Пређи на садржај

Алат

С Википедије, слободне енциклопедије
Приказ пољопривредних алата
Модерна кутија алата

Алат (тур. âlet) или оруђе су ручна средства за рад. Алате можемо дијелити према гранама индустрије на пољопривредне алатке, шумарске, браварске, електричарске, рударске, хируршке итд, али ту се између њих тешко може повући граница, јер иста алатка може да се користи у разним гранама индустрије.

Иако се термин алат лако може применити на многе ствари које су средство за постизање циља (нпр. виљушка),[1][2][3] строго говорећи, предмет је алат само ако је, осим што је конструисан за држање, такође направљен од материјала који омогућава кориснику да на њега примењује различите степене силе. Ако поновљена употреба истроши део алата (попут сечива ножа), могуће је да постоји могућност обнове тог дела; алтернативно истрошени или поломљени алат мора бити замењен. Алат спада у таксономску категорију оруђа, и налази се у истом таксономском рангу као инструмент, прибор, уређај или посуђе.

Сврсисходна је подјела према намјени. Према намјени алате дијелимо на :

  1. алати за стезање, (фиксирање), (кљешта, стега...)[4][5]
  2. алати за помјерење,
  3. алати за мјерење, (нонијус или шублер, метар (алат), лењир...)
  4. алати за резање (сјечење),
  5. алати за завртање (одвртање), (одвртка, француски кључ...)
  6. алати за ковање и савијање,
  7. алати за држање (придржавање), (хватаљке, машице...)
  8. алати за бушење, (бушилица, ренде, турпија...)
  9. специјални алати

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја технологије
Праисторијски камени алати који су преко 10.000 година стари, нађени у Комбарељској пећини у Француској
Столарски алати пронађени у олупини једрењака из 16. века, Мари Роуз. Идући од горе, маљ, стврдло, хоблерица, дршка Т-сврдла, дршка карике, могућа дршка чекића и лењир.
Мијех и други алат из ковачнице бијељинског мајстора Фридриха-Фрица Шумахера (1913-2007). Своју ковачницу власник је завјештао Музеју Семберија у Бијељини.

Антрополози сматрају да је употреба алата био важан корак у људској еволуцији.[6] С обзиром на то да алате екстензивно користе људи и дивље шимпанзе, широко се претпоставља да се прва рутинска употреба алата догодила пре дивергенције између те две врсте.[7] Међутим, ови рани алати су вероватно били направљени од непостојаних материјала као што су штапиви или су се састојали од немодификованог камења које се не може разликовати од другог камења као алата.

Камени артефакти датирају од пре око 2,5 милиона година.[8] Међутим, једна студија из 2010. године сугерише да је врста хоминина Australopithecus afarensis јела месо касапећи лешеве животиња каменим оруђима. Ово откриће помера најранију познату употребу каменог оруђа међу хомининима на пре око 3,4 милиона година.[9][10][11][12][13]

До недавно је оружје пронађено у ископинама било једино оруђе „раног човека” које је проучавано и коме је придавана важност. Сада је више алата препознато као културно и историјски релевантно. Поред лова, за друге активности потребни су и алати као што су они за припремање хране, „... орашање, обраду коже, жетву и обраду дрвета ...” У ову групу су укључени и „алати од љускастог камена”.

Дијелови зидарског алата,Музеј Херцеговине, Требиње

Алати су најважнији предмети које су древни људи користили да се успну на врх ланца исхране; унапређивањем алата, они су могли да остваре задатке који превазилазе могућности људског тела, као што је копље или лук и стрела за убијање плена, јер њихови зуби нису били довољно оштри да пробију кожу многих животиња. „Човек ловац” као катализатор промене хоминина је доведен у питање. На основу трагова на костима на археолошким налазиштима, сада је очигледније да су праљуди лешинарили улове других предатор, уместо да убијају своју храну.[14]

Механички уређаји доживели су велику експанзију своје употребе у древној Грчкој и древном Риму систематским коришћењем нових извора енергије, посебно водених точкова. Њихова употреба проширила се током мрачног доба додавањем ветрењача.

