Пређи на садржај

Ђ (ћириличко)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ћириличко слово Ђ
Позиција у Уникоду
Велико: U+0402
Мало: U+0452
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́ Ѕ
И Ѝ И́ І Ї Й Ј
К Ќ Л Љ М Н Њ
О О́ О̀ Ō П Р С
С́ Т Ћ У У́ У̀ Ў
Ф Х Ц Ч Џ Ш Щ
Ъ Ы Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ԭ Ԫ Ӗ Ӂ Җ Ӝ
Ԅ Ӟ Ҙ З̌ З̱ З̣ Ԑ
Ӡ З́ Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ
Қ Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ Ӧ
О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ Ҧ Ҏ
Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑
Ҳ Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆ Э̄
Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈ Я̆ Я̄
Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ
Ҁ Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ
Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Слово Ђ (Ђ ђ; искошено: Ђ ђ) је ћириличко слово,[1] еквивалент латиничном слову Đ.

Историја[уреди | уреди извор]

Слово Ђ је настало од раноћириличког слова ђерв (Ꙉ ꙉ).

У старословенској ћирилици име слова је било ꙉервъ, што је значило »дрво«.

Данашње Ђ је конструисано по налогу Вука Стефановића Караџића. Постојало је више предлога за слово (један је направио Павле Соларић, а други Глигорије Гершић). Варијанта која је данас у употреби направљена је од стране Лукијана Мушицког.[2]

Употреба[уреди | уреди извор]

Слово Ђ се употребљава само у српском језику, понекад се транскрибује и као Dj dj (као у раној Гајевој латиници). Ђ је шесто слово ћирилице српског језика, а употребљава се као представник звучног меког африката (/dʑ/).

Слово је било употребљавано и у српскохрватском језику пре распада Југославије.

Слична и сродна слова[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Cyrillic: Range: 0400–04FF” (PDF). The Unicode Standard, Version 6.0. 2010. стр. 42. Архивирано (PDF) из оригинала 13. 5. 2011. г. Приступљено 2023-09-12. 
  2. ^ Ђорђић 1971.

Литература[уреди | уреди извор]