Амилоза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Амилоза
Amylose2.svg
Идентификација
ECHA InfoCard 100.029.702
MeSH Amylose
Својства
варијабилна
Моларна маса променљива
Агрегатно стање бели прах
Опасности
NFPA 704
Flammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineКод реактивности 0: Нормално стабилан, чак и под стањем изложености ватри; није реактиван с водом (нпр. течни азот)Special hazards (white): no codeNFPA 704 four-colored diamond
1
1
0
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Референце инфокутије

Амилоза је полисахарид, односно линеарни полимер састављен од 500-1500 молекула D-глукозе који су повезани α(1→4) гликозидном везом.[1] Међусобно повезани глукозни мономери не граде издужену формацију, већ спирално увијени ланац у облику хеликса. Молекулска маса ове структуре се креће у распону од 105 до 106, у зависности од састава и порекла.[2]

Амилоза учествује у изградњи скроба заједно са амилопектином, где на њу отпада око 15-25% од укупне количине скроба. У ствари, она учествује у изградњи унутрашњег дела а амилопектин у изградњи опне појединачног скробног зрнца.

Замена за пиринач, која садржи висок проценат амилозе, има знатно нижи гликемијски индекс од правог пиринча и препоручује се особама оболелим од дијабетеса.

Извори[уреди]

  1. ^ Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  2. ^ Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. ISBN 978-0-8493-0487-3. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]