Шумска анђелика
| Шумска анђелика | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | Скривеносеменице (Magnoliophyta)
|
| Класа: | Дикотиледоне биљке (Magnoliopsida)
|
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | Анђелике (Angelica)
|
| Врста: | A. sylvestris
|
| Биномно име | |
| Angelica sylvestris | |
Шумска или дивља анђелика, или шумска или дивља анђелица (лат. Angelica sylvestris), позната и као: ангелика, анђеоски корен, анђеоско дрво, дивља пиревина, сириш и шивиз је двогодишња, лековита биљка из породице штитарки. Подсећа на ким. Достиже висину до 2 метра. До 20. века ова врста се користила у људској исхрани као поврће.
Народни назив[уреди | уреди извор]
Анђелски корен, ангелика, анђеоско дрво, дивља пиревина, шви...
Станиште[уреди | уреди извор]
Анђелски корен или анђелика чешће се налази поред обала река и извора, на забареним теренима, у светлим и мокрим шумама;углавном на планинском подручју, на висинама од 1500-2500 м.Расте у северној, централној и источној Европи,Сибиру, централној Азији.Гаји се по мочварним местима, успева на растреситом и мочварном земљишту.
Опис биљке[уреди | уреди извор]
Анђелски корен је вишегодишња, зељаста, висока, лепа и ароматична биљка. Има крупан, кратак, репасто задебљао меснати ризом, дугачак је 8-12 цм и дебљине 1-3 цм, из кога избијају бројни адвентивни корени. Корен је смеђе до црвенкасто смеђе боје и има бледи секрет. Мирис корена је јако ароматичан и угодан, а укус сладуњав. Касније постаје оштар и горак. Ароматични, оштар укус даје корену етерично уље, киселине валеријане и анђелике и јабучна киселина.
Стабљика је висока 50-100 цм, некада и више до 2м, при врху је знатно разграната, у приземном делу знатно широка, гола, избраздана, округла и цеваста. Листови су наизменично распоређени, трипут перасто усечени, врло крупни и при основи мехурасто обмотавају стабло. На врху стабљике, као и на врховима органака стоје крупне штитасте цвасти са великим бројем зеленкастих и отворених беличастих цветова. Цвет је штитаст са зеленкастим и жућкастобелим цвастима. Огранци штита имају кратке, чекињасте заштитне листиће. Цветови чине зеленкастожуто-беле штитове
Цела биљка има својствен пријатан ароматичан мирис, а укус је најпре осладак, а затим ароматично заљућен.[1]
Лековит делови и састав[уреди | уреди извор]
За лек се користи цела биљка. Ризом се вади пре него што опадне лишће или пре цветања. Ароматични, оштар укус даје корену етарарско уље, киселине валеријане и ангелке, те јабучна киселина. Мирис и укус ангелике сличан је мошусу или ванилији.
Кад је реч о култивисаној биљци, сакупљање следи у првој, другој, трећој, четвртој или тек петој години. Корење које је претходно опрано и исечено на веће комаде, суши се на сунцу, или благо загрејаним просторијама. Корен треба да буде сув са карактеристичном бојом. Штитови са зрелим плодовима беру се у августу и септембру, суше на сунцу, отресу и пакују у вреће. Здраве делове стабиљке без цвасти користе посластичари.
Ризоми и корење имају 0.3-1% етарског уља (ангелин), око 6% смоле, танин, флавоноиде, пектин,јабучну киселину. У плодовима има 0.5-1.5% етарског уља, око 16% масног уља, кумарина и других састојака. Главни састојак етарског уља је феландрен.
Припрема, употреба и намена[уреди | уреди извор]
Цела биљка је лековита. Чај од листова анђелике греје желудац и чисти крв. У мешавини са другим биљкама излучује отровне и покварене сокове из крви, желуца и чирева а помаже и код трбобоље, надимања, дизентерије, грчева и отворених и затворених шуљева (хемероиде), болести грла, а исто тако, веома је користан у лечењу кожних болести и осипа.
Добро делује на желудац јер поспешује излучивање сокова за варење и остале функције. Желудац „ојача“, па може боље да прими и прерађује храну. Ангелика првенствено повећава апетит, па је и због тога, између осталог, у саставу многих желудачних чајева.
Екстракт сирове биљке помаже код слабог варења. Капљице анђелике са медом помажу код зачепљености бронхија и против хроничног бронхитиса.
Анђелика је једна од најстаријих лековитих биљака, која до данас није изгубила на вредности. Назив, анђеоски или свети корен добила је за време харања куге у Европи. Захваљујући корену анђелике, том приликом мноштво се људи спасило од тзв. црне смрти.
Од самлевених плодова, ризома и корења, прозводи се веома цењено етарско уље, највише у западној Европи. Поред феландрена заступљени су пинен, ксантотоксин, јабучна и ангеликова киселина.
У ризому има мање или више истих материја. Уље се користи у индустрији за производњу десертних напитака и пића. У медицини се корсти за лечење већег броја болести.
У односу на друго лековито биље, анђелски корен има предност код лечења нервне напетости, несанице, епилепсије, затим код желудачно-цревних тегоба, као и код нарушене функције бубрега.[2] Код напред поменутих болести користи се чај: 15г. сувог уситњеног корена прелије се са 3дл воде, кува се 5 минута и одстоји 10 минута. Пије се 3 пута дневно.
Семење се користи у облику декокта. У апотекама се припремају екстракти, тинктуре, и алкохолатуре.
Референце[уреди | уреди извор]
Напомена[уреди | уреди извор]
- Чланак је великим делом преузет са сајта www.herbateka.com, са ове Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007) странице. Дозволу за коришћење матерјала са овога сајта можете видети овде.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Анђелика на www.herbateka.com Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2007) (језик: српски)