Пређи на садржај

Агонално дисање

С Википедије, слободне енциклопедије
Агонално дисање
Агонално дисање се јавља код пацијената у првих неколико минута акутног застоја срца., и захтева хитну кардиполмоналну реанимацију
Специјалностипулмологија, ургентна медицина

Агонално дисање или дахтање је јединствен физиолошки феномен који се може јавити код пацијената у првих неколико минута акутног застоја срца.[1] [2] Како је агонално дисање неуједначено, лако га је препознати и разликовати од осталих респираторних образаца патолошког дисања и код умирућег пацијента код кога није примењен поступак оживљавања увек ће окончати терминалном апнејом.[3][4][2]

Иако у одређеним слућајевима агонално дисање захтева кардиопулмоналну реанимацију (оживљавање), постоји и етичка основа да се у ретким околностима пацијенту омогући мирна и угодна смрт.[3][5][6]

Агонално дисање ко умирућег

[уреди | уреди извор]

Агонално дисање код умирућег пацијента је последњи респираторни образац дисања пре терминалне апнеје. Трајање таквог облика дисања варира — може бити краткотрајно, попут једног или два удисаја, до дуготрајног дахтања које траје неколико минута или сати.

Као етичка основа за ову врсту агоналног дисанај, у ретким околностима, предлаже се употреба неуромускуларне блокаде[7] за сузбијање продужених епизода агоналног дисања код добро седираних пацијената како би им се омогућила мирна и удобна смрт.[8]

Агонално дисање као ауто-реанимациони механизам

[уреди | уреди извор]

Новије експерименталне студије и клинички случајеви указују на већи проценат преживљавања пацијената са агоналним дисањем, јер агонално дисање утиче на одржавање проходности горњих дисајних путева и побољшање размене гасова за време кардиопулмоналне реанимације (акроним КПЦР).[9][10]

Стварање негативног унутаргрудног притиска у току агоналног дисања побољшава венски повратак крви у срце и срчани улаз, као и мождани перфузиони притисак. Сви ови ефекти иду у прилог чињеници да постоји веза између појаве агоналног дисања и већег процента преживљавања реанимираних пацијената, па због тога неки аутори агонално дисање проглашавају за ауто-реанимациони механизам.[2]

  1. ^ Павловић, А.П. (2007) Кардиопулмонално церебрална реанимација. Београд: Беопринт
  2. ^ а б в Павловић, А., Јовановић, Б., Трајковић, Г., & Трпковић, С. [2007]. „Утицај агоналног дисања на успех кардиопулмонално церебралне реанимације.”. Анестезија и интензивна терапија. 30 (2): 93—99. .
  3. ^ а б Р Перкин; D Ресник. „Тхе агонy оф агонал респиратион: ис тхе ласт гасп нецессарy?”. www.нцби.нлм.них.гов. Приступљено 10. 12. 2019. 
  4. ^ Партнерс, Цардио. „Wхат Yоу Неед то Кноw Абоут Агонал Бреатхинг”. Цардио Партнерс (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-28. 
  5. ^ Русхтон ЦХ; Террy ПБ (март 1995). „Неуромусцулар блоцкаде анд вентилатор wитхдраwал: етхицал цонтроверсиес”. Америцан Јоурнал оф Цритицал Царе. 4 (2): 112—115. .
  6. ^ Царлсон Г (новембар 1999). „Неуромусцулар блоцкаде администратион то енд суфферинг: ан етхицал дилемма”. Црит Царе Нурс Q. 22 (3): 39—44. .
  7. ^ Qуилл, Тимотхy Е.; Бyоцк, Ира Р. (2000-03-07). „Респондинг то Интрацтабле Терминал Суфферинг: Тхе Роле оф Терминал Седатион анд Волунтарy Рефусал оф Фоод анд Флуидс”. Анналс оф Интернал Медицине. 132 (5): 408. ИССН 0003-4819. дои:10.7326/0003-4819-132-5-200003070-00012. 
  8. ^ Роуссеау, Паул (2000). „Тхе Етхицал Валидитy анд Цлиницал Еxпериенце оф Паллиативе Седатион”. Маyо Цлиниц Процеедингс. 75 (10): 1064—1069. ИССН 0025-6196. дои:10.4065/75.10.1064. 
  9. ^ Цларк, Ј.Ј., Ларсен, M.П., Цуллеy, L.L., Гравес, Ј.Р., Еисенберг, M.С (1992). „Инциденце оф агонал респиратионс ин судден цардиац аррест”. Анн Емерг Мед. 21 (12): 1464—7. 
  10. ^ Перкин, Р. M.; Ресник, D. Б. (2002-06-01). „Тхе агонy оф агонал респиратион: ис тхе ласт гасп нецессарy?”. Јоурнал оф Медицал Етхицс (на језику: енглески). 28 (3): 164—169. ИССН 0306-6800. ПМИД 12042401. дои:10.1136/јме.28.3.164. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).