Британска библиотека

Координате: 51° 31′ 46″ Н 0° 07′ 37″ W / 51.52944° С; 0.12694° З / 51.52944; -0.12694
С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Britanskа biblioteka)

Британска библиотека
Оснивање1973.
ЛокацијаЛондон
 Уједињено Краљевство
ВрстаНационална библиотека
Обим170–200 милиона+[1][2][3][4] предмета

13.950.000 књига[5]
824.101 серијских наслова
351.116 манускрипата (појединачних и томова)
8.266.276 филателистичких предмента
4.347.505 картографских предмета
1.607.885 музичких предмета

6.000.000 звучних записа
ДиректорРолy Кеатинг
Веб-сајтwww.bl.uk

Британска библиотека (енгл. British Library) национална је библиотека Уједињеног Краљевства.[6][7] Ова библиотека је главна библиотека за истраживања. Чува преко 150 милиона ставки из многобројних држава,[8][2][3][4] на многобројним језицима, у многобројним форматима, и штампано и дигитално: књиге, рукописи, часописи, магазини, звуци, музички снимци, патенти, базе података, мапе, цртежи. Колекција укључује близу 14 милиона књига. Ово је друга највећа библиотека на свету, док се прва Конгресна библиотека налази у Сједињеним Америчким Државама.

Британска библиотека је главна истраживачка библиотека, са предметима на многим језицима[9] и у многим форматима, штампаним и дигиталним: књиге, журнали, часописи, новине, часописи, звучни и музички снимци, видео снимци, сценарији, патенти, базе података, мапе, марке, отисци, цртежи. Збирке библиотеке обухватају око 14 милиона књига,[10] заједно са значајним фондом рукописа и историјских предмета, неки од којих датирају од 2000. године пре нове ере. Поред примања копија сваке публикације произведене у Великој Британији и Ирској (приближно 8.000 дневно), ова библиотека има и програм за набавку садржаја. Библиотека сваке године дода око три милиона предмета заузимајући 9,6 км (6 ми) новог простора на полици.[11] У библиотеци има места за преко 1.200 читалаца.[12]

Историјат[уреди | уреди извор]

Британска библиотека је отворена 1. јула 1973.[7] Библиотека је била члан Британског музеја. Од 1983. у њеном фонду је национални архив звука који има много звучних и видео записа, са преко милион дискова и хиљадама трака.

Језгро историјских збирки библиотеке заснива се на низу донација из 18. века. Укључујући књиге и рукописе Роберт Котон, Ханс Слоун, Роберт Харли и Краљева библиотека краља Џорџа III[13] као и Стара краљевска библиотека, донација краља Џорџа II.

Британска библиотека у Бостон Спа, Западни Јоркшир

Дужи период њене колекције су биле распршене у различитим зградамо око централног Лондона, на местима попут Блумсбурија, Чансери Лејн, Бејсвотер, и Холборн са интерлибрарy лендинг центром у Бостон Спа, Ветерби у западном Јоркширу и библиотека новина у Колиндејлу, у северозападном Лондону.

Правна збирка[уреди | уреди извор]

Унутрашњост британске библиотеке

У Енглеској, правна збирка може се пратити уназад до најмање 1610.[14] Акт о ауторским правима 1911. допринео је стварању библиотечке грађе правне збирке, обезбеђујући да Британска библиотека и пет других библиотека у Великој Британији и Ирској имају право да добију бесплатну копију сваке ставке објављене или дистрибуиране у Британији. Осталих пет библиотека су: Бодлиан библиотека у Оксфорду, Универзитетска библиотека у Кембриџу, Библиотека Тринити колеџа у Даблину и Национална библиотека Шкотске и Национална библиотека Велса.

Коришћење читаоница[уреди | уреди извор]

Механички систем руковања књига (енглески-МБХС)[15]) коришћен како би доставио тражене књиге из радњи у собе за читање.
Бронзана скулптура.Бил Вудрова скулптура 'Седење на историји' је купљена за Британску библиотеку од стране Карла Џирасија и Дајане Мидлбрук 1997. године.
Седење на историји са својом лоптом и ланцима се односи на книгу као отмичара информација, од кога не можемо побећи.

Библиотека је отворена за свакога ко има истинску потребу да користи њене колекције. Свако са сталном адресом ко жели да спроведе истраживање може се пријавити за пропусницу читача; дужни су да доставе доказ и адресу из безбедносних разлога.[16]

Изложбе[уреди | уреди извор]

Бронзана скулптура. Натпис гласи
'ЊУТН' након Вилијама Блејка од Едуарда Паолозија 1995 помоћ одобрила фондација за спорт и уметност.

Број књига и рукописа су на располагању јавној публици у галерији г. Џон Ритблат која ради седам дана недељно и не наплаћује. Поред сталне поставке, честе су тематске изложбе које покривају мапе,[17] свете текстове[18] и историју енглеског језика.[19]

Архива звука[уреди | уреди извор]

Касете које се користе у архиви звука Британске библиотеке, слика из 2009.

Архива звука Британске библиотеке чува више од милион дискова и 185,000 трака.[20] Збирке долазе из целог света и покривају читав спектар снимљеног звука музике, драме и литературе из усмене историје и звукова дивљине, сежу уназад више од 100 година. Онлајн каталог архиве звука се свакодневно ажурира.

Новине[уреди | уреди извор]

Новине британске библиотеке, Колиндејл

Одељење за новине Британске библиотеке је базирано у Колиндејлу у северном Лондону.[21]Новембра 2011, ББЦ Њувс је најавио лансирање британске архиве новина, како би се олакшао онлајн приступ преко милион страница новина из периода пре 20-ог века.[22] Међу колекцијама су Томасон Трактс, који садржи преко 7,200 новина из 17-ог века,[23] и Бурни колекција, са приближно милион новинских страница из доба крајем 18-ог века и почетком 19-ог.[24] Одељење такође садржи знатан број не-британских новина, на језицима који користе латиницу и ћирилицу.

Филателистичка колекција[уреди | уреди извор]

Филателистичка колекција

Филателистичка колекција Британске библиотеке је у сент Панкрасу. Колекција је установљена 1891. са донацијом колекције Томаса Таплинга,[25] развила се и сада обухвата преко 25 највећих колекцијаи број мањих, обухватајући широк спектар дисциплина.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wигхт, