БАСЕ скакање

БАСЕ скакање (енгл. Басе јумпинг) је спорт, у којем падобранац скаче са непокретних објеката (зграда, антена, мостова, стена, планинских врхова, итд). Већина БАСЕ скакача долази из редова падобранаца који иначе скачу из ваздухоплова.^[1]^[2]

Појам БАСЕ[уреди | уреди извор]

БАСЕ је енглеска скраћеница за Буилдинг (зграда), Антенна (антена - стуб), Спан (мост, лук, купола), и Еартх (стијена или нека друга природна формација), и указује на то са којих објеката БАСЕ падобранци обављају своје скокове.

Законска регулатива[уреди | уреди извор]

У бројним државама ова врста падобранства је забрањена, тако да бројни скакачи падобрански скок изводе противзаконито, због чега бивају хапшени и кажњавани. Зато многи БАСЕ скакање сврставају у екстремни облик падобранства.

Опрема за извођења скока[уреди | уреди извор]

БАСЕ скакање се изводи уз помоћ посебно обликованог падобрана, и посебног начина слагање падобрана. Падобранац са собом не носи резервни падобран. С обзиром на релативно мале висине са којих БАСЕ скакачи изводе скок резервни падобран је непотребан, па чак може бити и опасан, због могућности умотавања у куполу или везе падобрана и краткоће времена за одбацивања главног падобрана и „пуњење“ куполе резервног падобрана након одбацивања главног падобрана.

У последње време скокови се изводе уз помоћ специјално обликованог одела у облику крила, сачињеног од платна које спаја руке са трупом и простор између ногу, тако да када испруже удове, скакач формира неку врсту крила помоћу којих може маневарисати. I док је у слободном скоку однос клизања приближан односу 1 (за сваки метар у паду скакач се креће мање од једног метра хоризонтално у односу на тачку скока), а са овим оделом могуће је постићи да тај однос буде 4. Са овим оделима, осећај брзине је бољи од оног у слободном пада и ако је сам скок мање акробатски, а могу се извести и спектакуларни маневри сличним онима који изводе птице у лету.

Историја[уреди | уреди извор]

Иако је ова врста скакања, за многе, релативно млада она је практично најстарији дисциплина у падобранству. То потврђује чињеница да је око 1615. или 1616. хрват Фауст Вранчић објавио је цртеж четвороугаоног падобрана, и као 65-годишњак, тешко болестан и недуго пре смрти - са падобраном сопствене конструкције извео први успешан скок (у зависности од извора) са звоника Базилике св. Марка у Венецији или са 86 метара високог звоника катедрале светога Маритна у Братислави.

До 1980. године само неколико људи скакало је класичним падобраном и то само са појединих врста објеката. Међу првима, који су успешно скочили са сва четири БАСЕ објекта (мост, антена, литица и висока зграда) били су Царл Боенисх и његова супруга Јеан Боенисх

Са друге стране, треба нагласити да је историја падобранства започела скакањем са објекта, због недостатака одговарајућих ваздухоплова за ту намену:

1912. Аустријанац Франз Реицхелт (познат и као „Шишмиш“), скочио је са Ајфеловог торња падобраном сопствене конструкције. Скок се нажалост трагично завршио.
1963. Хартмут Хубер из Минхена скочио је пет пута са већ отвореним падобраном.
1965. Ерицх Фелбермаyр из Велса скочио је са литице у Доломитским Алпима.
1966. Wолф Wеитзенбöцк такође је скочио са једне од стена у Доломитима.
1970. Бертхолд Рубин из Келна скочио је са моста Еуропабрüцке код Инсбрука, високог 190 метара..
1975. Оwен Qуинн скочио је са зграде Светског трговинског центра у Њујорку.
1981. Пхил Смитх и Пхил Маyфиелд били су први падобранци на свету који су скочили са свих БАСА објеката, у четири заједничка скока.
1982. Клаус Хеллер из Минхена скочио је са моста Коцхерталбрüцке, високог 185 метара.
1984. Раинер Ноwак скочио је са Олимпијског торња у Минхену. Отприлике у исто време БАСЕ скокови су изведени и са Троллвегген у Норвешкој.
2008 је по први пут првенство из БАСЕ скакања одржано у Шпанији са Гран Хотел Бали у Бенидорму уз учешће више од 30 скакача из свих крајева света. У Шпанији се наставља манифестација Гран Хотела Бали под називом БАСЕ ЈУМП Еxтреме Wорлд Цхампионсхип у продукцији Пиxиона.

