Bolest ruku, nogu i usta

С Википедије, слободне енциклопедије
Bolest ruku, nogu i usta
SinonimiEnterovirusni vezikularni stomatitis sa egzantemom
Tipične lezije oko usta 11-mesečnog dečaka
SpecijalnostiInfectious disease
SimptomiGroznica, ravne mrlje ili izbočine koje mogu prerasti u plikove[1][2]
KomplikacijePrivremeni gubitank noktiju, virusni meningitis[3]
Vreme pojave3–6 nakon izlaganja[4]
Trajanje1 nedelja[5]
UzrociKoksaki virusi A16, Enterovirus 71[6]
Dijagnostički metodNa osnovu simptoma, virusne kulture[7]
PrevencijaPranje ruku[8]
LečenjePotporna njega[5]
LekoviLekovi za bolovie kao što je ibuprofen[9]
FrekvencijaKao izbijanja[1]

Bolest ruku, nogu i usta (engl. Hand, foot, and mouth disease - HFMD) je česta infekcija uzrokovana grupom virusa.[10] Obično počinje sa vrućicom i opštim osećajem slabosti.[10] Dan ili dva kasnije, tome slede ravne obojene mrlje ili izbočine, koje se mogu pretvoriti u plikove na rukama, nogama i ustima, a povremeno su prisutne i na stražnjica i preponama.[1][2][11] Znakovi i simptomi se obično pojavljuju 3–6 dana nakon izlaganja virusu.[4] Osip se uglavnom sam od sebe razrešava za oko nedelju dana.[5] Gubitak noktiju na nogama i rukama može se javiti nekoliko sedmica kasnije, ali se oni vremenom obnove.[3]

Virusi koji izazivaju HFMD šire se uskim ličnim kontaktom, vazduhom od kašlja i izmetom zaražene osobe.[8] Kontaminirani predmeti takođe mogu širiti bolest.[8] Koksaki virus A16 je najčešći uzročnik, a enterovirus 71 je drugi najčešći uzrok.[6] Ostali sojevi Koksaki virusa i enterovirusa takođe mogu biti odgovorni.[6][12] Neki ljudi mogu nositi i prenositi virus uprkos tome što nemaju simptome bolesti.[10] Životinje nisu uključene.[8] Dijagnoza se često može postaviti na osnovu simptoma.[7] Povremeno se na virus može testirati uzorak grla ili stolice.[7]

Pranje ruku može sprečiti širenje, a zaraženi ne bi trebalo da idu na posao, u vrtiće ili u školu.[8] Ne postoje antivirusni lekovi, jedna vakcina je dostupna u Kini, i dalji napori na razvoju lekova i vakcina su u toku.[13][14] Većina slučajeva ne zahteva specifičan tretman.[5] Mogu se koristiti lekovi protiv bolova, kao što su ibuprofen ili gel za utrnjivanje usta.[9] Povremeno se intravenska tečnost daje deci koja nisu u stanju da dovoljno piju.[9] Retko virusni meningitis ili encefalitis mogu komplikovati bolest.[3]

HFMD se javlja u svim oblastima sveta.[15] Često se javlja u vidu malih izbijanja u obdaništima ili vrtićima.[1] Veliki napadi pojavili su se u Aziji od 1997. godine.[15] Obično se javlja tokom prolećnih, letnjih i jesenskih meseci.[15] Tipično se javlja kod dece mlađe od pet godina, ali se povremeno može javiti i kod odraslih.[1][10] HFMD ne treba mešati sa slinavkom i šapom (poznatom i kao bolest kopita i usta), koja uglavnom pogađa stoku.[16]

Znaci i simptomi[уреди | уреди извор]

Uobičajeni konstitutivni znakovi i simptomi HFMD-a uključuju vrućicu, mučninu, povraćanje, osećaj umora, opštu nelagodu, gubitak apetita i razdražljivost kod novorođenčadi i male dece. Kožne lezije se često razvijaju u obliku osipa sa ravnim obojenim mrljama i izbočinama, koje mogu biti praćene vezikularnim čirevima s plikovima na dlanovima, stopalima, zadnjici, a ponekad i na usnama.[17] Osip je retko svrbljiv kod dece,[4] ali može biti izraziti svrbež kod odraslih. Bolni čirevi na licu, plikovi ili lezije takođe se mogu razviti u ili oko nosa ili usta.[1][18][19] HFMD se obično rešava sam po sebi nakon 7–10 dana.[18] Većina slučajeva ove bolesti je relativno bezopasna, ali mogu se pojaviti komplikacije uključujući encefalitis, meningitis i paralizu koja oponaša neurološke simptome polia.[20]

  • Osip na dlanovima.
    Osip na dlanovima.
  • Osip na dlanovima i stopalima 36-godišnjeg čoveka
    Osip na dlanovima i stopalima 36-godišnjeg čoveka
  • Osip na stopalima deteta
    Osip na stopalima deteta

Uzrok[уреди | уреди извор]

