Acronicta rumicis

Ацроницта румицис
Научна класификација
Домен:	Еукарyота
Царство:	Анималиа
Тип:	Артхропода
Класа:	Инсецта
Ред:	Лепидоптера
Натпородица:	Ноцтуоидеа
Породица:	Ноцтуидае
Род:	Ацроницта
Врста:	А. румицис
Биномно име
	Ацроницта румицис; (Лине, 1758)

Acronicta rumicis је врста ноћног лептира (мољца) из породице совица (Noctuidae). Врсту је описао Карл Лине, 1758. године у свом делу Systema Naturae. Једна је од најчешћих врста у оквиру рода Acronicta.^[1]

Распрострањење и станиште[уреди | уреди извор]

Врста је палеарктичког распрострањења, а честа је у Кини, на Корејском полуострву и у Јапану, као и широм Европе, са изузетком крајњег севера.^[2] Нема посебних преференција по питању хабитата, али су ливаде, шумски рубови и чистине, баште и остала станишта са умерено влажним условима оптимални. Иако је, у одређеном делу ареала, бележено и пренамножавање које је резултовало извесном штетом у агрикултури, Acronicta rumicis убрзано мења статус угрожености, због губитка адекватних станишта услед експлоатације природних ресурса. Ово је нарочито случај у развијеним земљама.^[3]

Биљка хранитељка[уреди | уреди извор]

Гусенице се хране полифагно, лишћем зељастих, полужбунастих и жбунастих биљних врста. Често бележене хранитељке су:^[2] Rubus fruticosus (купина), Prunus spinosa (trnjina), Taraxacum officinale (маслачак), Plantago lanceolata (усколисна боквица), Rumex crispus (зеље), Humulus lupulus (хмељ) и друге. Научне студије и пољопривредна пракса указују на умерену штету у усевима гајених биљака као што су различити купуси (Brassica oleracea), јагоде (Fragaria sp.), пасуљ (Phaseolus vulgaris). Гусенице се хране младим изданцима и лишћем, те спречавају напредак биљака. У вештачким условима, хране се и младим лишћем листопадних дрвенастих врста.

Животни циклус[уреди | уреди извор]

Ацроницта румицис најчешће има две генерације годишње, а лете између априла и августа. Гусенице се развијају од маја до јесени.^[4]^[5] Стадијум у ком врста презимљава је лутка. Женке полажу јаја у колони на лист биљке хранитељке. Јаја су спљоштена, беличасто смеђа и са многобројним радијалним усецима. Након десетак дана, излежу се гусенице које током првог ступња имају прозиран интегумент и црну главену капсулу. По следећем пресвлачењу, интегумент се прекрива широким и црним папилозним основама сета. Четврти и осми абдминални сегмент већ током овог ступња делују крупније од осталих. Ларве трећег ступња добијају маркације на интегументу, и то наранџаста поља која сачињавају латералну линију и бела поља на месту субдорзалних линија. Након следећег пресвлачења, разлика између четвртог и осмог абдоминалног сегмента и свих осталих је очитија, а сете дуже. Гусеница петог ступња варира у изгледу, у зависности од исхране, временских услова и месеца. Интегумент је смеђ, црн или чак плавичаст, раскошно украшен белим, наранџастим и црним пољима као и чуперцима сета беле до светло смеђе боје. Одмарају у дефанзивном положају, подижући торакални и каудални део тела. ^[6]

Презимљавање[уреди | уреди извор]

Пред зиму, гусенице се улуткавају у заштитном кокону сачињеном од једног слоја свилених нити и доступног материјала (гранчице, лишће...). Сама лутка је глатка и током зиме мења боју од смеђе до црне.^[7]

Опис адулта[уреди | уреди извор]

Распон крила је до 45мм. Предња крила су у различитим тоновима сиве боје, а доња смеђа. На предњим крилима видљва је бела, оркугла и оивичена маркација. Описано је мноштво форми, које се појављују у различитим географским подручјима. Осим разлика у обојењу, распон крила може варирати и генерално је већи у азијском делу ареала.^[8]