Шангајски торањ

Координате: 31° 14′ 08″ С; 121° 30′ 04″ И / 31.2355° С; 121.501° И / 31.2355; 121.501
С Википедије, слободне енциклопедије
Шангајски торањ
Информације
Локација Шангај, Кина
Координате 31° 14′ 08″ С; 121° 30′ 04″ И / 31.2355° С; 121.501° И / 31.2355; 121.501
Статус завршена
Свечано отварање 2. фебруар 2015.
Саграђена 2008—2014.
Висина 632 m
Највиши спрат 587 m
Технички детаљи
Број спратова 130
Површина 380.000 m²
Број лифтова 97
Вредност 15,7 милијарди ¥
Компаније
Архитекта Маршал Страбала и Џун Сија (Gensler)
TJAD
Структурни
инжињер		 Thornton Tomasetti
Cosentini Associates
I.DEA Ecological Solutions
Конструктор Shanghai Construction Group
Власник Shanghai Tower Construction and Development

Шангајски торањ () 128-спратни је облакодер висок 632 метара који се налази у Шангају.[1] Друга је по висини највиша зграда на свету и дели рекорд (са Пинг Ан финансијским центром) за највиши светски видиковац, који се налази на висини од 562 метара.[2] Такође је до 2017. године држао рекорд и за друге најбрже лифтове, који достижу брзину до 20,5 метара по секунди (74 km/h),[3][4] када су их заменили лифтови из Финансијског центра Гуангџоу, с највишом брзином од 21 метра по секунди (76 km/h).[5] Зграду је дизајнирала фирма Gensler, тренутно је поседује Шангајска градска влада, а она је највиша од првих светских троструко суседних супер-високих зграда у дистрикту Пудонг, док су друге две Јин Мао кула и Шангајски светски финансијски центар. Зградина степенаста конструкција дизајнирана за високу енергетску ефикасност пружа девет одвојених зона подељених између канцеларија, малопродајних и забавних објеката.[6]

Изградња торња је почела у новембру 2008.[1] и достигла је врх 3. августа 2013. године. Екстеријер је завршен у лето 2015,[7][6] док је целокупна изградња завршена у септембру исте године. Иако је првобитно планирано да зграда буде отворена за јавност у новембру 2014. године, датум коначног отварања је константно померан. Видиковац је отворен за посетиоце у јулу 2016; период од јула до септембра 2016. године сматран је „пробним” или „периодом пуштања у рад”.[8][9] Од 26. априла 2017. године, видиковац на 118. спрату је отворен за јавност.[10] Од отварања торња било је значајних проблема са одржавањем, док је већина простора унутар зграде остало непопуњено.

Шангајски торањ је освојио награду Тијен-јоу Џем за цивилно инжињерство 2018. године.[11]

Планирање и финансирање[уреди | уреди извор]

Планирани модели за финансијски округ Луџиазуи из 1993. године показују планове за блиску групу од три супер-облакодера.[12] Први од њих, Јин Мао кула, завршена је 1999; суседни Шангајски светски финансијски центар (ШСФЦ) отворен је 2008. године.[13]

Шангајски торањ је у власништву Yeti Construction and Development, конзорцијума државних развојних компанија, који укључује Shanghai Chengtou Corp, Shanghai Lujiazui Finance & Trade Zone Development Co. и Shanghai Construction Group.[14] Финансирање изградње торња осигурано је од стране акционара, банкарских зајмова и општинске владе Шангаја. Процењени трошак изградње торња износио је 2,4 милијарде америчких долара.

Дизајн[уреди | уреди извор]

Шангајски торањ дизајнирала је америчка архитектонска фирма Gensler, а шангајски архитекта Џун Сија предводио је дизајнерски тим.[15][16]

Торањ има облик девет цилиндричних зграда сложених једну на другу, са укупно 128 спратова, од којих су сви затворени унутрашњим слојем стаклене фасаде. Између тог и спољашњег слоја, који се увија док се подиже, девет затворених зона пружа јавни простор за посетиоце.[17] Свако од ових девет подручја има свој атријум, који садржи баште, кафиће, ресторане и малопродајни простор и пружа панорамски поглед на град.[18]

Оба слоја фасаде су транспарентни, а у основи торња обезбеђени су простори за малопродају и догађаје. Прозирна фасада је јединствена карактеристика дизајна, јер већина зграда има само једну фасаду која користи високо рефлектујуће стакло за смањење апсорпције топлоте, али двоструки слој стакла у Шангајском торњу елиминише потребу да било који слој буде непровидан. Торањ може да прими чак 16.000 људи дневно.

