Алат

С Википедије, слободне енциклопедије
Приказ пољопривредних алата
Модерна кутија алата

Алат (тур. âlet) назив је за ручна средства за рад. Алате можемо дијелити према гранама индустрије на пољопривредне алатке, шумарске, браварске, електричарске, рударске, хируршке итд, али ту се између њих тешко може повући граница, јер иста алатка може да се користи у разним гранама индустрије.

Иако се термин алат лако може применити на многе ствари које су средство за постизање циља (нпр. виљушка),[1][2][3] строго говорећи, предмет је алат само ако је, осим што је конструисан за држање, такође направљен од материјала који омогућава кориснику да на њега примењује различите степене силе. Ако поновљена употреба истроши део алата (попут сечива ножа), могуће је да постоји могућност обнове тог дела; алтернативно истрошени или поломљени алат мора бити замењен. Алат спада у таксономску категорију оруђа, и налази се у истом таксономском рангу као инструмент, прибор, уређај или посуђе.

Сврсисходна је подјела према намјени. Према намјени алате дијелимо на :

Историја[уреди | уреди извор]

Праисторијски камени алати који су преко 10.000 година стари, нађени у Комбарељској пећини у Француској
Столарски алати пронађени у олупини једрењака из 16. века, Мари Роуз. Идући од горе, маљ, стврдло, хоблерица, дршка Т-сврдла, дршка карике, могућа дршка чекића и лењир.

Антрополози сматрају да је употреба алата био важан корак у људској еволуцији.[4] С обзиром на то да алате екстензивно користе људи и дивље шимпанзе, широко се претпоставља да се прва рутинска употреба алата догодила пре дивергенције између те две врсте.[5] Међутим, ови рани алати су вероватно били направљени од непостојаних материјала као што су штапиви или су се састојали од немодификованог камења које се не може разликовати од другог камења као алата.

Камени артефакти датирају од пре око 2,5 милиона година.[6] Међутим, једна студија из 2010. године сугерише да је врста хоминина Australopithecus afarensis јела месо касапећи лешеве животиња каменим оруђима. Ово откриће помера најранију познату употребу каменог оруђа међу хомининима на пре око 3,4 милиона година.[7]

Налази стварних алата датирају најмање 2,6 милиона година уназад у Етиопији.[8] Један од најранијих облика камених алата који се могу препознати је ручна секира.

До недавно је оружје пронађено у ископинама било једино оруђе „раног човека” које је проучавано и коме је придавана важност. Сада је више алата препознато као културно и историјски релевантно. Поред лова, за друге активности потребни су и алати као што су они за припремање хране, „... орашање, обраду коже, жетву и обраду дрвета ...” У ову групу су укључени и „алати од љускастог камена”.

Дијелови зидарског алата,Музеј Херцеговине, Требиње

Алати су најважнији предмети које су древни људи користили да се успну на врх ланца исхране; унапређивањем алата, они су могли да остваре задатке који превазилазе могућности људског тела, као што је копље или лук и стрела за убијање плена, јер њихови зуби нису били довољно оштри да пробију кожу многих животиња. „Човек ловац” као катализатор промене хоминина је доведен у питање. На основу трагова на костима на археолошким налазиштима, сада је очигледније да су праљуди лешинарили улове других предатор, уместо да убијају своју храну.[9]

Механички уређаји доживели су велику експанзију своје употребе у древној Грчкој и древном Риму систематским коришћењем нових извора енергије, посебно водених точкова. Њихова употреба проширила се током мрачног доба додавањем ветрењача.

Машински алати изазвали су нагли пораст у производњи нових алата током индустријске револуције. Заговорници нанотехнологије очекују настанак сличног таласа са умањењем алата до микроскопске величине.[10][11]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Цхаринг Wорх (2014), Тyпес оф Цутлерy ин тхе УК, Цхаринг Wортх, Архивирано из оригинала 24. 3. 2014. г., Приступљено 24. 3. 2014 
  2. ^ боокрагс.цом. боокрагс.цом (2 Новембер 2010). Шаблон:Тертиарy
  3. ^ Анетте Расмссон. „популархисториа.се ат арцхиве.орг”. Архивирано из оригинала 31. 7. 2010. г. Приступљено 2019-02-06. 
  4. ^ Сам Лиллеy, Мен, Мацхинес анд Хисторy: Тхе Сторy оф Тоолс анд Мацхинес ин Релатион то Социал Прогресс, 1948 Цоббетт Пресс.
  5. ^ Wхитен, А., Ј. Гоодалл, W.C. МцГреw, Т. Нисхида, V. Реyнолдс, Y. Сугиyама, C.Е.Г. Тутин, Р.W. Wрангхам, анд C. Боесцх. 1999. Цултурес ин Цхимпанзеес. Натуре 399:682—85. Пангер, M.А., А.С. Броокс, Б.Г. Рицхмонд, анд Б. Wоод. 2002. Олдер тхан тхе Олдоwан? Ретхинкинг тхе емергенце оф хоминин тоол усе. Еволутионарy Антхропологy: Иссуес, Неwс, анд Ревиеwс 11:235–45.
  6. ^ Јонес, С.; Мартин, Р.; Пилбеам, D., ур. (1994). Тхе Цамбридге Енцyцлопедиа оф Хуман ЕволутионНеопходна слободна регистрација. Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 978-0-521-32370-3.  Алсо ISBN 0-521-46786-1 (paperback)
  7. ^ McPherron, Shannon P.; Zeresenay Alemseged; Curtis W. Marean; Jonathan G. Wynn; Denne Reed; Denis Geraads; Rene Bobe; Hamdallah A. Bearat (2010). „Evidence for stone-tool-assisted consumption of animal tissues before 3.39 million years ago at Dikika, Ethiopia”. Nature. 466 (7308): 857—60. Bibcode:2010Natur.466..857M. PMID 20703305. S2CID 4356816. doi:10.1038/nature09248. 
  8. ^ Semaw, S., M.J. Rogers, J. Quade, P.R. Renne, R.F. Butler, M. Domínguez-Rodrigo, D. Stout, W.S. Hart, T. Pickering, and S.W. Simpson. 2003. 2.6-Million-year-old stone tools and associated bones from OGS-6 and OGS-7, Gona, Afar, Ethiopia. Journal of Human Evolution 45:169–77.
  9. ^ Holmes, Bob. „Man's early hunting role in doubt”. Newscientist.com. Приступљено 12. 11. 2012. 
  10. ^ Nanotechnology: Big Potential In Tiny Particles, David Whelan. Retrieved on November 6, 2006
  11. ^ Will this Tiny Science Usher in the Next Industrial Revolution?, Katrina C. Arabe. Retrieved on November 6, 2006

Literatura[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]