Боривој Галић
| Боривој Галић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 30. септембар 1938.[1] |
| Краљевина Југославија | |
| Датум смрти | 20. новембар 2017. (79 год.)[1] |
| Место смрти | Сарајево, Босна и Херцеговина |
| Породица | |
| Супружник | Милка |
| Деца | Зоран и Тања |
| Научни рад | |
| Поље | Хемија – Физичка хемија |
| Институција | Универзитет у Сарајеву |
| Познат по | Осннивач примијењене хемије на Институту за хемију Природно-математичког факултета Универзитета у Сарајеву; Југославенски репрезентативац у рукомету |
| Награде | Двадесетседмојулска награда (1984) Највише признање у ондашњој БиХ |
Боривој Галић (1938 − 2017.) био је професор физичке и примијењене хемије на Природно-математичкоом факултету УНСА и репрезентативац бивше Југославије у рукомету, дугогодишњи пивот Рукометног клуба Босна.
Биографија[уреди | уреди извор]
Боривој-Боро Галић рођен је у Сарајеву 1938. године. У родном граду је стекао и основно и средње (гимназијско) и високо образовање (Природно-математички факултет у Сарајеву). Умро је у Сарајеву, од меланома, 20. новембра 2017.[2]
На матичном факултету је и започео и завршио плодну наставно- научну и научноистраживачку каријеру: 1964. године као асистент, а затим доцент и професор. Његов магистарски и докторски рад су га усмјерили у област физичке хемије у ком је остварио свој пуни радни и професорски потенцијал. Његов рад је у значајној мјери био усмјерен на примјену научних приступа у развоју индустрије из чега су произашле бројне награде и друштвена признања. Престижном босанскохерцеговачком наградом “27. јули” одликован је 1984. године.
Професор Галић, као велики научник, изврстан предавач и практичар, својом креативном моћи и сталном подршком мотивисао је бројне студенте, колеге и сараднике који ће настојати да очувају његов истраживачки жар. Многи његови научни насљедници су већ остварили значајне научне каријере у земљи и шире. Развио је оригиналне процедуре за екстракцију племенитих метала (платина, злато, сребро, родијум) из секундарних сировина, различите изворне намјене.
Професор Галић остао је истраживачки ентузијаста и након одласка у пензију када са великом страшћу започиње и руководи истраживањима биоактивности дипотасиумтриоксохидрокситетрафлуоротрибората К2(Б3О3Ф4ОХ), потенцијалног терапеутика за више промјена на кожи. Ова истраживања су од 2011. године резултирала бројним, признатим библиографским јединицама. Свој ентузијазам и истраживачку енергију је несебично пренио у више младих хемичара и биолога са којима је свакодневно сарађивао.[2] Стална научна знатижеља и немиран истраживачки дух професора Галића, као и његов оригинални смисао за хумор те несебична подршка и пријатељство ће засигурно недостајати нашој научној заједници.
Током своје каријере обнашао је низ различитих руководећих функција на Природно-математичком факултету Универзитета у Сарајеву, као што су Шеф Одсјека за хемију, продекан и сл. Од самог оснутка Центра/Института за генетичко инжењерство и биотехнологију, професор Галић је био сарадник и функционер највиших органа, укључујући и Управни одбор Конзорција за генетичко инжењерство и биотехнологију. Био је предсједник и члан Савјета Центра и Надзорног одбора Института у више мандата те члан Научног вијећа.[2]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Осмртнице”. www.ослободјење.ба. 24. 11. 2017. Приступљено 10. 9. 2019.
- ^ а б в Ингеб, ур. (2018). Првих 30 година Ингеба/Тхе фирст 30 yеарс оф Ингеб. Сарајево: Институт за генетичко инжењерство и биотехнологију/Институте фор генетиц ингенееринг анд биотецхнологy, Сарајево. ИСБН 978-9958-9344-9-0.