Бексјтеџ
 | Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 25. 07. 2024. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
Бина (музика); бекстејџ
[уреди | уреди извор]Дефиниција
[уреди | уреди извор]Музичка бина је структура, често подигнута или специјално дизајнирана платформа, на којој музичари и извођачи наступају пред публиком. [1] [2] Може бити различитих величина и облика, од мањих, преносивих бина за уличне свирке или мање догађаје, до великих, трајних конструкција које се користе за велике концерте, фестивале и сличне манифестације.
Историјат
[уреди | уреди извор]Концепт сцене у музици датира још из античких цивилизација, где су се представе одржавале у амфитеатрима на отвореном и великим театрима. Током историје, изглед сцене је еволуирало упоредо са музичким жанровима и технолошким напретком. Од класичних концертних сала 18. века до појаве модерних бина у 20. веку, свако доба донело је јединствен дизајн позорнице и стилове извођења. О историјату изгледа бине највише сведоче сачуване књиге и цртежи оперских сцена уз 17. и 18. века.[3]
Типови бина
[уреди | уреди извор]Музичке бине могу се класификовати према величини, намени и специфичностима догађаја.[4]
Концертне бине обично се налазе у затвореним просторима попут концертних дворана и арени, дизајниране су за акустичну перфекцију и често опремљене напредним звучним и светлосним системима.
Фестивалске бине су велике, отворене конструкције које могу да приме хиљаде посетилаца, често смештене на отвореном и прилагођене брзом монтирању и демонтирању.
Клупске бине су мање, интимније платформе у ноћним клубовима или баровима, пружајући ближи контакт између извођача и публике.
Преносиве бине су флексибилне, мобилне структуре које се користе за уличне свирке, мање догађаје или турнеје, омогућавајући лако постављање и транспорт. Свака врста бине има своје специфичне захтеве и карактеристике, прилагођене врсти догађаја и потребама извођача.
Елементи бине
[уреди | уреди извор]Примарна улога бине јесте видљивост извођача. Модерна музичка сцена је сложен спој технологије и уметности. Укључује елементе као што су сценско осветљење, звучни системи, бинска опрема, појачање и визуелни ефекти како би се побољшало чулно искуство публике. Дизајн сцене игра кључну улогу у стварању атмосфере која допуњује музику, у распону од интимног окружења до пространих арена. Штавише, напредак у аудиовизуелној технологији довео је до интеграције мултимедијалних елемената, укључујући ЛЕД екране, пројекције и пиротехнику, додајући нове димензије живим наступима.
Бекстејџ (бацкстаге)
[уреди | уреди извор]Бекстејџ обухвата просторије које нису део сцене, односно налазе се најчешће “иза” сцене или пак, у потпуно одвојеном објекту.[5] [2] Обухватају просторије за припрему, пресвлачење и шминкање извођача, тзв. зелене собе (греен роомс), складишта, просторије за кетеринг и слично. Величина и изглед бекстејџа није универзална и зависи од самог простора у коме се музички догађај одржава. У случају затворених објеката, може бити директно иза или са стране сцене, а у случају сцена на отвореном, бекстејџ се неретко формира у шаторима и просторијама наменски изграђеним и намењеним за ту сврху.
Познате бине (Србија)
[уреди | уреди извор]Сава Центар (Београд): Један од највећих конгресних и концертних центара у Србији, познат по врхунској акустици и капацитету. Одржавају се концерти, конференције, и културни догађаји.
Комбанк Дворана (Београд): Раније позната као Дом синдиката, овај реновирани простор је домаћин многих музичких, филмских и позоришних догађаја.
Београдска арена (Београд): Највећа вишенаменска арена у Србији, капацитета преко 20.000 места, често је домаћин великих међународних музичких звезда и спортских догађаја.
Београдска филхармонија (Београд): Позната по висококвалитетним класичним концертима, пружа одличне акустичне услове за филхармонијске наступе.[6]
Коларчева задужбина (Београд): Коларчев народни универзитет, познат једноставно као Коларац, представља један од најважнијих културних и концертних простора у Београду, са фокусом на класичну музику и високе акустичке стандарде.
Дом Омладине (Београд): Популарно место за концерте алтернативне музике, као и разноврсне културне догађаје.
Спенс (Нови Сад): Спортски и пословни центар који, осим спортских манифестација, угости и многе концерте и културне догађаје.
Српско народно позориште (Нови Сад): Најстарије професионално позориште у Србији, које често организује музичке концерте, оперне и балетске представе.
Петроварадинска Тврђава (Нови Сад): Позната по музичком фестивалу Еxит, који привлачи међународне и домаће извођаче и велики број посетилаца сваке године.
Нишка Тврђава (Ниш): Повремено се користи за музичке фестивале и концерте на отвореном, пружајући јединствен историјски амбијент.
- ^ Цамбридге, н., Оxфорд Университy Пресс, 2023-11-14, Приступљено 2024-07-25
- ^ а б Клајн, Иван; Шипка, Милан (2012). Велики речник страних речи и израза. Нови Сад: Прометеј. стр. 204. ИСБН 978-86-515-07178.
- ^ Боетзкес, Манфред; Бакер, Еван; Јохн, Ницхолас (2002). Стаге десигн (на језику: енглески). 1. Оxфорд Университy Пресс. дои:10.1093/гмо/9781561592630.артицле.о904784.
- ^ WебФX (2021-01-29). „Тyпес оф Стагес”. Иллуминатед Интегратион (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-25.
- ^ бацкстаге, н. & адв., Оxфорд Университy Пресс, 2023-03-02, Приступљено 2024-07-25
- ^ Милић, Миомир; Шумарац Павловић, Драгана (2004). „Реконструкција сале београдске филхармоније”. Зборник радова XLVIII Конф за ЕТРАН. Чачак. 2: 394—395.