Машински алати изазвали су нагли пораст у производњи нових алата током индустријске револуције.[15][16] Заговорници нанотехнологије очекују настанак сличног таласа са умањењем алата до микроскопске величине.[17][18]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Charing Worh (2014), Types of Cutlery in the UK, Charing Worth, Архивирано из оригинала 24. 3. 2014. г., Приступљено 24. 3. 2014 
  2. ^ bookrags.com. bookrags.com (2 November 2010). Шаблон:Tertiary
  3. ^ Anette Rasmsson. „popularhistoria.se at archive.org”. Архивирано из оригинала 31. 7. 2010. г. Приступљено 2019-02-06. 
  4. ^ Colvin, Fred H.; Haas, Lucian L. (1938). Jigs and Fixtures: A Reference Book. New York and London: McGraw-Hill Book Company. 
  5. ^ Henriksen, Erik K. (1973). Jig and Fixture Design ManualНеопходна слободна регистрација. New York, New York: Industrial Press Inc.. 
  6. ^ Sam Lilley (1948). Men, Machines and History: The Story of Tools and Machines in Relation to Social Progress. Cobbett Press. .
  7. ^ Whiten, A., J. Goodall, W.C. McGrew, T. Nishida, V. Reynolds, Y. Sugiyama, C.E.G. Tutin, R.W. Wrangham, and C. Boesch. (1999). „Цултурес ин Цхимпанзеес”. Nature. 399. :682—85. Panger, M.A., A.S. Brooks, B.G. Richmond, and B. Wood. 2002. Panger, Melissa A.; Brooks, Alison S.; Richmond, Brian G.; Wood, Bernard (2002). „Older than the Oldowan? Rethinking the emergence of hominin tool use”. Evolutionary Anthropology: Issues, News, and Reviews. 11 (6): 235—45. doi:10.1002/evan.10094. .
  8. ^ Jones, S.; Martin, R.; Pilbeam, D., ур. (1994). The Cambridge Encyclopedia of Human EvolutionНеопходна слободна регистрација. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-32370-3.  Алсо (папербацк)
  9. ^ McPherron, Shannon P.; Zeresenay Alemseged; Marean, Curtis W.; Wynn, Jonathan G.; Denne Reed; Denis Geraads; Rene Bobe; Bearat, Hamdallah A. (2010). „Evidence for stone-tool-assisted consumption of animal tissues before 3.39 million years ago at Dikika, Ethiopia”. Nature. 466 (7308): 857—60. Bibcode:2010Natur.466..857M. PMID 20703305. S2CID 4356816. doi:10.1038/nature09248. 
  10. ^ Corbey, Raymond; Jagich, Adam; Vaesen, Krist; Collard, Mark (2016). „The acheulean handaxe: More like a bird's song than a beatles' tune?”. Evolutionary Anthropology: Issues, News, and Reviews. 25 (1): 6—19. PMC 5066817 Слободан приступ. PMID 26800014. doi:10.1002/evan.21467. 
  11. ^ Frere, John (1800). „Account of Flint Weapons Discovered at Hoxne in Suffolk”. Archaeologia. Society of Antiquaries of London. 13: 204—205. doi:10.1017/s0261340900024267. 
  12. ^ Key, Alastair J. M.; Lycett, Stephen J. (јун 2017). „Influence of Handaxe Size and Shape on Cutting Efficiency: A Large-Scale Experiment and Morphometric Analysis” (PDF). Journal of Archaeological Method and Theory. 24 (2): 514—541. Bibcode:2017JAMT...24..514K. S2CID 254609180. doi:10.1007/s10816-016-9276-0. 
  13. ^ Wynn, Thomas; Gowlett, John (јануар 2018). „The handaxe reconsidered”. Evolutionary Anthropology: Issues, News, and Reviews. 27 (1): 21—29. PMID 29446559. S2CID 3678641. doi:10.1002/evan.21552 Слободан приступ. 
  14. ^ Holmes, Bob. „Man's early hunting role in doubt”. Newscientist.com. Приступљено 12. 11. 2012. 
  15. ^ „Industrial History of European Countries”. European Route of Industrial Heritage. Council of Europe. Архивирано из оригинала 23. 6. 2021. г. Приступљено 2. 6. 2021. 
  16. ^ Landes, David S. (1969). The Unbound Prometheus. Press Syndicate of the University of Cambridge. ISBN 978-0-521-09418-4. 
  17. ^ Whelan, David. „Nanotechnology: Big Potential In Tiny Particles”. Forbes. Архивирано из оригинала 25. 10. 2012. г.. . David Whelan. Retrieved on November 6, 2006
  18. ^ Will this Tiny Science Usher in the Next Industrial Revolution?, Katrina C. Arabe. Retrieved on November 6, 2006

Literatura

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Alat&oldid=31717401”