Ајаваска

Ајаваска док се кува у провинцији Лорето, у Перуу

Ајаваска (на шпанском: аyахуасца или аyаwаска) је ентеогени напитак који се справља од врсте лијане Banisteriopsis caapi, која расте у амазонској џунгли, и лишћа Psychotria viridis. односно чакруне или других биљака сличног састава. Када се комбинује са лишћем чакруне, које садржи халуциногени састојак ДМТ (диметилтриптамин), добија се напитак који шамани користе током својих обреда. То је свети лек староседелаца Амазона, и употребљава се за разне сврхе. Служи за успостављање заштите, па до емотивног и физичког лечења.

Ајаваска, реч кечуанског језика, се односи на лијану{Банистериопсис цаапи} од које се прави али и на пиће које је њен производ . На кечуа језику аја значи дух, душа или леш док васка значи конопац, лијана.Тако да се ајаваска може превести као лијана душе, духовна лијана или лијана смрти.

Историја

Географско порекло ајаваске се простире од извора па до ушца реке Амазон и река које су му се припајања. Државе на чијој територији је ајаваска настала су Колумбија, Перу и Еквадор одакле се касније проширила и на Венецуелу, Гвинеју, Суринам и Северни део Бразила. Многи антрополози процењују да је ајаваска пиће из амазонских шума које је старо око 5000 година. На пример антрополози Ана Мариа Ламазерес и Карлос Маринез Сарасола су у књизи Принципалес плантас саградас де Судамéрица написали да је ајаваска толико дубоко укорењана у филозофију и митологију да је она постала неодвојих део живота племена који је користе. Поред њих такође и антрополог Џереми Нарби у књзи Тхе цосмиц серпент: ДНА анд тхе оригинс оф кноwледге тврди да је то пиће старо најмање 5000 година.

Да би схватили ову старост треба узети у обзир да је она стара колико и египатска цивилизација , око пет векова старија од Сумеријанског краља Гилгамеша и око 3000 година старија од хришћанства.

Први докази о конзумирању и контакту домородачких племена са ајаваском и њеном главном психоактивном супстанцом ДМТ представљају инструменти за пушење и ушмркавање ДМТ о којима су Торрес C. у књизи Арцхаеологицал евиденце фор тхе антиqуитy оф псyцхоацтиве плант усе ин тхе централ Андес и такође Wассéн С. Х у књизи Антхропологицал сурвеy оф тхе усе оф Соутх Америцан снуффс описали у својим књигама.

Један од најранији предмета који се користио као доказ за то представља послужавник који је направљен од кости кита и тубе за ушмркање супстанце од кости птице који датира око 1200. година п.н.е. нешто касније сличнији предмети су се користили у церемонијама Чавин културе која је настањивала простор Јужне Америке од 900. године п.н.е. па до 200. године п.н.е. Многи предмети сличне намене те културе су изгравирањи лицима које треба да представљају спој људи и мачака или људи и птица што се може повезати и каснијом употребом психоделичних кактуса поред употребе ајаваске.

Поред тога на острву Кариакоу у близини Гранаде су пронађени посуде са истом наменом за које је утврђено да су настале од минерала који не потичу са тог острва. Уз то потребно је подсетити се да су то и слична острва била колонизована од стране племена из Јужне Америке што значи да су они своји културу и традицију ширили и ван својих првобитних географских домена.

Најскорији артифакти су настали у време Тијаванако цивилизације коју сматрају једну од главних представника Инка царства Поред тога што су предмети из ове цивилизације прављени са разним гравурама на њима такође су пронађени и остаци 5-МеО-ДМТ и буфотенина поред тога у коси у костима људи ове цивилизације које су пронађене, налазе се те и сличне психоактивне супстанце што може представљати развијености у њиховој спиритуалности и психотаутици.

Први контакт са Европом ајаваска је имала у 16. веку у доба освајања Шпанаца и Португалаца. Тек значајно каније у 20. веку Ричард Ш. и Клаудио Н. су имали непосредан контакт са ајаваском коју су пренели у Европу и испитали, а касније написали једне о првих чланака о њој. Поред њих и Денис Меккена, брат Теренса Меккене, је свој докторски рад написао управо о ајаваски. Нешто скорије ајаваска је популаризована од стране Вејд Дејвиса, канадског антрополога и ентноботаничара, али и писаца Мартина Гудмана и Џеј Грифинса

