-оза
Суфикс -оза се користи у биохемији да се образују називи шећера. Овај латински суфикс значи „пун”, „обилује”, „дато”.[1] Постоје бројни системи за детаљније именовање специфичнихз шећера.
Моносахариди, најједноставнији шећери, могу се назвати према броју атома угљеника у сваком молекулу шећера: пентоза је моносахарид са пет угљеника, а хексоза је моносахарид са шест угљеника. Алдехидни моносахариди се могу назвати алдозама; кетонски моносахариди се могу назвати кетозама.
Већи шећери као што су дисахариди и полисахариди могу се назвати тако да одражавају њихове квалитете. Лактоза, дисахарид који се налази у млеку, добио је име од латинске речи за млеко у комбинацији са суфиксом шећера; његово име значи „млечни шећер”. Полисахарид који чини биљни скроб назива се амилоза, или „скробни шећер“.
Постоје ове теорије о пореклу суфикса -оза:
- Изводи се од глукозе, важне хексозе чије име потиче од грчког γλυκύς = „слатко”.
- Изведено од сахарозе, чије име потиче од латинског лат. sucrum = „шећер” плус уобичајени латински суфикс који формира придев -ōсус; Латински суцросус би значио „шећер“.