У Сједињеним Америчким Државама сваке године у октобру (увек треће суботе у месецу) организује се највероватније највећи легални догађај БАСЕ скакања на свету: „Бриге даy“ (Мост Дан) у Западној Вирџинији: Мост са кога се скаче налази се у Парку природе и скокови су допуштени само у оквиру одређеног временског периода - од девет ујутро до три поподне.

Смртни случајеви[уреди | уреди извор]

БАСЕ скакање од 2006. године има укупну стопу смртност која се процењује на око један смртни случај на шездесетак скакача.^[3]
Проучавањем резултат 20.850 БАСЕ скокова са истог места (Кјераг масива у Норвешкој) евидентирано је девет смртних случајева у периоду од 11 година 1995—2005, или 1 смртни случај на сваких 2.317 скокова.^[4]
Међутим, евидентирано је да је на том месту, 1 од сваких 254 скокова у том раздобљу резултовао несмртроносном несрећом.^[4]
БАСЕ скок је један од најопаснијих рекреативних активности у свету, са стопом смртности и повреда која је до 43 пута већа од скокова падобраном из ваздухоплова.^[4]

Позната скакалишта[уреди | уреди извор]

Кјераг, Норвешка
Śциана Троли, Норвешка
Енгелберг, Швајцарска
Лаутербруннентал, Швајцарска
Ел Цапитан, САД
Глациер Поинт, САД
Халф Доме, САД
Неw Ривер Горге Бридге, САД
Анђеоски воодопад, Венецуела
Јунгфрау, Швајцарска

Извори[уреди | уреди извор]

^ „БАСЕНумберс.орг”. БАСЕНумберс.орг. Архивирано из оригинала 02. 11. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2014.
^ Сангиро. „БАСЕ Јумпинг Ресоурце анд Цоммунитy”. Басејумпер.цом. Архивирано из оригинала 15. 08. 2017. г. Приступљено 3. 2. 2014.
^ Wестман, А; Росен, M; Берггрен, П; Бјорнстиг, У. (7. 4. 2008). „Парацхутинг фром фиxед објецтс: десцриптиве студy оф 106 фатал евентс ин БАСЕ јумпинг 1981—2006”. Бритисх Јоурнал оф Спортс Медицине. 42 (6): 431—436. дои:10.1136/бјсм.2008.046565. Архивирано из оригинала 1. 3. 2012. г. Приступљено 16. 5. 2014.
^ ^а ^б ^в Сореиде, К; Еллингсен, CL; Кнутсон, V. (мај 2007). „Хоw дангероус ис БАСЕ јумпинг? Ан аналyсис оф адверсе евентс ин 20,850 јумпс фром тхе Кјераг Массиф, Норwаy.”. Тхе Јоурнал оф траума. 62 (5): 1113—7. ПМИД 17495709. дои:10.1097/01.та.0000239815.73858.88.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] „БАСЕНумберс.орг”. БАСЕНумберс.орг. Архивирано из оригинала 02. 11. 2019. г. Приступљено 3. 2. 2014.

[2] Сангиро. „БАСЕ Јумпинг Ресоурце анд Цоммунитy”. Басејумпер.цом. Архивирано из оригинала 15. 08. 2017. г. Приступљено 3. 2. 2014.

[3] Wестман, А; Росен, M; Берггрен, П; Бјорнстиг, У. (7. 4. 2008). „Парацхутинг фром фиxед објецтс: десцриптиве студy оф 106 фатал евентс ин БАСЕ јумпинг 1981—2006”. Бритисх Јоурнал оф Спортс Медицине. 42 (6): 431—436. дои:10.1136/бјсм.2008.046565. Архивирано из оригинала 1. 3. 2012. г. Приступљено 16. 5. 2014.

[Soreide_2007_1113–7-4] а ^б ^в Сореиде, К; Еллингсен, CL; Кнутсон, V. (мај 2007). „Хоw дангероус ис БАСЕ јумпинг? Ан аналyсис оф адверсе евентс ин 20,850 јумпс фром тхе Кјераг Массиф, Норwаy.”. Тхе Јоурнал оф траума. 62 (5): 1113—7. ПМИД 17495709. дои:10.1097/01.та.0000239815.73858.88.

[1]

[2]

[3]

[4]