Virusi koji uzrokuju bolest su iz porodice Picornaviridae. Koksaki virusi A16 je najčešći uzrok HFMD-a.[6] Enterovirus 71 (EV-71) je drugi najčešći uzrok.[6] Mnogi drugi sojevi Koksaki virusa i enterovirusa takođe mogu biti odgovorni.[6][12]

Transmisija[уреди | уреди извор]

HFMD e visoko zarazan i prenosi se putem nazofaringealne sekrecije, kao što su pljuvačka ili nosna sluz, direktnim kontaktom ili fekalno-oralnim prenosom. Moguće je da osoba bude zarazna danima ili nedeljama nakon što se simptomi razreše.[8]

Okruženja dečje nege su najčešće mesto za kontrahovanje HFMD-a zbog obuke upotrebe toaleta, promene pelena i zbog toga što deca često stavljaju ruke u usta.[19] Za decu koja ne pohađaju predškolsku ustanovu ili vrtić otkriveno je da su podložnija bolesti.[21] HFMD se kontrahuje kroz sekrecije iz nosa i grla, kao što su slina, ispljuvak, nosna sluz i tečnost u plikovima i stolica.[21]

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Dijagnoza se obično može postaviti samim prezentiranim znakovima i simptomima.[18] Ako dijagnoza nije jasna, može se uzeti uzorak grla ili stolice da bi se virus identifikovao kulturom.[18] Uobičajeni period inkubacije (vreme između infekcije i pojave simptoma) kreće se od tri do šest dana.[4] Rano otkrivanje HFMD-a važno je za sprečavanje širenja u pedijatrijskoj populaciji.[22]

Prevencija[уреди | уреди извор]

Preventivne mere uključuju izbegavanje direktnog kontakta sa zaraženim osobama (uključujući držanje zaražene dece u školi), pravilno čišćenje zajedničkog pribora za jelo, dezinfekciju kontaminiranih površina i pravilnu higijenu ruku. Pokazalo se da su ove mere efikasne u smanjenju prenosa virusa odgovornih za HFMD.[18][23]

Zaštitne navike uključuju pranje ruku i dezinfekciju površina u zonama za igru.[21] Dokazano je da dojenje takođe smanjuje stopu teškog HFMD-a, ali ne smanjuje rizik od infekcije bolesti.[21]

Vakcina[уреди | уреди извор]

Vakcina poznata kao EV71 vakcine je dostupna za sprečavanje HFMD u Kini prema podacima iz decembra 2015.[24] Vakcina trenutno nije dostupna u Sjedinjenim Državama.[23]

Istorija[уреди | уреди извор]

Slučajevi HFMD-a prvi put su klinički opisani u Kanadi i Novom Zelandu 1957. godine.[18] Bolest je bila nazvana „bolest šaka, stopala i usta”, od strane Tomasa Henrija Fleveta, nakon slične epidemije 1960. godine.[25][26]

