Алгининска киселина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алгининска киселина
Алгинсäуре.свг
Називи
Други називи
Е400
Идентификација
ChemSpider
ЕЦХА ИнфоЦард 100.029.697
EC број 232-680-1
Е-бројеви Е400 (згушњивачи, ...)
УНИИ
Својства
6Х8О6)н
Моларна маса 10.000 - 600.000
Агрегатно стање беле жути прах
Густина 1,601 g/cm3
Киселост (пКа) 1,5-3,5
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °Ц [77 °Ф], 100 кПа).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије
Гигантски келп (Macrocystis pyrifera) је највећа морска биљка.

Алгининска киселина (алгин, алгинат) је ањонски полисахарид који је широко заступљен у ћелијским зидовима мрких алги, где путем везивања воде формира вискозну гуму. У екстрахованом облику она брзо апсорбује воду. Она има способност апсорбовања количине воде која је 200-300 пута већа од њене тежине.[1] Њена боја варира од беле до жуто-смеђе. Продаје се у облику филамената, гранула и праха.

Структура[уреди]

Алгининска киселина је линеарни кополимер са хомополимерним блоковима (1-4)-повезаних β-D-мануроната (М) и њихових C-5 епимера α-L-гулуронатних (Г) остатака, респективно, ковалентно везаних у различитим секвенцама или блоковима.

Мономер се може јавити у хомополимерним блоковима консекутивних Г-остатака, консекутивних M-остатака, или алтернирајућих M и Г-остатака.

Форме[уреди]

Комерцијалне варијанте алгината се екстрахују из алги, као што су гигантске морске траве Macrocystis pyrifera, Ascophyllum nodosum, и разни типови Laminaria. Алгининат се такође производи помоћу бактеријскихл родова Pseudomonas и Azotobacter, који су имали значајну улогу у разјашњавању биосинтетичког пута. Бактеријски алгинати су корисни у производњи микро- или наноструктура подесних за медицинске примене.[2]

Референце[уреди]

  1. Раyмонд C. Роwе, Паул Ј. Схескеy, Мариан Е. Qуинн, ур. (2009). „Адипиц Ацид”. Хандбоок оф Пхармацеутицал Еxципиентс (Роwе, Хандбоок оф Пхармацеутицал Еxципиентс) (Сиxтх изд.). Пхармацеутицал Пр. стр. 11—12. ИСБН 978-0-85369-792-3. 
  2. Реммингхорст анд Рехм (2009). „Мицробиал Продуцтион оф Алгинате: Биосyнтхесис анд Апплицатионс”. Мицробиал Продуцтион оф Биополyмерс анд Полyмер Прецурсорс. Цаистер Ацадемиц Пресс. ИСБН 978-1-904455-36-3. 

Литература[уреди]

  • Раyмонд C. Роwе, Паул Ј. Схескеy, Мариан Е. Qуинн, ур. (2009). „Адипиц Ацид”. Хандбоок оф Пхармацеутицал Еxципиентс (Роwе, Хандбоок оф Пхармацеутицал Еxципиентс) (Сиxтх изд.). Пхармацеутицал Пр. стр. 11—12. ИСБН 978-0-85369-792-3. 

Спољашње везе[уреди]