Пређи на садржај

Болест руку, ногу и уста

С Википедије, слободне енциклопедије
Болест руку, ногу и уста
СинонимиЕнтеровирусни везикуларни стоматитис са егзантемом
Типичне лезије око уста 11-месечног дечака
СпецијалностиИнфецтиоус дисеасе
СимптомиГрозница, равне мрље или избочине које могу прерасти у пликове[1][2]
КомпликацијеПривремени губитанк ноктију, вирусни менингитис[3]
Време појаве3–6 након излагања[4]
Трајање1 недеља[5]
УзроциКоксаки вируси А16, Ентеровирус 71[6]
Дијагностички методНа основу симптома, вирусне културе[7]
ПревенцијаПрање руку[8]
ЛечењеПотпорна њега[5]
ЛековиЛекови за боловие као што је ибупрофен[9]
ФреквенцијаКао избијања[1]

Болест руку, ногу и уста (енгл. Hand, foot, and mouth disease - HFMD) је честа инфекција узрокована групом вируса.[10] Обично почиње са врућицом и општим осећајем слабости.[10] Дан или два касније, томе следе равне обојене мрље или избочине, које се могу претворити у пликове на рукама, ногама и устима, а повремено су присутне и на стражњица и препонама.[1][2][11] Знакови и симптоми се обично појављују 3–6 дана након излагања вирусу.[4] Осип се углавном сам од себе разрешава за око недељу дана.[5] Губитак ноктију на ногама и рукама може се јавити неколико седмица касније, али се они временом обнове.[3]

Вируси који изазивају ХФМД шире се уским личним контактом, ваздухом од кашља и изметом заражене особе.[8] Контаминирани предмети такође могу ширити болест.[8] Коксаки вирус А16 је најчешћи узрочник, а ентеровирус 71 је други најчешћи узрок.[6] Остали сојеви Коксаки вируса и ентеровируса такође могу бити одговорни.[6][12] Неки људи могу носити и преносити вирус упркос томе што немају симптоме болести.[10] Животиње нису укључене.[8] Дијагноза се често може поставити на основу симптома.[7] Повремено се на вирус може тестирати узорак грла или столице.[7]

Прање руку може спречити ширење, а заражени не би требало да иду на посао, у вртиће или у школу.[8] Не постоје антивирусни лекови, једна вакцина је доступна у Кини, и даљи напори на развоју лекова и вакцина су у току.[13][14] Већина случајева не захтева специфичан третман.[5] Могу се користити лекови против болова, као што су ибупрофен или гел за утрњивање уста.[9] Повремено се интравенска течност даје деци која нису у стању да довољно пију.[9] Ретко вирусни менингитис или енцефалитис могу компликовати болест.[3]

ХФМД се јавља у свим областима света.[15] Често се јавља у виду малих избијања у обдаништима или вртићима.[1] Велики напади појавили су се у Азији од 1997. године.[15] Обично се јавља током пролећних, летњих и јесенских месеци.[15] Типично се јавља код деце млађе од пет година, али се повремено може јавити и код одраслих.[1][10] ХФМД не треба мешати са слинавком и шапом (познатом и као болест копита и уста), која углавном погађа стоку.[16]

Знаци и симптоми[уреди | уреди извор]

Уобичајени конститутивни знакови и симптоми ХФМД-а укључују врућицу, мучнину, повраћање, осећај умора, општу нелагоду, губитак апетита и раздражљивост код новорођенчади и мале деце. Кожне лезије се често развијају у облику осипа са равним обојеним мрљама и избочинама, које могу бити праћене везикуларним чиревима с пликовима на длановима, стопалима, задњици, а понекад и на уснама.[17] Осип је ретко сврбљив код деце,[4] али може бити изразити сврбеж код одраслих. Болни чиреви на лицу, пликови или лезије такође се могу развити у или око носа или уста.[1][18][19] ХФМД се обично решава сам по себи након 7–10 дана.[18] Већина случајева ове болести је релативно безопасна, али могу се појавити компликације укључујући енцефалитис, менингитис и парализу која опонаша неуролошке симптоме полиа.[20]

