Ѳ (ћириличко)

С Википедије, слободне енциклопедије
Ћириличко слово Ѳ ѳ
Cyrillic letter Fita.svg
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́
Ѕ И Ѝ И́ І Ї
Й Ј К Ќ Л Љ
М Н Њ О О́ О̀
Ō П Р С С́ Т
Ћ У Ў Ф Х Ц
Ч Џ Ш Щ Ъ Ы
Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ԭ Ԫ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Ԅ Ӟ Ҙ З̌
З̱ З̣ Ԑ Ӡ З́ Ԇ
Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ
Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ
Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ
Ӧ О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ
Ҭ Ԏ Ӯ Ӱ Ӳ
Ү Ү́ Ұ Х̑ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ҵ Ҷ Ӵ
Ӌ Ҹ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆
Э̄ Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈
Я̆ Я̄ Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ
Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ Ҁ
Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ
Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Ѳ ѳ (Ѳ ѳ; искошено: Ѳ ѳ) је слово ране ћирилице. Зове се фита. Облик и назив слова су изведени из грчког слова тета (Θ θ). У систему ISO 9, Ѳ је романизовано помоћу гравног акцента од слова F (F̀ f̀).

У ћириличном нумеричком систему, Фита има вредност 9.

Облик[уреди | уреди извор]

У традиционалним црквенословенскимфонтовима, централна линија је типично око дупло већа од тела слова и има серифе сличне онима на слову Т: Early-Cyrillic-letter-Fita.svg.

Понекад је линија повучена ниско као основна линија, због чега је ово слово тешко разликовати од Д.

Коришћење[уреди | уреди извор]

Староруски и црквенословенски[уреди | уреди извор]

Традиционални руски назив слова је фита́ (fitá) (или, у правопису пре 1918, ѳита́). Фита се углавном користила за писање властитих имена и позајмљеница изведених из или преко грчког. Руси су ова имена изговарали гласом /ф/ уместо /θ/ (попут изговора ⟨тх⟩ у енглеској ријечи „thin“).

На пример, грчко име Θεόδωρος се изговарало као „Феодор“ (сада „Фјодор“).

Рани текстови на руском (и у руској ревизији црквенословенског) показују све већу заменљивост θ и Ф. Неки писари су преферирали једно од два слова, а игнорисали друго. Постојао је ортографски систем за писање Ѳ на почетној позицији и Ф на другом месту. Од средине 17. века, избор између θ и Ф је поново прилагођен да тачно прати грчко порекло, систем који је још увек у употреби у црквенословенском правопису.

Руски[уреди | уреди извор]

У првој варијанти петровске руске азбуке (1707–1708), слово Ф је елиминисано и Фита је постала једини начин да се представља /ф/. Касније (1710) слово Ф (са истим етимолошким правилом правописа Ѳ и Ф) је враћено и оба слова су постојала све до правописне реформе 1918, када је Фита елиминисана и замењена словом Ф (Ф ф).

Имајте на уму да су многе грчке речи са тетом усвојене у руском са словом Т (Т т) уместо фите (углавном преко латинског или преко других западноевропских језика):

  • театаръ (позориште)
  • теорема (теорема)
  • атлетъ (спортиста)
  • пантера (пантера)
  • фталевый (фтални)

итд.

Понекад је постојао двоструки правопис и/или изговор:

  • ааеизмъ/атеизмъ (атеизам)
  • алгориѳмъ/алгоритмъ (алгоритам)
  • католическiй/католическiй (католик)

итд.

Варијанте са фитом (у модерном правопису са Ф) су типично архаичније или посебне.

Румунски[уреди | уреди извор]

У румунском језику, θ се звала тита ⟨Ѳ⟩ и била је део румунског ћириличног писма, које се користило до око 1860. године.

Алеутски[уреди | уреди извор]

Фита се користи у ћириличној верзији алеутског писма, обично у позајмљеним речима.

Остали језици[уреди | уреди извор]

У другим језицима који користе ћирилично писмо, Фита се изговарала као /т/ а касније је замењена са Т (Т т).

На пример, бугарска, македонска и српска верзија грчког имена Θεόδωρος је Тодор (Todor) или Теодор (Teodor).

Слична слова и знакови[уреди | уреди извор]

Θ θ/ϑ: грчко слово тета.

Ө ө: тренутно у употреби у казашком, киргиском, таџичком и монголском језику.

Рачунарски кодови[уреди | уреди извор]

Знак Ѳ ѳ
Назив у Уникоду CYRILLIC CAPITAL LETTER FITA CYRILLIC SMALL LETTER FITA
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1138 U+0472 1139 U+0473
UTF-8 209 178 D1 B2 209 179 D1 B3
Нумеричка референца знака Ѳ Ѳ ѳ ѳ

Референце[уреди | уреди извор]