Обична шимпанза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Шимпанза
Lightmatter chimp.jpg
Pan troglodytes
Научна класификација
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Primates
Породица: Hominidae
Род: Pan
Врста: P. troglodytes
Биномна номенклатура
Pan troglodytes
(Blumenbach, 1775)
Pan troglodytes area.png
Распрострањеност подврста шимпанзе: 1. Pan troglodytes verus. 2. P. t. vellerosus. 3. P. t. troglodytes. 4. P. t. schweinfurthii.

Обична шимпанза (лат. Pan troglodytes) је човеколики мајмун из породице велико човеколиког мајмуна који настањује прашуме централне и западне Африке. Назив troglodytes, грчки за „становника пећине“, први пут је објавио Јохан Фридрих Блуменбах 1779. године у својој књизи „Приручник за природњаке“ (нем. Handbuch der Naturgeschichte). Обична шимпанза је једна од две врсте шимпанза у роду Pan. Њен блиски рођак је бонобо (лат. Pan paniscus), други представник овог рода.

Подврсте[уреди]

Неколико подврста шимпанзе је познато:

Основне чињенице[уреди]

Портрет шимпанзе

Шимпанзе насељавају тропске шуме и влажне саване западне и централне Африке. Некада су живеле по целом овом региону, али њихово станиште је драматично смањено у скорашњим годинама.

Одрасли у дивљини теже између 40 и 65 kg. Мужјаци су и до 160 cm висине, а женке до 130 cm. Тело им је прекривено грубом, тамно браон длаком, изузев лица, прстију, ножних прcтију, дланова и табана. Палчеви су им постављени насупрот осталим прстима, тако да шимпанзе имају прецизан и снажан стисак шаке. Мужјаци имају велике очњаке. Животни век у зоолошким вртовима је до 50 година.

Иако су сваштоједи, исхрана шимпанза је углавном вегетаријанска, и састоји се од воћа, лишћа, семенки, коштуњавог воћа, допуњена инсектима и мањим пленом. Шимпанзе лове и младе леопарде, газеле и мајмуне колобусе. Пријављени су и примери канибализма. Било је и ретких случајева да су шимпанзе нападале и младу децу.[2]

Западноафричка шимпанза је једина животиња, осим човека, да редовно прави и користи специјализоване алатке за лов. Посматране су шимпанзе у Сенегалу као праве копља, скидајући грање и кору са стабла дрвета, зашиљујући један крај својим зубима. Затим би их користили да убију галагосе скривене у шупљинама дрвета.[3]

Размножавање[уреди]

Трудноћа траје осам месеци. Женка по правилу рађа једно младунче, но рађање близанаца је нешто чешће него код људи. Младунче се рађа тешко до 2 kg. Првих шест месеци беба се држи за мајчино крзно на трбуху, а касније „јаши“ на њеним леђима. Сисање престаје када напуни 3,5-4,5 година, иако младунац остаје уз мајку и до 10 година. Женка рађа на сваких шест до осам година, осим ако младунац раније угине. Пубертет наступа у седмој години. Женке постају полно зреле са 13 до 14 година, а мужјаци са 15 до 16 година. Менопауза женки наступа у периоду после 40. године живота.

Понашање[уреди]

Обичне шимпанзе живе у друштвеној заједници која броји од 20 до више од 150 чланова, али време највише проводе путујући у малим групама од само по неколико јединки. Подједнако проводе време и на дрвећу и на земљи. Уобичајен начин ходања је четвороношке, користећи се табанима и зглобовима шака, док могу и да шетају усправно на малим раздаљинама. Шимпанзе имају исти начин кретања као и гориле, за разлику од орангутана и бонобо мајмуна, који шетају на длановима шака.

Шимпанзе живе у помешаним заједницама, где је парење разнородно. Срж сваке друштвене структуре је мужјак.

Занимљивости[уреди]

  • Популација шимпанза је у последњих 50 година пала са једног милиона на мање од 150.000 јединки.
  • Младе шимпанзе и павијани се понекад заједно играју.
  • Човек и шимпанзе деле 98,4 % ДНК.
  • Шимпанзе су једини мајмуни који могу да распознају свој лик у огледалу.
  • Могу да се оглашавају на 30 различитих начина
  • Рикање шимпанзе чује се и до 30 километара удаљености
  • Кожа на лицу шимпанзе временом постаје тамнија

Интересантно је да одрасле шимпанзе сваке ноћи граде ново гнездо за спавање,а врло ретко обнављају или поново користе старо. Од савијених и испреплетаних грана израђују од лишћа чврсту платформу,обично 3-10 метара изнад шумског тла,како би се заштитили од грабљиваца. Младунци спавају на мајчином гнезду док не напуне 5-6 година.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Pan troglodytes. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2007. International Union for Conservation of Nature. 2007. Приступљено 12. 9. 2007.  Database entry includes justification for why this species is endangered
  2. ^ „Frodo: The Alpha Male”. 2003. Архивирано из оригинала на датум 16. 11. 2006. Приступљено 6. 12. 2006. 
  3. ^ Jill D. Pruetz1 and Paco Bertolani (15. 2. 2007). „"Savanna Chimpanzees, Pan troglodytes verus, Hunt with Tools". Current Biology. Архивирано из оригинала на датум 6. март 2007. Приступљено 13. 10. 2018. 

Спољашње везе[уреди]