  • Осип на длановима.
    Осип на длановима.
  • Осип на длановима и стопалима 36-годишњег човека
    Осип на длановима и стопалима 36-годишњег човека
  • Осип на стопалима детета
    Осип на стопалима детета

Узрок[уреди | уреди извор]

Вируси који узрокују болест су из породице Picornaviridae. Коксаки вируси А16 је најчешћи узрок ХФМД-а.[6] Ентеровирус 71 (ЕВ-71) је други најчешћи узрок.[6] Многи други сојеви Коксаки вируса и ентеровируса такође могу бити одговорни.[6][12]

Трансмисија[уреди | уреди извор]

ХФМД е високо заразан и преноси се путем назофарингеалне секреције, као што су пљувачка или носна слуз, директним контактом или фекално-оралним преносом. Могуће је да особа буде заразна данима или недељама након што се симптоми разреше.[8]

Окружења дечје неге су најчешће место за контраховање ХФМД-а због обуке употребе тоалета, промене пелена и због тога што деца често стављају руке у уста.[19] За децу која не похађају предшколску установу или вртић откривено је да су подложнија болести.[21] ХФМД се контрахује кроз секреције из носа и грла, као што су слина, испљувак, носна слуз и течност у пликовима и столица.[21]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза се обично може поставити самим презентираним знаковима и симптомима.[18] Ако дијагноза није јасна, може се узети узорак грла или столице да би се вирус идентификовао културом.[18] Уобичајени период инкубације (време између инфекције и појаве симптома) креће се од три до шест дана.[4] Рано откривање ХФМД-а важно је за спречавање ширења у педијатријској популацији.[22]

Превенција[уреди | уреди извор]

Превентивне мере укључују избегавање директног контакта са зараженим особама (укључујући држање заражене деце у школи), правилно чишћење заједничког прибора за јело, дезинфекцију контаминираних површина и правилну хигијену руку. Показало се да су ове мере ефикасне у смањењу преноса вируса одговорних за ХФМД.[18][23]

Заштитне навике укључују прање руку и дезинфекцију површина у зонама за игру.[21] Доказано је да дојење такође смањује стопу тешког ХФМД-а, али не смањује ризик од инфекције болести.[21]

Вакцина[уреди | уреди извор]

Вакцина позната као ЕВ71 вакцине је доступна за спречавање ХФМД у Кини према подацима из децембра 2015.[24] Вакцина тренутно није доступна у Сједињеним Државама.[23]

Историја[уреди | уреди извор]

