Пређи на садржај

Хавијер Солана

С Википедије, слободне енциклопедије
Хавијер Солана
Солана 2015. после минхенског савета безбедности
Лични подаци
Датум рођења(1942-07-14)14. јул 1942.(82 год.)
Место рођењаМадрид, Шпанија
НародностШпанац
Религијакатолик
ОбразовањеComplutense University of Madrid, Универзитет Вирџиније
УниверзитетУниверзитет Комплутенсе у Мадриду, Универзитет Вирџиније
ПрофесијаФизичар
Породица
Деца2
Политичка каријера
Политичка
странка
Шпанска социјалистичка радничка партија (PSOE)
Генерални секретар НАТО пакта
ПретходникСерђо Баланцино (в.д.)
НаследникЏорџ Робертсон
Посланик представничког дома за Мадрид
15. јун 1977 — 19. децембар 1995.

Франциско Хавијер Солана Мадариага (шп. Francisco Javier Solana Madariaga; Мадрид, Шпанија, 14. јул 1942) био је Високи представник за заједничку спољну политику и безбедност и генерални секретар Савета Европске уније (ЕУ) и Западноевропске уније.

Од 1959. до 1965. апсолвирао је факултет физике на Мадридском универзитету „Комплутенсе“. Године 1963. је због свог ангажмана у опозиционом покрету против Франсиска Франка протеран са факултета. Прво је отишао у Холандију а касније у Велику Британију гдје је завршио факултет. После тога, живи неко време у САД финансиран од стипендије Фулбрајт (енгл. Fulbright), која се углавном финансира из буџета САД[1]. Предавао је физику је 1968. на Вирџинијском универзитету, где се до 1971. бавио истраживачким радом. Исте године се вратио у Шпанију где се запослио као професор физике.

Ожењен је Консепсион Хименес (шп. Concepción Gimenéz), кћерком једног Франковог генерала. Има двоје одрасле деце, сина Дијега и кћерку Вегу.

Политиком се почео бавити у служби Фелипа Гонзалеза, где је провео 13 година, пре него што је постао Генерални секретар НАТО-а, што је дужност на којој је био од 1995. до 1999. Најзначајнији догађај у овом периоду је било НАТО бомбардовање СРЈ. Солана је именован да постане министар спољних послова Европске уније 2006, али ће вероватно наставити да обавља своју тренутну дужност док се не одлучи будућност Европске уније.

Био је против НАТО-а током почетка своје каријере, када је и написао 50 разлога да се каже не НАТО-у, али је касније променио свој став, и у референдуму за останак Шпаније у НАТО пакту 1986. се залагао за останак.[2]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Фулбарјота стипендија, Приступљено 29. 4. 2013.
  2. ^ ANDREU MISSÉ (21. мај 2007). „La red de Solana” [Соланина мрежа]. Ел Паис (на језику: шпански). Приступљено 12. април 2021. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]