Шангајски торањ се придружује кули Јин Мао и ШСФЦ-у, који заједно формирају светску прву суседну групу од три супер-високе зграде. Зградиним хотел са 258 соба, смештеним између 84. и 110. спрата, управља Jin Jiang International Hotels као Shanghai Tower J-Hotel, а по завршетку ово ће бити највиши хотел на свету.[19] У торњу ће бити смештен и музеј.[20] Под-нивои торња пружају паркинг места за 1.800 возила.

Вертикални транспортни систем[уреди | уреди извор]

Вертикални транспортни систем Шангајског торња дизајнирао је америчка компанија Edgett Williams Consulting Group, са главним директором Стивом Еџетом. Блиско сарађујући са Генслеровим дизајнерским и техничким тимовима како би створио високо ефикасно језгро, Еџет је створио систем лифтова у којем се канцеларијски спратови опслужују кроз 4 небеска лобија, од којих сваки служи двоспратним шатл лифтовима. Приступ хотелу је кроз предворје 5. лобија на нивоима 101/102. Сваки небески лоби на два нивоа служи као центар заједнице за ту зону зграде, са садржајима попут хране и пића, као и салама за конференције. Локалне зоне опслужују једноспратни лифтови у целом торњу, а осматрачницу на врху торња опслужују три ултрабрза шатл лифта која путују брзином од 18 метара у секунди, што је највећа брзина коришћена за комерцијалну употребу у зградама. Ова три шатл лифта су допуњена са три ватрогасна лифта што ће значајно повећати пропусност посетиоца до осматрачнице у вршним периодима употребе. У случају пожара или неке друге ванредне ситуације, шатл лифтови у згради дизајнирани су за евакуацију станара са посебно дизајнираних спратова за уточиште који се налазе у правилним интервалима у целој висини куле.

Прилагођени пригушивач масе Шангајског торња

У септембру 2011. године, Mitsubishi Electric је објавио да је победио у понуди за изградњу система лифтова у Шангајском торњу. Mitsubishi је испоручио свих 149 лифтова,[21] укључујући три брза модела способна да пређу 1.080 метара у минуту.[22] Када су инсталирани (2014), били су најбржи једноспратни лифтови на свету (18 метара у секунди), односно двоспратни лифтови (10 метара у секунди).[23] У саопштењу за штампу компаније Mitsubishi од 10. маја 2016. наводи се да је један од три инсталирана шатл лифта путовао брзином од 1230 метара у минуту − што је еквивалентно 73,8 километара на сат, што је највећа брзина коју је икад постигао путнички лифт инсталиран у функционалној згради.[24] Зграда је такође оборила рекорд у најудаљенијем путујућем појединачном лифту на свету, на 578,5 метара, надмашивши рекорд који је држала Бурџ Калифа.[25] Прилагођени пригушивач масе Шангајског торња, дизајниран да ограничи љуљање на врху конструкције, био је највећи на свету у време његове инсталације.[26]

Одрживост[уреди | уреди извор]

Шангајски торањ садржи бројне елементе зелене архитектуре; њени власници су добили сертификате од Кинеског одбора за зелену градњу и Америчког савета за зелену градњу за одрживи дизајн зграде.[27] 2013. године, портпарол Генслера описао је торањ као „најзеленију супер-високу зграду на земљи у овом тренутку”. Зграда је дизајнирана за прикупљање кишнице за унутрашњу употребу и за рециклирање дела отпадних вода.