Случајеви ХФМД-а први пут су клинички описани у Канади и Новом Зеланду 1957. године.[18] Болест је била названа „болест шака, стопала и уста”, од стране Томаса Хенрија Флевета, након сличне епидемије 1960. године.[25][26]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Каминска, К; Мартинетти, Г; Луццхини, Р; Каyа, Г; Маинетти, C (2013). „Цоxсацкиевирус А6 анд Ханд, Фоот, анд Моутх Дисеасе: Тхрее Цасе Репортс оф Фамилиал Цхилд-то-Иммуноцомпетент Адулт Трансмиссион анд а Литературе Ревиеw”. Цасе Репортс ин Дерматологy. 5 (2): 203—209. ПМЦ 3764954 Слободан приступ. ПМИД 24019771. дои:10.1159/000354533. 
  2. ^ а б Оои, МХ; Wонг, СЦ; Леwтхwаите, П; Цардоса, МЈ; Соломон, Т (2010). „Цлиницал феатурес, диагносис, анд манагемент оф ентеровирус 71”. Ланцет Неурологy. 9 (11): 1097—1105. ПМИД 20965438. дои:10.1016/С1474-4422(10)70209-X. 
  3. ^ а б в „Ханд, Фоот, анд Моутх Дисеасе (ХФМД) Цомплицатионс”. ЦДЦ. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 11. 5. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016. 
  4. ^ а б в г Хоy, НY; Леунг, АК; Метелитса, АИ; Адамс, С (2012). „Неw цонцептс ин медиан наил дyстропхy, онyцхомyцосис, анд ханд, фоот анд моутх дисеасе наил патхологy”. ИСРН Дерматологy. 2012 (680163): 680163. ПМЦ 3302018 Слободан приступ. ПМИД 22462009. дои:10.5402/2012/680163. 
  5. ^ а б в г Лонго, Дан L. (2012). Харрисон'с Принциплес оф Интернал Медицине. (18тх изд.). Неw Yорк: МцГраw-Хилл. ИСБН 978-0-07174889-6. 
  6. ^ а б в г д ђ Репасс ГЛ, Палмер WЦ, Станцампиано ФФ (септембар 2014). „Ханд, фоот, анд моутх дисеасе: Идентифyинг анд манагинг ан ацуте вирал сyндроме”. Цлеве Цлин Ј Мед. 81 (9): 537—43. ПМИД 25183845. дои:10.3949/ццјм.81а.13132 Слободан приступ. 
  7. ^ а б в „Диагносис”. ЦДЦ. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 14. 5. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2016. 
  8. ^ а б в г д ђ „Цаусес & Трансмиссион”. ЦДЦ. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 14. 5. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2016. 
  9. ^ а б в „Превентион & Треатмент”. ЦДЦ. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 15. 5. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2016. 
  10. ^ а б в г „Ханд Фоот анд Моутх Дисеасе”. ЦДЦ. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 16. 5. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016. 
  11. ^ Фрyденберг, А; Старр, M (август 2003). „Ханд, фоот анд моутх дисеасе.”. Аустралиан Фамилy Пхyсициан. 32 (8): 594—5. ПМИД 12973865. 
  12. ^ а б Ли, Y; Зху, Р; Qиан, Y; Денг, Ј (2012). „Тхе цхарацтеристицс оф блоод глуцосе анд WБЦ цоунтс ин перипхерал блоод оф цасес оф ханд фоот анд моутх дисеасе ин Цхина: а сyстематиц ревиеw”. ПЛОС Оне. 7 (1): е29003. Бибцоде:2012ПЛоСО...729003Л. ПМЦ 3250408 Слободан приступ. ПМИД 22235257. дои:10.1371/јоурнал.поне.0029003. 
  13. ^ Поурианфар ХР, Гролло L (фебруар 2014). „Девелопмент оф антивирал агентс тоwард ентеровирус 71 инфецтион”. Ј Мицробиол Иммунол Инфецт. 48 (1): 1—8. ПМИД 24560700. дои:10.1016/ј.јмии.2013.11.011 Слободан приступ. 
