Антимон трисулфид
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
diantimon trisulfid, antimon(III) sulfid
| |
| Други називи
антимон сулфид, антимонски суфид, антимон сесквисулфид, антимон вермилион, црни антимон, сулфурет антимона
| |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.014.285 |
| Својства | |
| Sb2S3 | |
| Моларна маса | 339,715 |
| Агрегатно стање | сиво / црни ортортомбни кристали (стибнит) |
| Густина | 6,5g cm−3 (stibnit)[1] |
| Тачка топљења | 620 °C (1.148 °F; 893 K) (stibnit)[1] |
| Опасности | |
| САД здравствене границе излагања (НИОСХ): | |
ПЕЛ (дозвољиво)
|
ТWА 0.5 мг/м3 (ас Сб) |
РЕЛ (препоручено)
|
ТWА 0.5 мг/м3 (ас Сб)[2] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Антимон трисулфид Сб2С3 се налази у природи у облику кристалног минерала антимонита и аморфног црвеног минерала мета-антимонита.[3] Он се производи ради употребе у безбедним шибицама, војној муницији, експлозивима и материјалу за ватромет. Он се исто тако користи у производњи стакла боје рубина и пластике отпорне на пламен.[4] Историјски антимонит је кориштен као сиви пигмент у сликама из 16-тог века.[5] Овај материјал је полупроводник са директним банд отвором од 1.8-2.5 еВ. Уз одговарајућу прераду п и н типови материјала се могу произвести.[6]
Припрема и реакције[уреди | уреди извор]
Сб2С3 се може припремити из елемента на температури од 500-900 °Ц:[4]
- 2Сб + 3С → Сб2С3
Сб2С3 преципитира кад се Х2С проводи кроз кисели раствор Сб(III).[7] Ова реакција је кориштена као гравиметријски метод за детерминацију антимона, провожењем Х2С кроз раствор Сб(III) једињења у топлој ХЦл долази до издвајања наранџасте форме Сб2С3, која поцрни под реакционим условима.[8]
Сб2С3 се лако оксидује. Он енергично реагује са оксидијућим агенсима.[4] Овај материјал сагорева на ваздуху у правом пламену. Он реагује са кадмијумом, магнезијумом и цинк хлоратима. Смеше Сб2С3 и хлората могу да експлодирају.[9]
При екстракцији антимона из руда се користи алкални сулфидни процес, при чему Сб2С3 реагује и формирају се тиоантимонат(III) сали (познате и као тиоантимонити):[10]
- 3На2С + Сб2С3 → 2На3СбС3
Бројне соли које садрже различите тиоантимонат(III) јоне се могу припремити из Сб2С3:[11]
- [СбС3]3−, [СбС2]−, [Сб2С5]4−, [Сб4С9]6−, [Сб4С7]2− анд [Сб8С17]10−
"Шлипеова со", На3СбС4·9Х2О, тиоантимонат(V) со се формира кад се Сб2С3 загрева до кључања са сумпором и натријум хидроксидом. Реакција се може написати као:[7]
- Сб2С3 + 3С2− + 2С → 2[СбС4]3−
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Лиде Давид Р., ур. (2006). ЦРЦ Хандбоок оф Цхемистрy анд Пхyсицс (87тх изд.). Боца Ратон, ФЛ: ЦРЦ Пресс. ISBN 978-0-8493-0487-3.
- ^ NIOSH Џепни водич хемијских хазарда 0036
- ^ СУПЕРГЕНЕ МЕТАСТИБНИТЕ ФРОМ МИНА АЛАЦРАН, ПАМПА ЛАРГА, ЦОПИАПО,ЦХИЛЕ, Алан Х Цларк, ТХЕ АМЕРИЦАН МИНЕРАЛОГИСТ. ВОЛ.55.,И97О
- ^ а б в Греенwоод, Норман Н.; Еарнсхаw, Алан (1997). Цхемистрy оф тхе Елементс (II изд.). Оxфорд: Буттерwортх-Хеинеманн. стр. 581—582. ИСБН 0080379419.
- ^ Еастаугх, Ницхолас (2004). Пигмент Цомпендиум: А Дицтионарy оф Хисторицал Пигментс. Буттерwортх-Хеинеманн. стр. 359. ИСБН 0-7506-5749-9.
- ^ Елецтроцхемистрy оф Метал Цхалцогенидес, Миртат Боуроусхиан, Спрингер, 2010
- ^ а б Холлеман А. Ф.; Wиберг Е. (2001). Инорганиц Цхемистрy (1ст изд.). Сан Диего: Ацадемиц Пресс. стр. 765-766. ИСБН 0-12-352651-5.
- ^ А.I. Вогел, (1951), Qуантитативе Инорганиц аналyсис, (2д едитион), Лонгманс Греен анд Цо
- ^ Хазардоус Лабораторy Цхемицалс Диспосал Гуиде, Тхирд Едитион,ЦРЦ Пресс, 2003, Маргарет-Анн Армоур, ISBN 9781566705677
- ^ Андерсон, Цорбy Г. (2012). „Тхе металлургy оф антимонy”. Цхемие дер Ерде - Геоцхемистрy. 72: 3—8. ИССН 0009-2819. дои:10.1016/ј.цхемер.2012.04.001.
- ^ Инорганиц Реацтионс анд Метходс, Тхе Форматион оф Бондс то Гроуп ВИБ (О, С, Се, Те, По) Елементс (Парт 1) (Волуме 5) Ед. А.П, Хаген,1991, Wилеy-ВЦХ, ISBN 978-0-471-18658-8