Женминби

С Википедије, слободне енциклопедије
Женминби
人民币 (кинески)
Renminbi banknotes.JPG
Новчанице женминбија из 2005 серије
ISO 4217 кодCNY
Датум увођења1948 (од Народне банке Кине у подручјима под контролом комуниста)
1949. (Народна Република Кина)
Званични
корисници
 Кина (Копнена Кина)
Незванични
корисници
Међународни монетарни фонд
 Макао
 Ангола
 Бангладеш
 Лаос
 Бутан
 Гамбија
 Северна Кореја[1]
 Мјанмар[2]
   Непал
 Нигерија
 Сијера Леоне
 Венецуела
 Зимбабве[3][4]
Инфлација2,5%, јануар 2017
 Извор[1]
 МетодаCPI
Симбол元 / ¥
ШтампаријаКинеска корпорација за штампање и ковање новчаница
 Веб-сајтwww.cbpm.cn
КовачницаКинеска корпорација за штампање и ковање новчаница
 Веб-сајтwww.cbpm.cn

Женминби или ренминби (кин. 人民币, пин. rénmínbì) је званична валута у Кини (без Хонгконга и Макауа). Симбол за женминби је , међународна ознака CNY, а шифра валуте 156 . Издаје га Народна банка Кине. У 2010. години инфлација је износила 5,1%.[5]

Назив женминби, на кинеском значи „народна валута“. Основна јединица женминбија је јуан (кин. 元, пин. yuán), и врло често се и сама валута поистовећује са јуаном. Један јуан садржи 10 ђиаоа (кин. 角, пин. jiǎo) који се деле на 10 фена (кин. 分, пин. fēn).[6]

Током историје, курсна вредност је углавном била везана за амерички долар. Током година централног планирања економије, вредност валуте је била прецењена, док је данашња курсна вредност далеко испод реалне вредности. Флексибилност курса је ограничена вредностима које је поставила Влада НР Кине.

У оптицају су новчанице у вредности од 0,1, 0,2, 0,5, 1, 2, 5, 10, 20, 50 и 100 као и кованице од 0,01, 0,02, 0,05, 0,1, 0,5 и 1.

Вредновање[уреди | уреди извор]

До 2005. вредност женминбиа била је везана за амерички долар. Док је Кина наставила свој прелаз са централног планирања на тржишну економију и повећавала учешће у спољној трговини, женминби је обезвређен како би повећала конкурентност кинеске индустрије. Раније се тврдило да је званични курс женминбија био потцењен чак 37,5% у односу на његов паритет куповне моћи.[7] Међутим, у скорије време, апрецијациoне акције кинеске владе, као и мере квантитативног ублажавања које су предузеле америчке Федералне резерве и друге велике централне банке, довеле су до тога да се женминби кретао унутар 8% своје равнотежне вредности до друге половине 2012. године.[8] Од 2006. године дозвољено је да курс женминбија плута у уској марини око фиксног основног курса одређеног у односу на групу светских валута. Кинеска влада је најавила да ће постепено повећавати флексибилност курса. Као резултат брзе интернационализације женминбија, постао је осма светски валута по обиму трговине у 2013. години,[9] пета до 2015. године,[10] али шеста у 2019. години.[11]

RMB је 1. октобра 2016. године постала прва валута тржишта у развоју која је укључена у секцију посебног права вучења IMF-а, групу валута које користи ММФ (резервна валута).[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „RMB increases its influence in neighbouring areas”. People's Daily. 17. 2. 2004. Приступљено 13. 1. 2007. 
  2. ^ „CBM permits border trades in yen and yuan denominations”. The Myanmar Times. 30. 1. 2019. 
  3. ^ Hungwe, Brian. „Zimbabwe's multi-currency confusion”. BBC. Приступљено 22. 7. 2014. 
  4. ^ „Zimbabwe to make Chinese yuan legal currency after Beijing cancels debts”. The Guardian. 21. 12. 2015. Приступљено 26. 12. 2015. 
  5. ^ „Triennial Central Bank Survey Foreign exchange turnover in April 2019” (PDF). Bank for International Settlements. 16. 9. 2019. стр. 10. Приступљено 16. 9. 2019. 
  6. ^ Article 2, „The People's Bank of China Law of the People's Republic of China”. 27. 12. 2003. Архивирано из оригинала на датум 20. 3. 2007. 
  7. ^ Lipman, Joshua Klein (април 2011). „Law of Yuan Price: Estimating Equilibrium of the Renminbi” (PDF). Michigan Journal of Business. 4 (2). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 27. 7. 2011. Приступљено 23. 5. 2011. 
  8. ^ Schneider, Howard (29. 9. 2012). „Some experts say China's currency policy is not a danger to the U.S. economy”. The Washington Post. 
  9. ^ „RMB now 8th most traded currency in the world”. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication. 8. 10. 2013. 
  10. ^ „RMB breaks into the top five as a world payments currency”. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication. 28. 1. 2015. 
  11. ^ „RMB Tracker January 2020 - Slides”. Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication. 21. 1. 2020. Архивирано из оригинала на датум 15. 2. 2020. Приступљено 16. 2. 2020. 
  12. ^ Solomon Teague (6. 10. 2016). „FX: RMB joins the SDR basket”. Euromoney. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]