда „Јелена Балшић“ („Вечерње новости”, 15. април 2019)
  9. ^ Летопис Матице српске, Књ. 487, св. 4, Нови Сад (април, 2011)

Спољашње везе[уреди]