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ Kaminska, K; Martinetti, G; Lucchini, R; Kaya, G; Mainetti, C (2013). „Coxsackievirus A6 and Hand, Foot, and Mouth Disease: Three Case Reports of Familial Child-to-Immunocompetent Adult Transmission and a Literature Review”. Case Reports in Dermatology. 5 (2): 203—209. PMC 3764954 Слободан приступ. PMID 24019771. doi:10.1159/000354533. 
  2. ^ а б Ooi, MH; Wong, SC; Lewthwaite, P; Cardosa, MJ; Solomon, T (2010). „Clinical features, diagnosis, and management of enterovirus 71”. Lancet Neurology. 9 (11): 1097—1105. PMID 20965438. doi:10.1016/S1474-4422(10)70209-X. 
  3. ^ а б в „Hand, Foot, and Mouth Disease (HFMD) Complications”. CDC. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 11. 5. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016. 
  4. ^ а б в г Hoy, NY; Leung, AK; Metelitsa, AI; Adams, S (2012). „New concepts in median nail dystrophy, onychomycosis, and hand, foot and mouth disease nail pathology”. ISRN Dermatology. 2012 (680163): 680163. PMC 3302018 Слободан приступ. PMID 22462009. doi:10.5402/2012/680163. 
  5. ^ а б в г Longo, Dan L. (2012). Harrison's Principles of Internal Medicine. (18th изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07174889-6. 
  6. ^ а б в г д ђ Repass GL, Palmer WC, Stancampiano FF (septembar 2014). „Hand, foot, and mouth disease: Identifying and managing an acute viral syndrome”. Cleve Clin J Med. 81 (9): 537—43. PMID 25183845. doi:10.3949/ccjm.81a.13132 Слободан приступ. 
  7. ^ а б в „Diagnosis”. CDC. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 14. 5. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2016. 
  8. ^ а б в г д ђ „Causes & Transmission”. CDC. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 14. 5. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2016. 
  9. ^ а б в „Prevention & Treatment”. CDC. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 15. 5. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2016. 
  10. ^ а б в г „Hand Foot and Mouth Disease”. CDC. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 16. 5. 2016. г. Приступљено 14. 5. 2016. 
  11. ^ Frydenberg, A; Starr, M (avgust 2003). „Hand, foot and mouth disease.”. Australian Family Physician. 32 (8): 594—5. PMID 12973865. 
  12. ^ а б Li, Y; Zhu, R; Qian, Y; Deng, J (2012). „The characteristics of blood glucose and WBC counts in peripheral blood of cases of hand foot and mouth disease in China: a systematic review”. PLOS One. 7 (1): e29003. Bibcode:2012PLoSO...729003L. PMC 3250408 Слободан приступ. PMID 22235257. doi:10.1371/journal.pone.0029003. 
  13. ^ Pourianfar HR, Grollo L (februar 2014). „Development of antiviral agents toward enterovirus 71 infection”. J Microbiol Immunol Infect. 48 (1): 1—8. PMID 24560700. doi:10.1016/j.jmii.2013.11.011 Слободан приступ. 
  14. ^ Fang, Chih-Yeu; Liu, Chia-Chyi (2018). „Recent development of enterovirus A vaccine candidates for the prevention of hand, foot, and mouth disease”. Expert Review of Vaccines. 17 (9): 819—831. ISSN 1744-8395. PMID 30095317. doi:10.1080/14760584.2018.1510326. 
  15. ^ а б в „Outbreaks”. CDC. 18. 8. 2015. Архивирано из оригинала 17. 5. 2016. г. Приступљено 15. 5. 2016. 
  16. ^ „Foot and Mouth Disease update: further temporary control zone established in Surrey”. Defra. 14. 8. 2007. Архивирано из оригинала 27. 9. 2007. г. Приступљено 14. 8. 2007. 
  17. ^ Huang, CC; Liu, CC; Chang, YC; Chen, CY; Wang, ST; Yeh, TF (23. 9. 1999). „Neurologic complications in children with enterovirus 71 infection.”. The New England Journal of Medicine. 341 (13): 936—42. PMID 10498488. doi:10.1056/nejm199909233411302. 
  18. ^ а б в г д ђ Wang, Jing (21. 8. 2017). „Epidemiological characteristics of hand, foot, and mouth disease in Shandong, China, 2009–2016”. Scientific Reports. 7 (8900): 8900. Bibcode:2017NatSR...7.8900W. PMC 5567189 Слободан приступ. PMID 28827733. doi:10.1038/s41598-017-09196-z. 
  19. ^ а б „Hand, Foot and Mouth Disease: Signs & Symptoms”. mayoclinic.com. The Mayo Clinic. Архивирано из оригинала 1. 5. 2008. г. Приступљено 5. 5. 2008. 
  20. ^ „Hand, Foot and Mouth Disease (HFMD)”. WHO Western Pacific Region (на језику: енглески). Приступљено 6. 11. 2017. 
  21. ^ а б в г Koh, Wee Ming; Bogich, Tiffany; Siegel, Karen; Jin, Jing; Chong, Elizabeth Y.; Tan, Chong Yew; Chen, Mark Ic; Horby, Peter; Cook, Alex R. (oktobar 2016). „The Epidemiology of Hand, Foot and Mouth Disease in Asia: A Systematic Review and Analysis”. The Pediatric Infectious Disease Journal. 35 (10): e285—300. ISSN 1532-0987. PMC 5130063 Слободан приступ. PMID 27273688. doi:10.1097/INF.0000000000001242. 
  22. ^ Omaña-Cepeda, Carlos; Martínez-Valverde, Andrea; del Mar Sabater- Recolons, María; Jané-Salas, Enric; Marí-Roig, Antonio; López-López, José (15. 3. 2016). „A literature review and case report of hand, foot and mouth disease in an immunocompetent adult”. BMC Research Notes. 9: 165. ISSN 1756-0500. PMC 4791924 Слободан приступ. PMID 26975350. doi:10.1186/s13104-016-1973-y. 
  23. ^ а б „Hand, Foot and Mouth Disease”. Prevention and Treatment. Centers for Disease Control and Prevention. 2013. Архивирано из оригинала 17. 10. 2013. г. Приступљено 18. 10. 2013. 
  24. ^ Mao, QY; Wang, Y; Bian, L; Xu, M; Liang, Z (maj 2016). „EV71 vaccine, a new tool to control outbreaks of hand, foot and mouth disease (HFMD).”. Expert Review of Vaccines. 15 (5): 599—606. PMID 26732723. doi:10.1586/14760584.2016.1138862. 
  25. ^ Alsop J, Flewett TH, Foster JR (decembar 1960). „"Hand-foot-and-mouth disease" in Birmingham in 1959”. British Medical Journal. 2 (5214): 1708—11. PMC 2098292 Слободан приступ. PMID 13682692. doi:10.1136/bmj.2.5214.1708. 
  26. ^ Flewett TH, Warin RP, Clarke SK (januar 1963). „'Hand, foot, and mouth disease' associated with Coxsackie A5 virus”. Journal of Clinical Pathology. 16: 53—5. PMC 480485 Слободан приступ. PMID 13945538. doi:10.1136/jcp.16.1.53. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bolest_ruku,_nogu_i_usta&oldid=27448558”