Пређи на садржај

Ӑ (ћириличко)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ћириличко слово Ӑ
Позиција у Уникоду
Велико: U+04D0
Мало: U+04D1
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́ Ѕ
И Ѝ И́ І Ї Й Ј
К Ќ Л Љ М Н Њ
О О́ О̀ Ō П Р С
С́ Т Ћ У У́ У̀ Ў
Ф Х Ц Ч Џ Ш Щ
Ъ Ы Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ԭ Ԫ Ӗ Ӂ Җ Ӝ
Ԅ Ӟ Ҙ З̌ З̱ З̣ Ԑ
Ӡ З́ Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ
Қ Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ Ӧ
О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ Ҧ Ҏ
Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑
Ҳ Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆ Э̄
Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈ Я̆ Я̄
Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ
Ҁ Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ
Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Ӑ ӑ (Ӑ ӑ; укосо: Ӑ ӑ) је слово ћириличног писма.[1] Зове се (ћирилично) А са бревом. Може бити хомоглиф латиничног слова А са бревом (Ă ă), осим ако фонт не прави разлику између латиничне и ћириличне бреве. Користи се у чувашком и хантијском језику.[2]

Употреба[уреди | уреди извор]

На чувашком, ⟨ӑ⟩ представља средишњи централни самогласник [ә] - као ⟨а⟩ у енглеској речи „era“. Увек се редукује и може се појавити наглашено само у првом слогу вишесложне речи. Звук варира у својој фонетској реализацији од смањеног /и/ или [ә] (попут изговора ⟨а⟩ на енг. „sofa“) до лабијализоване верзије ⟨а⟩ енг. речи „all“ (са заобљеним уснама).

Понекад се тако редукује да се звук спаја са следећим сугласником као у речисăтел; /стел/, која значи стô.

Рачунарски кодови[уреди | уреди извор]

Знак Ӑ ӑ
Назив у Уникоду CYRILLIC CAPITAL LETTER
A WITH BREVE
CYRILLIC SMALL LETTER
A WITH BREVE
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1232 U+04D0 1233 U+04D1
UTF-8 211 144 D3 90 211 145 D3 91
Нумеричка референца знака Ӑ Ӑ ӑ ӑ

Слична слова[уреди | уреди извор]

Ă ă - Латинично слово А са бревом;

Ə ə - Латинично слово Шва;

Ҽ ҽ - Ћирилично слово абхаско Ч;

Ҿ ҿ - Ћирилично слово абхаско Тч;

А а' - Ћирилично слово А;

A a - Латинично слово А;

Е е - Ћирилично слово Е;

E e - Латинично слово Е.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12. 
  2. ^ Tereščenko, Natalʹja Mitrofanovna (2005). Slovarʹ nenecko-russkij i russko-neneckij: okolo 6500 slov ; posobie dlja učaščichsja 1 - 4-ch klassov obščeobrazovatelʹnych učreždenij (3-e izd., ispr. i dop изд.). Sankt-Peterburg: Prosveščenie. ISBN 978-5-09-009175-6. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]