Поглед са видиковца Шангајског торња

Дизајн стаклене фасаде торња, који се заокреће за 120° са повећањем висине, намењен је смањењу оптерећења ветра на зграду за 24%. Ово је смањило потребну количину грађевинског материјала; Шангајски торањ је користио 25% мање структурног челика од конвенционалног дизајна сличне висине.[28] Као резултат, конструктори зграде уштедели су око 58 милиона америчких долара материјалних трошкова.[29] Грађевинске праксе су такође биле одрживе. Иако ће већину енергије торња обезбедити конвенционални електроенергетски системи, 270 ветрогенератора са вертикалном осом смештених на фасади и близу врха торња могу да произведу до 350.000 kWh додатне електричне енергије годишње,[30][31] и очекује се да ће обезбедити 10% електричних потреба зграде. Двослојна изолациона стаклена фасада дизајнирана је да смањи потребу за климатизацијом у затвореном, а састоји се од напредног ојачаног стакла са великом толеранцијом на температурне разлике.[32] Поред тога, системи грејања и хлађења зграде користе изворе геотермалне енергије.[33] Додатно, киша и отпадне воде се рециклирају за испирање тоалета и наводњавање зелених површина куле.

Конструкција[уреди | уреди извор]

2008. године, локација − претходно полигон за вожњу[34] − била је припремљена за изградњу.[35][36] Церемонија почетка градње одржана је 29. новембра исте године, након што је торањ прошао студију утицаја на животну средину. Главни извођач радова на пројекту био је Shanghai Construction Group, члан конзорцијума који је власник торња.[14]

Поновљени поступак обликовања клизања коришћен је за конструкцију језгра куле од спрата до спрата. Крајем априла 2011. челична арматура куле подигла се на 18. спрат, док је њено бетонско језгро достигло 15. спрат, а уоквиравање спратова било је завршено до четвртог спрата.[37] Крајем децембра 2011. године темељи торња су завршени, а његова челична конструкција уздигнута је изнад 30. спрата. Почетком фебруара 2012. бетонско језгро куле подигло се на висину од 230 метара, са завршених педесетак спратова. У првим месецима 2012. године почеле су да се појављују пукотине на путевима у близини градилиште куле. За то су била крива пропадања тла, која су највероватније проузрокована прекомерним извлачењем подземних вода на подручју Шангаја, а не тежина Шангајског торња.[38]

До маја 2012. године, језгро куле је било високо 250 метара, док су спратови били уоквирени на висину од 200 метара. Почетком септембра 2012. језгро је достигло висину од 338 метара.[39] До краја 2012, кула је достигла 90. спрат и висину од око 425 метара.[40] До 11. априла 2013. године, торањ је достигао 108 спратова, висок преко 500 метара и тиме премашујући висину два суседна супер-висока облакодера, кулу Јин Мао и ШСФЦ.[41]

Грађевински тимови поставили су последњу конструктивну греду зграде 3. августа 2013. године, чиме је торањ постао највиша зграда у Кини и друга по висини на свету.[42][43] Церемонија завршетка конструкције одржана је на месту постављања последње греде.[42][44] Током церемоније, суоснивач Генслера Арт Генслер изјавио је:

Шангајски торањ представља нови начин дефинисања и стварања градова. Укључујући најбољу праксу у одрживости и дизајну високих перформанси, уткајући зграду у урбано ткиво Шангаја и увлачећи живот заједнице у зграду, Шангајски торањ редефинише улогу високих зграда у савременим градовима и подиже меру за следећу генерацију супер-висина.

Поглед са видиковца Шангајског торња

Главни архитекта пројекта Џун Сија рекао је: „Завршетком Шангајског торња, трио Луџиазуи послужиће као запањујући приказ наше прошлости, наше садашњости и безграничне будућности Кине.”[45] Гу Џијанпинг, генерал менаџер компаније Shanghai Tower Construction, изразио је жељу компаније „да обезбеди квалитетнији канцеларијски и тржни простор, као и да допринесе потпуности функционалности градског хоризонта и читавог региона”.

У јануару 2014. године, крунска структура куле прешла је висину од 600 метара када је њена изградња ушла у завршну фазу.[46] Крунска структура куле завршена је у августу 2014. године, а фасада је завршена недуго затим.[47] Унутрашња конструкција куле и електрична опрема завршени су крајем 2014. године. Отварање је постепено вршено током лета 2016. године.

Тренутни статус[уреди | уреди извор]

Торањ се суочио с проблемима при привлачењу станара због одсуства свих потребних дозвола од локалне ватрогасне службе и немогућности добијања званичне употребне дозволе (на крају добијене крајем јуна 2017).[48] Након извештаја из јуна 2017. године, приближно 60% зградиног пословног простора је закупљено, али само 33% тих станара се уселило, остављајући читаве спратове куле празним; луксузни Ј хотел такође још увек није отворен.[49] Неке од компанија које имају своје канцеларије у торњу су Alibaba, Intesa Sanpaolo и AllBright Law Offices.[50] Од 2019. године, 55 спратова стоји празно.[51]

Године 2020. дошло је до великог цурења воде са 60. на 9. спрат куле што је оштетило велику количину канцеларијске опреме и електронике. Речено је да је проблем решен и да ће се извршити свеобухватан преглед на спрату где је почело цурење. Неки корисници кинеских друштвених медија критиковали су цурење као типично за резултате тофу-дрег пројеката.[52] Према локалном листу Shanghai Observer, мрежом су кружили дезинформациони видео снимци који показују да је плафон куле срушен, али ово су заправо били снимци из тржног центра у Нанингу из 2016. године.[53]

Планови спратова[уреди | уреди извор]

Поглед са видиковца на 118. спрату
3Д модел Шангајског торња
Приказ садржаја по спратовима Шангајског торња
Спрат Намена
128. спрат Механички слој 9
125—127. спрат Концертна хала[54]
Хала за изложбе
Прилагођени пригушивач масе[55]
122—124. спрат Механички слој 8
121. спрат Видиковац
120. спрат Ресторани
118. и 119. спрат Видиковац
116. и 117. спрат Механички слој 7
111—115. спрат Продавнице
110. спрат ВИП Бизнис центар
105—109. спрат Ј хотел председнички апартман, Супер делукс соба
104. спрат Ресторан, ВИП соба
103. спрат Тематски ресторани, Луксузни бутик вински подрум, Хала за банкет
102. спрат Кафетерија
101. спрат Ј хотел небески лоби, Небески бар
99. и 100. спрат Механички слој 6
86—98. спрат Ј хотел стандардне собе, Делукс собе
85. спрат Спа-центар, фитнес центар
84. спрат Базен, Бар, Небеске баште
82. и 83. спрат Механички слој 5
70—81. спрат Канцеларијска зона 5
68. и 69. спрат Небески лоби
66. и 67. спрат Механички слој 4
54—65. спрат Канцеларијска зона 4
52. и 53. спрат Небески лоби
50. и 51. спрат Механички слој 3
39—49. спрат Канцеларијска зона 3
37. и 38. спрат Небески лоби
35. и 36. спрат Механички слој 2
24—34. спрат Канцеларијска зона 2
22. и 23. спрат Небески лоби
20. и 21. спрат Механички слој 1
8—19. спрат Канцеларијска зона 1
6. и 7. спрат Механички слој
5. спрат Конференцијски центар
3. и 4. спрат Продавнице и ресторани
2. спрат Балска сала, Бутик канцеларијски лоби, продавнице и ресторани
1. спрат Канцеларијски лоби, хотелски лобији, продавнице и ресторани
B1 Улаз на спрат за разгледање, продавнице и ресторани
B2 Улаз на станицу метроа, продавнице и ресторани
B3—B5 Паркинг, подручја за руковање са теретом, хотелска логистика, механички слој

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б "Shanghai Tower Breaks Ground" Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2008). Luxist.com. 29 November 2008. Retrieved 24 July 2013.
  2. ^ ctbuh. „World's Highest Observation Decks”. www.ctbuh.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 10. 2018. г. Приступљено 2018-10-28. 
  3. ^ „The world's fastest elevator”. 
  4. ^ „CNN: China unveils world's fastest elevator”. 
  5. ^ „Hitachi reaches 1,260 m/min, the World's Fastest*1 Speed with Ultra-High-Speed Elevator”. 
  6. ^ а б „Tall towers: Signs in the sky”. The Economist. 15. 1. 2014. Приступљено 9. 2. 2014. 
  7. ^ „Shanghai Tower nears completion”. Los Angeles Times. 12. 6. 2015. Приступљено 15. 7. 2015. 
  8. ^ Roxburgh, Helen. Inside Shanghai Tower, The Guardian, 23 August 2016
  9. ^ Shanghai Tower Travel China Guide (January 2017)
  10. ^ Shanghai Tower offers airy city views, The Jakarta Post, 28 April 2017
  11. ^ 第十五届中国土木工程詹天佑奖颁发 上海中心大厦等30个项目获奖. CNR. 2018-06-03.
  12. ^ 上海浦东拟建世界第一高楼 外形酷似方尖碑 (на језику: Chinese). People.com.cn. 26. 10. 2007. Архивирано из оригинала 29. 10. 2007. г. Приступљено 17. 5. 2008. 
  13. ^ "China's tallest tower opens". BBC. 28 August 2008. Retrieved 31 January 2013.
  14. ^ а б „China's Tallest Skyscraper Marks Big Step Toward Its 2015 Finish”. Forbes. 3. 8. 2013. Приступљено 4. 2. 2015. 
  15. ^ Ben Ikenson (јул 2013). „Gensler's Secret Sauce”. Metropolis Magazine. Приступљено 3. 11. 2013. 
  16. ^ „Taking Education to New Heights: Alum Designs Tallest Building in China”. University of Colorado Alumni Spotlight. 2013. Архивирано из оригинала 10. 11. 2013. г. Приступљено 3. 11. 2013. 
  17. ^ „Tallest Chinese building features indoor gardens”. Shanghai Daily. 24. 7. 2008. Архивирано из оригинала 16. 12. 2008. г. Приступљено 9. 8. 2008. 
  18. ^ Woo Seung-hyun (2010). „Integrated design of technology and creative imagination on supertall building”. Space Magazine. стр. 32—33. Архивирано из оригинала 17. 02. 2017. г. Приступљено 15. 1. 2012. 
  19. ^ „Shanghai Tower J Hotel on course to set the world record”. 4Hoteliers.com. 20. 12. 2010. Приступљено 15. 1. 2012. 
  20. ^ „'Shanghai Lady' Gets a New Home at the Shanghai Tower”. YIBADA News. 22. 12. 2014. Архивирано из оригинала 27. 12. 2014. г. Приступљено 17. 1. 2015. 
  21. ^ Shanghai Tower Travel China Guide
  22. ^ „Shanghai Tower: World's second tallest skyscraper's lift opens travelling 18m a second”. Daily Mirror. London. 14. 3. 2016. 
  23. ^ „World's fastest elevator: in China, but made in Japan”. Wall Street Journal. 28. 9. 2011. Приступљено 9. 10. 2011. 
  24. ^ „Mitsubishi Electric Improves Speed of World's Fastest Elevators to 1,230 Meters per Minute”. Business Wire. 10. 5. 2016. 
  25. ^ „Mitsubishi Electric to Install World's Fastest Elevators in Shanghai Tower”. Mitsubishi Electric. 28. 9. 2011. Архивирано из оригинала 15. 07. 2017. г. Приступљено 15. 4. 2013. 
  26. ^ Hefferman, Tim (18. 3. 2015). „The 121-Story Tower That Never Sways”. Popular Mechanics. Приступљено 18. 3. 2015. 
  27. ^ „The Shanghai Tower: One of World's Most Sustainable Skyscrapers”. Parsons Brinckerhoff. јануар 2014. Архивирано из оригинала 28. 03. 2015. г. Приступљено 20. 1. 2015. 
  28. ^ CleanTechies (25. 3. 2010). „The Shanghai Tower: The Beginnings of a Green Revolution in China”. Архивирано из оригинала 03. 07. 2011. г. Приступљено 19. 8. 2011. 
  29. ^ „In Progress: Shanghai Tower/Gensler”. Huffington Post. 4. 5. 2012. Приступљено 7. 5. 2012. 
  30. ^ „World's Second-Tallest Building Opens With a Whimper After Delay”. Bloomberg.com. 2017-12-11. Приступљено 2017-12-19. 
