Beksjtedž
 | Управо овако су изгледали први чланци неких сада искусних википедијанаца. Почетник треба самостално или уз помоћ других корисника да, након што се упозна са основама уређивања, чланак среди како би се уклопио у стотине хиљада постојећих чланака. Можете да затражите помоћ на Тргу или се обратите за помоћ неком од чланова Википројекта почетнички чланци. Ако имате питања, недоумице и предлоге, користите страницу за разговор. Чланак је означен овим шаблоном 25. 07. 2024. Ако не буде исправљен након седам дана, биће премештен у простор нацрта, на корисничку подстраницу или избрисан. |
Bina (muzika); bekstejdž
[uredi | uredi izvor]Definicija
[uredi | uredi izvor]Muzička bina je struktura, često podignuta ili specijalno dizajnirana platforma, na kojoj muzičari i izvođači nastupaju pred publikom. [1] [2] Može biti različitih veličina i oblika, od manjih, prenosivih bina za ulične svirke ili manje događaje, do velikih, trajnih konstrukcija koje se koriste za velike koncerte, festivale i slične manifestacije.
Istorijat
[uredi | uredi izvor]Koncept scene u muzici datira još iz antičkih civilizacija, gde su se predstave održavale u amfiteatrima na otvorenom i velikim teatrima. Tokom istorije, izgled scene je evoluiralo uporedo sa muzičkim žanrovima i tehnološkim napretkom. Od klasičnih koncertnih sala 18. veka do pojave modernih bina u 20. veku, svako doba donelo je jedinstven dizajn pozornice i stilove izvođenja. O istorijatu izgleda bine najviše svedoče sačuvane knjige i crteži operskih scena uz 17. i 18. veka.[3]
Tipovi bina
[uredi | uredi izvor]Muzičke bine mogu se klasifikovati prema veličini, nameni i specifičnostima događaja.[4]
Koncertne bine obično se nalaze u zatvorenim prostorima poput koncertnih dvorana i areni, dizajnirane su za akustičnu perfekciju i često opremljene naprednim zvučnim i svetlosnim sistemima.
Festivalske bine su velike, otvorene konstrukcije koje mogu da prime hiljade posetilaca, često smeštene na otvorenom i prilagođene brzom montiranju i demontiranju.
Klupske bine su manje, intimnije platforme u noćnim klubovima ili barovima, pružajući bliži kontakt između izvođača i publike.
Prenosive bine su fleksibilne, mobilne strukture koje se koriste za ulične svirke, manje događaje ili turneje, omogućavajući lako postavljanje i transport. Svaka vrsta bine ima svoje specifične zahteve i karakteristike, prilagođene vrsti događaja i potrebama izvođača.
Elementi bine
[uredi | uredi izvor]Primarna uloga bine jeste vidljivost izvođača. Moderna muzička scena je složen spoj tehnologije i umetnosti. Uključuje elemente kao što su scensko osvetljenje, zvučni sistemi, binska oprema, pojačanje i vizuelni efekti kako bi se poboljšalo čulno iskustvo publike. Dizajn scene igra ključnu ulogu u stvaranju atmosfere koja dopunjuje muziku, u rasponu od intimnog okruženja do prostranih arena. Štaviše, napredak u audiovizuelnoj tehnologiji doveo je do integracije multimedijalnih elemenata, uključujući LED ekrane, projekcije i pirotehniku, dodajući nove dimenzije živim nastupima.
Bekstejdž (backstage)
[uredi | uredi izvor]Bekstejdž obuhvata prostorije koje nisu deo scene, odnosno nalaze se najčešće “iza” scene ili pak, u potpuno odvojenom objektu.[5] [2] Obuhvataju prostorije za pripremu, presvlačenje i šminkanje izvođača, tzv. zelene sobe (green rooms), skladišta, prostorije za ketering i slično. Veličina i izgled bekstejdža nije univerzalna i zavisi od samog prostora u kome se muzički događaj održava. U slučaju zatvorenih objekata, može biti direktno iza ili sa strane scene, a u slučaju scena na otvorenom, bekstejdž se neretko formira u šatorima i prostorijama namenski izgrađenim i namenjenim za tu svrhu.
Poznate bine (Srbija)
[uredi | uredi izvor]Sava Centar (Beograd): Jedan od najvećih kongresnih i koncertnih centara u Srbiji, poznat po vrhunskoj akustici i kapacitetu. Održavaju se koncerti, konferencije, i kulturni događaji.
Kombank Dvorana (Beograd): Ranije poznata kao Dom sindikata, ovaj renovirani prostor je domaćin mnogih muzičkih, filmskih i pozorišnih događaja.
Beogradska arena (Beograd): Najveća višenamenska arena u Srbiji, kapaciteta preko 20.000 mesta, često je domaćin velikih međunarodnih muzičkih zvezda i sportskih događaja.
Beogradska filharmonija (Beograd): Poznata po visokokvalitetnim klasičnim koncertima, pruža odlične akustične uslove za filharmonijske nastupe.[6]
Kolarčeva zadužbina (Beograd): Kolarčev narodni univerzitet, poznat jednostavno kao Kolarac, predstavlja jedan od najvažnijih kulturnih i koncertnih prostora u Beogradu, sa fokusom na klasičnu muziku i visoke akustičke standarde.
Dom Omladine (Beograd): Popularno mesto za koncerte alternativne muzike, kao i raznovrsne kulturne događaje.
Spens (Novi Sad): Sportski i poslovni centar koji, osim sportskih manifestacija, ugosti i mnoge koncerte i kulturne događaje.
Srpsko narodno pozorište (Novi Sad): Najstarije profesionalno pozorište u Srbiji, koje često organizuje muzičke koncerte, operne i baletske predstave.
Petrovaradinska Tvrđava (Novi Sad): Poznata po muzičkom festivalu Exit, koji privlači međunarodne i domaće izvođače i veliki broj posetilaca svake godine.
Niška Tvrđava (Niš): Povremeno se koristi za muzičke festivale i koncerte na otvorenom, pružajući jedinstven istorijski ambijent.
- ^ Cambridge, n., Oxford University Press, 2023-11-14, Приступљено 2024-07-25
- ^ а б Klajn, Ivan; Šipka, Milan (2012). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej. стр. 204. ISBN 978-86-515-07178.
- ^ Boetzkes, Manfred; Baker, Evan; John, Nicholas (2002). Stage design (на језику: енглески). 1. Oxford University Press. doi:10.1093/gmo/9781561592630.article.o904784.
- ^ WebFX (2021-01-29). „Types of Stages”. Illuminated Integration (на језику: енглески). Приступљено 2024-07-25.
- ^ backstage, n. & adv., Oxford University Press, 2023-03-02, Приступљено 2024-07-25
- ^ Milić, Miomir; Šumarac Pavlović, Dragana (2004). „Rekonstrukcija sale beogradske filharmonije”. Zbornik radova XLVIII Konf za ETRAN. Čačak. 2: 394—395.