Рајко Петров Ного

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рајко Ного
Nogo.jpg
Рајко Петров Ного
Датум рођења(1945-05-13)13. мај 1945. (75 год.)
Место рођењаБорија, општина Калиновик,  ДФЈ
ШколаУниверзитет у Сарајеву, Филолошки факултет Универзитета у Београду

Рајко Петров Ного (Борија, општина Калиновик, 13. мај 1945[1]) српски је пјесник, есејиста и књижевни критичар. Редовни је члан Академије наука и умјетности Републике Српске и члан Сената Републике Српске.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рајко је рођен по завршетку Другог светског рата, од оца Петра и мајке Стане, у Загорју, у старој Херцеговини. Старином је од Рашевића (где припада и Марко Миљанов)[2] из племена Кучи у Црној Гори. Средње име "Петров" узео је по оцу. Презиме "Ного" је узето од једног надимка Рашевића.

Као дечак дошао је из родних Борија у Сарајево и ту започео школовање. Након основне школе завршио је Учитељску школу у Сарајеву, дипломирао је Југословенску књижевност и српскохрватски језик на сарајевском Филозофском факултету, а магистрирао на Филолошком факултету у Београду[1]. Радио је као уредник у издавачком предузећу „Веселин Маслеша“ 1972-1982, затим као уредник београдског БИГЗ-а 1982-1999. године.[3]

Преселио се 1982. године из Сарајева у Београд.

Од 2000. године предаје поезију и критику на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву.[4][3] За дописног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 27. јуна 1997, а за редовног 21. јуна 2004. године[4] Члан је Удружења књижевника Србије. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. године предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[5]

Члан је првог сазива Сената Републике Српске од 1997, а поново је изабран 9. априла 2009. године[3]

Признања[уреди | уреди извор]

Добитник је 23 награде.[6]

Дјела[уреди | уреди извор]

До краја 2007. објавио је 52 књиге.[6]

Поезија[уреди | уреди извор]

Објавио је збирке пјесама:[11]

  • Зимомора, (1967)
  • Зверињак, (1972)
  • Родила ме тетка коза, пјесме за дјецу, (1977)
  • Безакоње, (1977)
  • Планина и почело, (1978)
  • Колиба и тетка коза, пјесме за дјецу (1980)
  • На крају миленија, (1987)
  • Лазарева субота, (1989)
  • Лазарева субота и други дани, (1993)
  • На капијама раја, (1994)
  • Лирика, (1995)
  • Мало документарних детаља, (1998)
  • Нек пада снијег господе, (1999)
  • Најлепше песме Рајка Петрова Нога, (приредио Ђорђо Сладоје) (2001)
  • Неодремано око, (2002)
  • Није све пропало, (2004)
  • У Вуловоме долу, (изабране и нове пјесме) (2005)
  • Јечам и калопер — глоса, (2006)
  • Не тикај у ме, (2008)
  • Човек се враћа кући, (избор) (2010)

Критике, есеји и студије[уреди | уреди извор]

  • Де­ла Рај­ка Пе­тро­ва Но­га (пет књи­га): Пе­сме, Пе­сме и но­те – Пе­сме за де­цу, Есе­ји, Кри­ти­ке, Ан­то­ло­ги­ја срп­ских ју­нач­ких пје­са­ма, За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства Републике Српске, Српско Сарајево (2003)
  • Антологија Српске јуначке пјесме, (десет издања)
  • Антологија новијег српског песништва, Слово, Врбас (1998)
  • Јеси ли жив, (1973)
  • Обиље и расап материје, (1978)
  • На Вуковој стази, (1987)
  • Сузе и соколари, (2003)
  • Запиши то, Рајко,
  • Запиши и напиши, Београдска књига, Београд (2012)
  • Пје­сме Алек­се Шан­ти­ћа,
  • По­е­зи­ја Јо­ва­на Ду­чи­ћа,
  • По­е­зи­ја и про­зу Бран­ка Ћо­пи­ћа,
  • Очи на оба све­та, из­бор из по­е­зи­је и пу­то­пи­сне про­зе Јо­ва­на Ду­чи­ћа
  • Сонети и поеме Скендера Куленовића, (2010)
  • При­че код во­де Ћа­ми­ла Си­ја­ри­ћа,

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ↑ 1,0 1,1 Зарић, З (13. 5. 2003). „Ко је овај човек: Рајко Петров Ного (Сунцокрет с Калиновика)”. Глас Јавности. Приступљено 2. 12. 2009. 
  2. ^ http://www.srpskenovinecg.com/download/branko-stojanovic-rajko-petrov-nogo-zivot-i-delo.pdf
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 „Рајко Петров Ного”. Београдска књига. Архивирано из оригинала на датум 7. 5. 2012. Приступљено 31. 3. 2012. 
  4. ↑ 4,0 4,1 „Академик Рајко Петров Ного”. Академија наука и умјетности Републике Српске. 2004. Приступљено 31. 3. 2012. 
  5. ^ „За дописне чланове САНУ предложено 18 књижевника”. Радио-телевизија Републике Српске. 30. 3. 2012. Приступљено 31. 3. 2012. 
  6. ↑ 6,0 6,1 „Књижевна новине, децембар 2007.”. Удружење књижевника Србије. децембар 2007. Архивирано из оригинала на датум 23. 6. 2009. Приступљено 31. 3. 2012. 
  7. ^ „Рајку Петрову Ноги награда „Ђуро Дамјановић“”. Радио-телевизија Републике Српске. 27. 4. 2012. Приступљено 28. 4. 2012. 
  8. ^ Рајко Петров Ного добитник награде „Деспотица мати Ангелина“ („Политика“, 7. август 2015)
  9. ^ Рајку Петрову Ногу свечано уручена књижевна награда „Јелена Балшић“ („Вечерње новости”, 15. април 2019)
  10. ^ Рајко Петров Ного лауреат Дисове награде („Вечерње новости”, 4. мај 2020)
  11. ^ Летопис Матице српске, Књ. 487, св. 4, Нови Сад (април, 2011)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајко_Петров_Ного&oldid=23150657”