  31. ^ Beaton, Jessica (8. 2. 2011). „Shanghai Tower: A 'thermos flask' to the sky”. CNN. Архивирано из оригинала 24. 08. 2011. г. Приступљено 19. 8. 2011. 
  32. ^ „Glass walls technological first for new tallest tower”. Shanghai Daily. 3. 8. 2012. Приступљено 17. 8. 2012. 
  33. ^ „Shanghai Tower – future living today”. Pacific Rim Construction Magazine. 27. 2. 2013. Приступљено 9. 3. 2013. 
  34. ^ "上海中心"规划方案曝光 将成上海最高观光平台 (на језику: Chinese). Sina.com. 24. 4. 2008. Приступљено 17. 5. 2008. 
  35. ^ „Shanghai draws up plan for nation's tallest building”. China Daily. 19. 2. 2008. Приступљено 17. 5. 2008. 
  36. ^ „Construction of high-rise "Shanghai Center" to start”. Chinaview.cn. 17. 2. 2008. Приступљено 17. 5. 2008. 
  37. ^ „Construction Update: Shanghai Tower”. GenslerOn.com. 25. 5. 2011. Архивирано из оригинала 17. 02. 2017. г. Приступљено 18. 10. 2011. 
  38. ^ „Shifting foundations threaten to undermine China's cities”. The Guardian. 3. 4. 2012. Приступљено 19. 4. 2012. 
  39. ^ „Huge, huger, hugest: Shanghai skyscrapers walking tour”. CNNGo.com. 30. 8. 2012. Архивирано из оригинала 03. 09. 2012. г. Приступљено 7. 9. 2012. 
  40. ^ „Tallest Lujiazui tower reaches 425 m, still growing”. Shanghai Daily. 27. 12. 2012. Приступљено 6. 1. 2013. 
  41. ^ „Shanghai Tower Construction Continues Despite Rumors of salt in concrete sand”. NextBigFuture.com. 25. 4. 2013. Приступљено 20. 5. 2013. 
  42. ^ а б „China tallest tower gets final beam”. BBC. 3. 8. 2013. Приступљено 4. 8. 2013. 
  43. ^ 上海中心大厦结构封顶 [Shanghai Tower topped out] (на језику: Chinese). China News. 3. 8. 2013. Приступљено 3. 8. 2013. 
  44. ^ „Topping-out ceremony held for China's tallest building”. Xinhua. 3. 8. 2013. Приступљено 4. 8. 2013. 
  45. ^ „Gensler Tops Out China's Tallest Tower in Shanghai”. AZoBuild.com. 3. 8. 2013. Приступљено 4. 8. 2013. 
  46. ^ „Tower passes the 600-meter mark”. Eastday.com. 27. 1. 2014. Архивирано из оригинала 25. 02. 2014. г. Приступљено 9. 2. 2014. 
  47. ^ „Shanghai Tower Reaches its Full Height of 632 Meters”. ShanghaiTower.com.cn. 8. 8. 2014. Архивирано из оригинала 10. 05. 2015. г. Приступљено 20. 10. 2014. 
  48. ^ Dominique Fong (3. 1. 2017). „Shanghai Tower Fails to Meet High Leasing Hopes”. Wall Street Journal (на језику: енглески). Приступљено 7. 5. 2020. „The tower’s slow leasing has been partly because the Shanghai government is still addressing fire safety concerns and hasn’t yet granted occupancy permits for the entire building.” 
  49. ^ China's tallest skyscraper is facing rental woes, reflecting wider issues in the market. CNBC.
  50. ^ “中国第一高楼”引发美国人关注，却是因为.... 每日经济新闻.
  51. ^ https://www.commercialrealestate.com.au/news/shanghais-ghost-tower-55-vacant-floors-44753/
  52. ^ Everington, Keoni. „Video shows Shanghai Tower spring massive leak”. www.taiwannews.com.tw. Taiwan News. Приступљено 9. 7. 2020. 
  53. ^ Lu, Bai. „"上海中心天花板坍塌""公交像开船"？关于上海暴雨，这些都是谣言”. www.shobserver.com (на језику: кинески). Shanghai Observer. Приступљено 7. 7. 2020. 
  54. ^ „Spaces Credits”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2018. г. Приступљено 06. 11. 2020. 
  55. ^ „Shanghai Tower, China's tallest skyscraper, soars into the record books”. South China Morning Post. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Викимедијина Остава има датотеке за чланак:
Рекорди
Највиша зграда у Кини
2013–
632 m (2.073 ft) 		Тренутно
Највиша зграда у Шангају
2013–
632 m (2.073 ft)
Тајпеј 101
17 m/s (55,77 ft/s) (61 km/h, 38 mi/h)
 Најбржи лифт на свету
21 m/s (68,90 ft/s) (74 km/h, 46 mi/h)
2016–
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шангајски_торањ&oldid=27687009”