Припрема

Ајаваска напитак који се најчешће прави од врсте лијане Banisteriopsis caapi, која расте у амазонској џунгли, и лишћа Psychotria viridis. Мада рецепти за прављење варирају од регије до регије као и од шамана до шамана и племена којима они припадају и могу садржати и неке споредне биљке. Главни састојак је Н,Н-Диметилтриптамин (ДМТ) који је природно психоделично једињење из триптаминске фамилије. ДМТ је нађен не само у више биљака, што је разлог зашто рецепт варира, него и у траговима код људи и других сисара, где је оригинално изведен из есенцијалне аминокиселине триптофана. Њега производи ензим ИНМТ током нормалног метаболизма. Његова природна функција још увек није позната. Структурно, ДМТ је аналоган са неуротрансмитером серотонином (5-ХТ), хормоном мелатонином, и другим психоделичним триптаминима, као што су 5-МеО-ДМТ, буфотенин, и псилоцин (активни метаболит псилоцибина). Поред ДМТ-а ајаваска неопходно мора да има и МАОИ, ензимски инхибитор који омогућава оралну активност ДМТ-а. Начин на који су племена из Амазонских шума дошла до овог пића и даље није познат, уз то треба додати да се у Амазонским прашумама налази преко 40000 разлићитих биљака од којих само неке садрже ова једињења.

Неке од најчесће коришћених биљака са ДМТ-ом су:

• Псyцхотриа виридис (Чакруна) – лишће
• Диплоптерyс цабрерана (Чалипонга, Чагропанга, Банистериопсис русбyана) – лишће
• Псyцхотриа цартхагененсис – лишће

Мачигуенга камарапи

Мачингуенга племе Аравакан Индијанаца, сродних племену Номатсигуенга, и настањени у џунглама перуанских провинција Кусцо и Мадре де Диос су имали следећи рецепт: 5 метара лијане Банистериопсис цаапи која се изгњечи дрвеном палицом, која се након тога ставља у велику чинију са 170 листова Псyцхотриа виридис и кува се следећа два сата, након чега је спремна за употребу.Ова количина је према њима довољна за 10 људи

Сибундои биакси

Према речима једног домороца церемонија прављења ајаваске креће већ рано ујутру када се у четири литра воде додаје измрвљена кора лијане и одређена количина Диплоптерyс цабрерана , у подне након кување смеса која се до тада кувала се баца и замењује новом у истим количинама.Након поновног вишечасовног кување које може да варира од 3 до 4 сата смеса се поново баца али овај пут у посуду за кување се додаје 12 пари листова кагрупанге.Кување се наставља следећа два сата па се након тога пиће хлади и тек онда је спремно за конзумирање

Шуар или Хиваро

Шамани племена које живи на простору данашњег Еквадора и Перуа имају посебан рецепт. Лијану Банистериопсис цаапи дужине од 1 до 2 метра поделе на мање траке које поставе у чињу са неколико литара воде, након тога додају листове Диплоптерyс цабрерана из рода Херраниа, Илеx гуаyуса, Хелицониа стрицта, и за сад незабележену врсту Малпхигхиацеа. Оно по чему се шуар племе разликује је то да се ајаваска кува док већина воде испари и постане сирупаста.Сличне рецепте имају и Инга, Камса и Секоја племе

Употреба и ефекти

Традиционално за церемонију узимање ајаваске задужен је племенски шаман који ајаваску и припрема.То су особе које су свој живот посветиле управо ајаваски и они у племенима имају посебан статус. Он је ту и да би одредио дозу сваком учеснику те церемонију.Тај обред се одржава ноћу кишним шумама Амазона.Шамани такође имају и улогу спиритуалних вођа целе церемоније, због тога они се називају и ајаваскероси. Разлог због којег људи узимају ајаваску су разни, али најзаступљенији су телесно и духовно прочишћење до којих и ајаваска доводи. Спиритуално откровење је дефинитивно највећи разлог за конзумирање ајаваске. Особе под дејством ајаваске тврде да су спознали њихову улогу на земљи, праву природу свемира, као и увид у то какве особе требају да постану.Многи овакве тренутно сматрају као поновно рођење. Поред тога није ретка појава да неко током оваквог искуства тврди да су ступили у више духовно стање где долазе у контакт са бићима ван ове димензије која има помажу да се излече, такође ступају у контакт и са ванземаљском интелигенцијом али и душама мртвих.

Писа Дон Хосе Кампос тврди да су људи након узимања ајаваске значајно промени своје животеНаком конзумирања јавља се мучнина праћена повраћањем која је према шаманима јако значајна јер представља потпуно очишћење тела и духа она је пропраћена и дрхтавицом, умором, хипертермијом, грчевима, њихове дуготрајне последице још нису откривене. Поред тога ипак забележени случајеви смрти током церемонија који су се најчешће јавили због већ постојећих здравствених проблема као што су проблеми са срцем али такође и због коришћења и других супстанци као што су кафеин, никотин, антидепресиви, рекреационе дроге.

Значајна и утврђена последица коришћења ајаваске је стварање нових можданих ћелијачије је истраживање спровела Барклеј фондација