Азијски тиграсти комарац

С Википедије, слободне енциклопедије

Azijski tigrasti komarac
Ženka na početku hranjenja
Naučna klasifikacija edit
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
Red: Diptera
Porodica: Culicidae
Rod: Aedes
Vrsta:
A. albopictus
Binomno ime
Aedes albopictus
(Skuse, 1894)
Претпостављена глобална распрострањеност азијског тиграстог комарца (Aedes albopictus) 2015. године
(плаво=одсутан, црвено=присутан).
Синоними

Culex albopictus Skuse, 1894

Азијски тиграсти комарац, (Stegomyia albopicta, раније Aedes albopictus, Skuse, 1894), биолошки је и здравствено значајна врста комараца чије се ширење у свету пажљиво прати у последњих двадесетак година. Позната по свом наглом ширењу и освајању нових простора, ова врста комараца све више добија здравствени значај, као потенцијални преносилац различитих арбовируса и паразита — узрочника епидемија заразних болести.[1][2][3]

Порекло и дистрибуција[уреди | уреди извор]

Азијски тиграсти комарац је по пореклу тропска и субтропска врста југоисточне Азије, која се шири светом од краја 1970-их. Најчешћи начин преноса у нова подручја је у влажним аутомобилским гумама у које комарац полаже јајашца.

Данас је распрострањен на свим континентима. У Европи је забежен први пут 1979. године у Албанији. Од 1990. када је донесен из САД у Италију, до 1999. проширио се у девет италијанских регија са највећом инфестацијом у североисточном делу земље.

До 2004. године, ова врста је присутна у пет земаља Европе (Италија, Француска, Белгија, Црна Гора и Швајцарска). Током периода од само две године тиграсти комарац се проширио у још пет европских земаља — Шпанија, Холандија, Словенија и Грчка.

Општа разматрања[уреди | уреди извор]

Азијски тиграсти комарац сише крв са коже

Иако су у начелу изворна станишта ове врсте дупље дрвећа у тропским шумама, врста Aedes albopictus је развила способност прилагођавања на свим природним и вештачким стаништима међу којима се посебно истичу гуме као најпогодније мјесто за полагање јајашаца.

Празне кошуљице ларви комараца

У тропском подручју комарац је активан током целе године, док је у умереним климатским подручјима света развио начин презимљавања у стадијуму јајашца. Зхваљујући способности прилагођавања врсте на вештачка легла, те отпорност јајашаца на хладноћу и исушивање, омогућила му је преношење и прилагођавање врсте у новим подручјима.

Током задржавања на отвореном, у старим гумама се накупља кишница и органске материје (најчешће труло лишће) што осигурава идеално станиште за развој комараца. У повољним условима јајашца се могу излећи унутар неколико сати, а за неколико дана из јајашаца се развију одрасле јединке. Иако на ширење врсте утичу температура, количина падавина, влажност и дужина светлог дела дана, врста успешно осваја нова подручја света.

Одрасле јединке су карактеристичног изгледа, прекривене црним сјајним љускама и изразито сребрно белим љускама на чланцима ногу и рилицама. На задњем делу прса налази се бела пруга и грпа белих љускица. Средње велики комарац дужине је до 10,0 мм, мужјаци су обично мањи од женки.

Женка полаже јајашца појединачно, најчешће изнад водене површине на тамне, грубе и окомите подлоге. Јајашца могу поднијети исушивање до годину дана што олакшава њихов транспорт у гумама на прекооцеанске удаљености. Из јајашца се развија личинка. Брзина развоја личинки зависи о температури и количини храњивих материја у води.

У лабораторијским условима при температури око 25 оC и са довољном количином хране стадиј личинке траје од 5 до 10 дана, стадијум кукуљице два дана. Ниске температуре успоравају време развоја. Личинке и одрасли могу се пронаћи од априла или маја до децембра. Одрасле јединке женки живе неколико недеља. Време од излијегања до узимања првог крвног оброка траје од два до три дана, временско раздобље између два полагања јајашаца траје приближно пет дана. Женка у току свог живота просечно положи око 350 јајашаца. На отвореном је забележено највише пет генерација у једној години.

Женке чешће сисају крв дању и на отвореном, а у подручјима густе инфестације активне су и у затвореним просторима. Хране се најрадије крвљу људи, затим другим сисавцима, водоземца, гмазаваца, што зависи од тренутне присутности домаћина. Одрасли јединке лете до удаљености од 200 м.

Биолошки и здравствени значај[уреди | уреди извор]

Азијски тиграсти комарац све више, широм света, постаје биолошки и здравствено значајна врста комараца.

Биолошки значај

Њихов биолошки значај произлази из способности:

  • брзог ширења и лаког освајања вештачких станишта
  • добре прилагодљивости новим условима живота,
  • истискивања других врста, посебно врсте Цулеx пипиенс у урбаним леглима.
Здравствени значај

Са здравственог гледишта важан је као молестант - напасник или врло агресивна дневноактивна врста комараца, која има способност преношења различитих арбовируса од којих је најзначајнији вирус денге.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рицхард C. Wилкерсон, Yвонне-Марие Линтон, Дина M. Фонсеца, Тед Р. Сцхултз, Дана C. Прице, Даниел А. Стрицкман: Макинг Мосqуито Таxономy Усефул: А Стабле Цлассифицатион оф Трибе Аедини тхат Баланцес Утилитy wитх Цуррент Кноwледге оф Еволутионарy Релатионсхипс. ПЛоС ОНЕ 10, 7, е0133602, Јули 2015 . дои:10.1371/јоурнал.поне.0133602.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  2. ^ Ј.-Е. Сцхолте, Ф. Сцхаффнер: Wаитинг фор тхе тигер: естаблисхмент анд спреад оф тхе Аедес албопицтус мосqуито ин Еуропе. Ин: W. Таккен, Б. Г. Ј. Кнолс (Хрсг.): Емергинг пестс анд вецтор-борне дисеасес ин Еуропе. Банд 1, Wагенинген Ацадемиц Публисхерс, 2007, ISBN 978-90-8686-053-1.
  3. ^ Sarah Cunze, Judith Kochmann, Lisa K. Koch und Sven Klimpel: Niche conservatism of Aedes albopictus and Aedes aegypti – two mosquito species with different invasion histories. In: Scientific Reports. Band 8, Artikel Nummer 7733, 2018, . doi:10.1038/s41598-018-26092-2.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Aedes albopictus на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Azijski_tigrasti_komarac&oldid=26729314”