Agonalno disanje

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Agonalno disanje
CPR-oxygen-defibrillator.png
Agonalno disanje se javlja kod pacijenata u prvih nekoliko minuta akutnog zastoja srca., i zahteva hitnu kardipolmonalnu reanimaciju
Specijalnostipulmologija, urgentna medicina

Agonalno disanje ili dahtanje je jedinstven fiziološki fenomen koji se može javiti kod pacijenata u prvih nekoliko minuta akutnog zastoja srca.[1] Agonalno disanje kod umirućeg pacijenta je poslednji respiratorni obrazac disanja pre terminalne apneje. Trajanje takvog oblika disanja varira — može biti kratkotrajno, poput jednog ili dva udisaja, do dugotrajnog dahtanja koje traje nekoliko minuta ili sati. Kako je agonalno disanje neujednačeno, lako ga je prepoznati i razlikovati od ostalih respiratornih obrazaca patološkog disanja i kod umirućeg pacijenta kod koga nije primenjen postupak oživljavanja uvek će okončati terminalnom apnejom.[2]

Iako u određenim slućajevima agonalno disanje zahteva kardiopulmonalnu reanimaciju (oživljavanje), postoji i etička osnova da se u retkim okolnostima upotrebi neuromuskularna blokada za suzbijanje dužih epizode ​​agonalnog disanja kod dobro sediranog pacijenta, kako bi mu se omogućila mirna i ugodna smrt.[2][3][4]

Opšte informacije[уреди | уреди извор]

Novije eksperimentalne studije i klinički slučajevi ukazuju na veći procenat preživljavanja pacijenata sa agonalnim disanjem, jer agonalno disanje utiče na održavanje prohodnosti gornjih disajnih puteva i poboljšanje razmene gasova za vreme kardiopulmonalne reanimacije (akronim KPCR).[5] Stvaranje negativnog unutargrudnog pritiska u toku agonalnog disanja poboljšava venski povratak krvi u srce i srčani ulaz, kao i moždani perfuzioni pritisak. Svi ovi efekti idu u prilog činjenici da postoji veza između pojave agonalnog disanja i većeg procenta preživljavanja reanimiranih pacijenata, pa zbog toga neki autori agonalno disanje proglašavaju za auto-reanimacioni mehanizam.[6]

Vidi još[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. ^ Pavlović, A.P. (2007) Kardiopulmonalno cerebralna reanimacija. Beograd: Beoprint
  2. 2,0 2,1 R Perkin; D Resnik. „The agony of agonal respiration: is the last gasp necessary?”. www.ncbi.nlm.nih.gov. Приступљено 10. 12. 2019. 
  3. ^ Rushton CH, Terry PB. Neuromuscular blockade and ventilator withdrawal: ethical controversies. Am J Crit Care. 1995 Mar;4(2):112–115.
  4. ^ Carlson G. Neuromuscular blockade administration to end suffering: an ethical dilemma. Crit Care Nurs Q. 1999 Nov;22(3):39–44.
  5. ^ Clark, J.J., Larsen, M.P., Culley, L.L., Graves, J.R., Eisenberg, M.S. (1992) Incidence of agonal respirations in sudden cardiac arrest. Ann Emerg Med, 21(12): 1464-7
  6. ^ Pavlović, A., Jovanović, B., Trajković, G., & Trpković, S. [2007]. Uticaj agonalnog disanja na uspeh kardiopulmonalno cerebralne reanimacije. Anestezija i intenzivna terapija, 30(2), 93-99.

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).