  14. ^ Фанг, Цхих-Yеу; Лиу, Цхиа-Цхyи (2018). „Рецент девелопмент оф ентеровирус А ваццине цандидатес фор тхе превентион оф ханд, фоот, анд моутх дисеасе”. Еxперт Ревиеw оф Ваццинес. 17 (9): 819—831. ИССН 1744-8395. ПМИД 30095317. дои:10.1080/14760584.2018.1510326. 
  15. ^ а б в „Оутбреакс”. ЦДЦ. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 17. 5. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2016. 
  16. ^ „Фоот анд Моутх Дисеасе упдате: фуртхер темпорарy цонтрол зоне естаблисхед ин Сурреy”. Дефра. 14. 8. 2007. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 14. 8. 2007. 
  17. ^ Хуанг, CC; Лиу, CC; Цханг, YЦ; Цхен, ЦY; Wанг, СТ; Yех, ТФ (23. 9. 1999). „Неурологиц цомплицатионс ин цхилдрен wитх ентеровирус 71 инфецтион.”. Тхе Неw Енгланд Јоурнал оф Медицине. 341 (13): 936—42. ПМИД 10498488. дои:10.1056/нејм199909233411302. 
  18. ^ а б в г д ђ Wанг, Јинг (21. 8. 2017). „Епидемиологицал цхарацтеристицс оф ханд, фоот, анд моутх дисеасе ин Схандонг, Цхина, 2009–2016”. Сциентифиц Репортс. 7 (8900): 8900. Бибцоде:2017НатСР...7.8900W. ПМЦ 5567189 Слободан приступ. ПМИД 28827733. дои:10.1038/с41598-017-09196-з. 
  19. ^ а б „Ханд, Фоот анд Моутх Дисеасе: Сигнс & Сyмптомс”. маyоцлиниц.цом. Тхе Маyо Цлиниц. Архивирано из оригинала 1. 5. 2008. г. Приступљено 5. 5. 2008. 
  20. ^ „Ханд, Фоот анд Моутх Дисеасе (ХФМД)”. WХО Wестерн Пацифиц Регион (на језику: енглески). Приступљено 6. 11. 2017. 
  21. ^ а б в г Кох, Wее Минг; Богицх, Тиффанy; Сиегел, Карен; Јин, Јинг; Цхонг, Елизабетх Y.; Тан, Цхонг Yеw; Цхен, Марк Иц; Хорбy, Петер; Цоок, Алеx Р. (октобар 2016). „Тхе Епидемиологy оф Ханд, Фоот анд Моутх Дисеасе ин Асиа: А Сyстематиц Ревиеw анд Аналyсис”. Тхе Педиатриц Инфецтиоус Дисеасе Јоурнал. 35 (10): е285—300. ИССН 1532-0987. ПМЦ 5130063 Слободан приступ. ПМИД 27273688. дои:10.1097/ИНФ.0000000000001242. 
  22. ^ Омаñа-Цепеда, Царлос; Мартíнез-Валверде, Андреа; дел Мар Сабатер- Рецолонс, Марíа; Јанé-Салас, Енриц; Марí-Роиг, Антонио; Лóпез-Лóпез, Јосé (15. 3. 2016). „А литературе ревиеw анд цасе репорт оф ханд, фоот анд моутх дисеасе ин ан иммуноцомпетент адулт”. БМЦ Ресеарцх Нотес. 9: 165. ИССН 1756-0500. ПМЦ 4791924 Слободан приступ. ПМИД 26975350. дои:10.1186/с13104-016-1973-y. 
  23. ^ а б „Ханд, Фоот анд Моутх Дисеасе”. Превентион анд Треатмент. Центерс фор Дисеасе Цонтрол анд Превентион. 2013. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 18. 10. 2013. 
  24. ^ Мао, QY; Wанг, Y; Биан, L; Xу, M; Лианг, З (мај 2016). „ЕВ71 ваццине, а неw тоол то цонтрол оутбреакс оф ханд, фоот анд моутх дисеасе (ХФМД).”. Еxперт Ревиеw оф Ваццинес. 15 (5): 599—606. ПМИД 26732723. дои:10.1586/14760584.2016.1138862. 
  25. ^ Алсоп Ј, Флеwетт ТХ, Фостер ЈР (децембар 1960). „"Ханд-фоот-анд-моутх дисеасе" ин Бирмингхам ин 1959”. Бритисх Медицал Јоурнал. 2 (5214): 1708—11. ПМЦ 2098292 Слободан приступ. ПМИД 13682692. дои:10.1136/бмј.2.5214.1708. 
  26. ^ Флеwетт ТХ, Wарин РП, Цларке СК (јануар 1963). „'Ханд, фоот, анд моутх дисеасе' ассоциатед wитх Цоxсацкие А5 вирус”. Јоурнал оф Цлиницал Патхологy. 16: 53—5. ПМЦ 480485 Слободан приступ. ПМИД 13945538. дои:10.1136/јцп.16.1.53. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bolest_ruku,_nogu_i_usta&oldid=27448558”