1,3-Бутадиен
| |||
| |||
| Називи | |||
|---|---|---|---|
| IUPAC назив
But-1,3-dien
| |||
| Други називи
Биетилен
Еритрен Дивинил Винилетилен | |||
| Идентификација | |||
3Д модел (Jmol)
|
|||
| ChEBI | |||
| ChemSpider | |||
| ECHA InfoCard | 100.003.138 | ||
| КЕГГ[1] | |||
| RTECS | ЕИ9275000 | ||
| УНИИ | |||
| УН број | 1010 | ||
| |||
| Својства | |||
| C4H6 | |||
| Моларна маса | 54,0916 | ||
| Агрегатно стање | безбојни гас или охлађена течност | ||
| Густина | 0,64 g/cm3 na -6 °C, tečnost | ||
| Тачка топљења | -108.9 °C, 164.3 K, -164.0 °F | ||
| Тачка кључања | −44 °C (−47 °F; 229 K) | ||
| 735 ppm | |||
| Вискозност | 0.25 cP ма 0 °C | ||
| Opasnosti | |||
| Opasnost u toku rada | zapaljiv, iritant, karcinogen | ||
| Bezbednost prilikom rukovanja | ECSC 0017 | ||
| R-oznake | R45 R46 R12 | ||
| S-oznake | S45 S53 | ||
| NFPA 704 | |||
| Tačka paljenja | −85 °C (−121 °F; 188 K) takča autopaljenja tečnosti[4] | ||
| 420 °C (788 °F; 693 K) | |||
| Eksplozivni limiti | 2–12% | ||
| Letalna doza ili koncentracija (LD, LC): | |||
LD50 (LD50)
|
548 mg/kg (pacov, oralno) | ||
LC50 (LC50)
|
115,111 ppm (miš) 122,000 ppm (miš, 2 h) 126,667 ppm (pacov, 4 h) 130,000 ppm (pacov, 4 h)[5] | ||
LCLo (LCLo)
|
250,000 ppm (pacov, 30 min)[5] | ||
| SAD zdravstvene granice izlaganja (NIOSH): | |||
PEL (dozvoljivo)
|
TWA 1 ppm ST 5 ppm[4] | ||
REL (preporučeno)
|
potential occupational carcinogen[4] | ||
IDLH (neposredna opasnost)
|
2000 ppm[4] | ||
| Srodna jedinjenja | |||
| Izopren hloropren | |||
Srodna jedinjenja
|
Butan | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |||
 верификуј (шта је   ?)
| |||
| Референце инфокутије | |||
1,3-Бутадиен је једноставан коњуговани диен са формулом C4H6.[6][7] Он је важна индустријска хемикалија која се користи као мономер у продукцији синтетичке гуме. Реч бутадиен се најчешће односи на 1,3-бутадиен.
Име бутадиен се такође може односи на изомер, 1,2-бутадиен, међутим тај ален се тешко припрема и нема индустријски значај.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јоанне Wиxон; Доуглас Келл (2000). „Wебсите Ревиеw: Тхе Кyото Енцyцлопедиа оф Генес анд Геномес — КЕГГ”. Yеаст. 17 (1): 48—55. дои:10.1002/(СИЦИ)1097-0061(200004)17:1<48::АИД-YЕА2>3.0.ЦО;2-Х.
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ а б в г NIOSH Џепни водич хемијских хазарда 0067
- ^ а б „1,3-Бутадиене”. Иммедиателy Дангероус то Лифе анд Хеалтх. Натионал Институте фор Оццупатионал Сафетy анд Хеалтх (НИОСХ).
- ^ Цлаyден, Јонатхан; Греевес, Ницк; Wаррен, Стуарт; Wотхерс, Петер (2001). Органиц Цхемистрy (I изд.). Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-850346-0.
- ^ Смитх, Мицхаел Б.; Марцх, Јеррy (2007). Адванцед Органиц Цхемистрy: Реацтионс, Мецханисмс, анд Струцтуре (6тх изд.). Неw Yорк: Wилеy-Интерсциенце. ИСБН 0-471-72091-7.
