Рајко Петров Ного
Рајко Ного | |
---|---|
![]() Рајко Петров Ного, 2011. године | |
Датум рођења | 13. мај 1945. |
Место рођења | Борија ДФ Југославија |
Држављанство | српско |
Школа | Универзитет у Сарајеву, Филолошки факултет Универзитета у Београду |
Политичка странка | Српска демократска странка |
Рајко Петров Ного (Борија, 13. мај 1945[1]) српски је пјесник, есејиста и књижевни критичар. Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске и члан Сената Републике Српске.
Биографија[уреди | уреди извор]
Рајко је рођен по завршетку Другог светског рата, од оца Петра и мајке Стане, у Загорју, у старој Херцеговини. Старином је од Рашевића (где припада и Марко Миљанов)[2] из племена Кучи у Црној Гори. Средње име Петров узео је по оцу. Презиме Ного је узето од једног надимка Рашевића.
Као дечак дошао је из родних Борија у Сарајево и ту започео школовање. Након основне школе завршио је Учитељску школу у Сарајеву, дипломирао је Југословенску књижевност и српскохрватски језик на сарајевском Филозофском факултету, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду[1]. Радио је као уредник у издавачком предузећу „Веселин Маслеша“ 1972-1982, затим као уредник београдског БИГЗ-а 1982-1999. године.[3]
Преселио се 1982. године из Сарајева у Београд.
Од 2000. године предаје поезију и критику на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.[4][3] За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године[4] Члан је Удружења књижевника Србије. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]
Члан је првог сазива Сената Републике Српске од 1997, а поново је изабран 9. априла 2009. године[3]
Признања[уреди | уреди извор]
Добитник је 23 награде.[6]
- Награда Петар Кочић
- Бранкова награда (1968)
- Змајева награда (1978)
- Награда Бранко Миљковић (1989)
- Награда Вукове задужбине (2003)
- Жичка хрисовуља (2003)
- Награда Јован Дучић
- Награда Бранко Ћопић
- Награда Алекса Шантић
- Награда Десанка Максимовић (2009)
- Награда Исидора Секулић
- Награда „Ђура Јакшић“
- Награда Милан Ракић
- Награда Скендер Куленовић
- Виталова награда „Златни сунцокрет“
- Награда Меша Селимовић
- Награда Ђуро Дамјановић (награда Удружења књижевника Српске) за књигу Запиши и напиши која му је додјељена 2012.[7]
- Награда „Деспотица мати Ангелина“ (2015)[8]
- Награда Јелена Балшић (2019)[9]
- Дисова награда (2020)[10]
Дјела[уреди | уреди извор]
До краја 2007. објавио је 52 књиге.[6]
Поезија[уреди | уреди извор]
Објавио је збирке пјесама:[11]
- Зимомора, (1967)
- Зверињак, (1972)
- Родила ме тетка коза, пјесме за дјецу, (1977)
- Безакоње, (1977)
- Планина и почело, (1978)
- Колиба и тетка коза, пјесме за дјецу (1980)
- На крају миленија, (1987)
- Лазарева субота, (1989)
- Лазарева субота и други дани, (1993)
- На капијама раја, (1994)
- Лирика, (1995)
- Мало документарних детаља, (1998)
- Нек пада снијег господе, (1999)
- Најлепше песме Рајка Петрова Нога, (приредио Ђорђо Сладоје) (2001)
- Неодремано око, (2002)
- Није све пропало, (2004)
- У Вуловоме долу, (изабране и нове пјесме) (2005)
- Јечам и калопер — глоса, (2006)
- Не тикај у ме, (2008)
- Човек се враћа кући, (избор) (2010)
Критике, есеји и студије[уреди | уреди извор]
- Дела Рајка Петрова Нога (пет књига): Песме, Песме и ноте – Песме за децу, Есеји, Критике, Антологија српских јуначких пјесама, Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево (2003)
- Антологија Српске јуначке пјесме, (десет издања)
- Антологија новијег српског песништва, Слово, Врбас (1998)
- Јеси ли жив, (1973)
- Обиље и расап материје, (1978)
- На Вуковој стази, (1987)
- Сузе и соколари, (2003)
- Запиши то, Рајко,
- Запиши и напиши, Београдска књига, Београд (2012)
- Пјесме Алексе Шантића,
- Поезија Јована Дучића,
- Поезија и прозу Бранка Ћопића,
- Очи на оба света, избор из поезије и путописне прозе Јована Дучића
- Сонети и поеме Скендера Куленовића, (2010)
- Приче код воде Ћамила Сијарића,
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Зарић, З (13. 5. 2003). „Ко је овај човек: Рајко Петров Ного (Сунцокрет с Калиновика)”. Глас Јавности. Приступљено 2. 12. 2009.
- ^ http://www.srpskenovinecg.com/download/branko-stojanovic-rajko-petrov-nogo-zivot-i-delo.pdf
- ^ а б в „Рајко Петров Ного”. Београдска књига. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2012. Приступљено 31. 3. 2012.
- ^ а б „Академик Рајко Петров Ного”. Академија наука и умјетности Републике Српске. 2004. Приступљено 31. 3. 2012.
- ^ „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012.
- ^ а б „Књижевна новине, децембар 2007.”. Удружење књижевника Србије. децембар 2007. Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2009. Приступљено 31. 3. 2012.
- ^ „Рајку Петрову Ноги награда „Ђуро Дамјановић“”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 4. 2012. Приступљено 28. 4. 2012.
- ^ Рајко Петров Ного добитник награде „Деспотица мати Ангелина“ („Политика“, 7. август 2015)
- ^ Рајку Петрову Ногу свечано уручена књижевна награда „Јелена Балшић“ („Вечерње новости”, 15. април 2019)
- ^ Рајко Петров Ного лауреат Дисове награде („Вечерње новости”, 4. мај 2020)
- ^ Летопис Матице српске, Књ. 487, св. 4, Нови Сад (април, 2011)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Радио-телевизија Републике Српске: Снага из пораза - Рајко Петров Ного, 6. 6. 2011. (језик: српски)
- Глас Српске: Рајко Петров Ного: У Републици Српској се лакше дише и брже мисли, 25. 12. 2011.[мртва веза] (језик: српски)
- Радио-телевизија Републике Српске: 20 година од стварања Републике Српске: Рајко Петров Ного (интервју 2009), 22. 7. 2012. (језик: српски)
- Знају за Константина, не хају за Немању - интервју („Политика“, 26. јул 2013)
- Кад склониш велике појаве се бумбари („Политика“, 24. октобар 2015)
- За мене је ћирилица и више од идентитета („Вечерње новости”, 29. септембар 2019)
- Рођени 1945.
- Калиновчани
- Српски песници
- Српски књижевници
- Српски књижевни критичари
- Академици АНУРС
- Сенатори Републике Српске
- Књижевници Републике Српске
- Чланови Удружења књижевника Србије
- Бивши студенти Универзитета у Сарајеву
- Професори Универзитета у Источном Сарајеву
- Добитници Бранкове награде
- Добитници Дисове награде
- Добитници Жичке хрисовуље
- Добитници Змајеве награде
- Добитници награде Бранко Миљковић
- Добитници награде Десанка Максимовић
- Добитници награде Меша Селимовић