Бомбардовање Пуле у Другом светском рату
Бомбардовање Пуле у Другом светском рату трајало је од јануара 1944. до марта 1945. године. Иако су ратна разарања претрпели и остали градови, савезничко бомбардовање Пуле може се упоредити с бомбардовањем Задра које је трајало од новембра 1943. до октобра 1944. године. Главни разлог савезничког бомбардовања Пуле био је стратешки положај града као и велика ратна лука која се налазила у то време под немачком војном управом. У својој 3000 година дугој историји Пула никад пре није доживела овакво разарање које је касније довело до потпуно измењеног изгледа града.
Положај Пуле пре Другог светског рата[уреди | уреди извор]
Пула је крај Првог светског рата дочекала у саставу Аустро-Угарске Монархије која је започела свој распад. Сва славенска подручја окупила су се у Државу Словенаца, Хрвата и Срба. Ова је држава обухватала делове данашњих држава Италије, Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије. У Пули је крајем 1918. године извршена предаја аустроугарске ратне морнарице новооснованој Држави СХС. Успркос свему, италијански диверзанти пар дана након проглашења Државе СХС потопили су 1. новембра 1918. СМС Вирибус Унитис, а с бродом на дно пулског залива отишао је и његов командант Подкапелски.
У град је убрзо умарширала италијанска војска која је према одредбама тајног Лондонског уговора хтела дочекати преговоре у што бољем положају. Пула је тако остала под италијанском управом све до почетка рата. Присутно словенско становништво започело је исељавање у Југославију или у нове прекоморске крајеве. Становништво које је остало на подручју Истре проживело је раздобље присилне италијанизације којом су се покушала уклонити сва неиталијанска обележја на подручју Истре. На подручје Истре започело је насељавање становништва из матичних италијанских крајева који су углавном подупирали нову фашистичку талијанску управу.
Од почетка рата до првог бомбардовања[уреди | уреди извор]
Пула је рат дочекала под италијанском управом. Иако је имао велике ратне капацитете, град није претрпео никаква разарања углавном због напредовања осовинских сила свуда по Европи. Савезничко напредовање на подручју Апенинског полуострва довело је до пада Мусолинија и капитулације Италије 8. септембра 1943. године.
Након италијанске капитулације у Истри је уследио масовни народни устанак. Врхунац тих догађања била је одлука од 13. септембар 1943. којом Окружни НОП-а за Истру, као њен тадашњи представник власти, изражава тежњу и одлучност истарскога народа да се Истра прикључује матици земљи и проглашава уједињење са осталим нашим народима.
Истру су 4. октобар исте године окупирали Немци. Пула је тако након италијанске дошла под немачку управу. Вермахт је преузео све затечене ратне објекте у граду. Убрзо након тога, а нарочито савезничким напредовањем у осталим деловима Европе започела су неповољна времена за Пулу.
Ваздушни удари на Пулу и последице бомбардовања[уреди | уреди извор]
Само три месеца након немачке окупације уследило је прво савезничко бомбардовање града 9. јануара 1944. године. Од тада па све до 15. марта 1945, када је погођен Августов храм, град је више пута био бомбардован од англо-америчког ваздухопловства. Будући да су у Пулу долазили прогнаници из Задра и с осталих делова Јадрана, у бомбардовањима су углавном гинули цивили. Савезници су бомбардовали и само историјско језгро Пуле, оштетивши многе историјске споменике.
Будући да је Пула била један од најважнијих подморничких центара на Јадрану, у првом таласу бомбардовања града 9. јануара 1944. страдала је некадашња подморница италијанске ратне морнарице Наутило класе Тритон серије I. Касније је ова подморница извучена, реконструисана и преименована у У-802 Сава која се налазила у саставу ЈРМ-а.
У више од годину дана бомбардовања становништво је користило бројна склоништа која су изградиле војске током свог боравка у Пули. Бројни аустроугарски подземни тунели који и данас пресецају Пулу били су идеално скровиште не само за становништво већ и за ратну опрему која се налазила у пулском арсеналу. Најважније машине из арсенала унесени су у тунеле који пролазе испод Монте Зара, а чијих се десетак улаза налази уз данашњу Арсеналску улицу. Онде су машине положене на посебне носаче уграђене на зидовима тунела.
Савезничким бомбардовањем порушен је западни део старог града који је представљао типичну медитеранску урбанистичку структуру. Иако су темељи знатно порушених кућа остали сачувани, одлучено је уклонити све рушевине на потезу од Форума до капеле св. Марије Формозе. Уклоњено је укупно 120 здања међу којима се налазио и низ мање оштећених и неоштећених зграда. Тиме је заувек нестао део града, вредна историјска урбана структура која је, уместо обнове, замењена великим озелењеним површинама, нетипичним за медитеранске историјске средине. Данас се на овом простору налази Парк града Граза с приказанима археолошким ископинама.
Почетком 1944. године англо-америчко ваздухопловство је током бомбардовања Пуле разорило зграду Хидрографског института смештеном на врху брда Монте Заро. Делимично је остао сачуван само део где се налазила Звјездарница, у којему је након делимичне обнове 1947/48. године смештена метеоролошка станица ратне морнарице. Након уклоњених остатака рушевина на овом је месту касније саграђен дечји вртић.
Од античких историјских споменика највише је страдао Августов храм који је готово у целости порушен. Ако би се мало боље загледало могло би још увек да се виде обновљени западни зидови, као и делови стубова на храму. Такође је порушена и зграда која се налазила на западној страни храма, а уместо које се данас налази парк са спомеником Ружи Петровић.
Пар месеци након оштећења Августова храма, Пула је ослобођена 5. маја 1945. године.
Референце[уреди | уреди извор]
- Раул Марсетић, I бомбардаменти аллеати су Пола 1944 - 1945, 2004.