Dimetiltriptamin

Из Википедије, слободне енциклопедије
Dimetiltriptamin
DMT.svg
Dimethyltryptamine 27feb.gif
IUPAC ime
2-(1H-indol-3-yl)-N,N-dimethylethanamine
Klinički podaci
Način primene Oralno (sa MAOI), insuflacijom, rektalno, putem dima (ili pare), IM, IV
Pravni status
Pravni status
Identifikatori
CAS broj 61-50-7 ДаY
ATC kod none
PubChem CID 6089
IUPHAR/BPS 141
ChemSpider 5864 ДаY
KEGG C08302 ДаY
ChEMBL CHEMBL12420 ДаY
Hemijski podaci
Formula C12H16N2
Molarna masa 188.269 g/mol
Fizički podaci
Gustina 1.099 g/ml g/cm3
Tačka topljenja 40 to 59 °C (104 to 138 °F)
Tačka ključanja 160 °C (320 °F) @ 0.6 Tor[1], kao i 80 - 135 °C @ 0.03 Tor[2]
 НеНДаY (what is this?)  (verify)

N,N-Dimetiltriptamin (DMT) je prirodno psihodelično jedinjenje iz triptaminske familije. DMT je nađen ne samo u više biljaka,[3] nego i u tragovima kod ljudi i drugih sisara, gde je originalno izveden iz esencijalne aminokiseline triptofana. Njega proizvodi enzim INMT tokom normalnog metabolizma.[4] Njegova prirodna funkcija još uvek nije poznata. Strukturno, DMT je analogan sa neurotransmiterom serotoninom (5-HT), hormonom melatoninom, i drugim psihodeličnim triptaminima, kao što su 5-MeO-DMT, bufotenin, i psilocin (aktivni metabolit psilocibina).

DMT se koristi kao psihodelična droga u mnogim kulturama, urođeničkim i modernim, bilo kao ekstrakt ili u sintetičkom obliku.[5] Kad se DMT udiše ili konzumira, u zavisnosti od doze, njegovi subjektivni efekti se kreću u opsegu od kratkotrajnih blagih psihedeličnih stanja do moćnih impresivnih iskustva, koja obuhvataju totalni gubitak veze sa realnošću, što može da bude izuzetno ekstremno.[6] DMT je takođe primarna psihoaktivna materija u ajavaska, napitku Amazonskih indijanaca koji se koristi za proročke i medicinske svrhe. Farmakološki, ajavaska kombinuje DMT sa MAOI, enzimskim inhibitorom koji omogućava oralnu aktivnost DMT-a.[7]

Literatura[уреди]

  1. Häfelinger G., Nimtz M., Horstmann V., Benz T. (1999). „Untersuchungen zur Trifluoracetylierung der Methylderivate von Tryptamin und Serotonin mit verschiedenen Derivatisierungsreagentien: Synthesen, Spektroskopie sowie analytische Trennungen mittels Kapillar-GC” [Trifluoracetylation of methylated derivatives of tryptamine and serotonin by different reagents: synthesis, spectroscopic characterizations, and separations by capillary-gas-chromatography]. Zeitschrift für Naturforschung - Section B Journal of Chemical Sciences. 54 (3): 397—414. ISBN 0932-0776. 
  2. Corothie E, Nakano T, E. Corothie, T. Nakano (1969). „Constituents of the bark of Virola sebifera”. Planta Medica. 17 (2): 184—188. doi:10.1055/s-0028-1099844. PMID 5792479. 
  3. Ott, Jonathan (1994). Ayahuasca Analogues: Pangæan Entheogens. Kennewick, WA: Natural Products. стр. 81—83. ISBN 978-0961423452. 
  4. Barker S.A., Monti J.A., Christian S.T. (1981). „N, N-dimethyltryptamine: an endogenous hallucinogen”. International Review of Neurobiology. 22: 83—110. doi:10.1016/S0074-7742(08)60291-3. PMID 6792104. 
  5. Salak, Kira. „Hell and back”. National Geographic Adventure. 
  6. „Erowid DMT (Dimethyltryptamine) Vault”. Приступљено 6. 5. 2011. 
  7. McKenna D.J., Towers G.H.N., Abbott F. (1984). „Monoamine oxidase inhibitors in South American hallucinogenic plants: tryptamine and β-carboline constituents of ayahuasca (PDF). Journal of Ethnopharmacology. 10 (2): 195—223. doi:10.1016/0378-8741(84)90003-5. PMID 6587171. 

Spoljašnje veze[уреди]

Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).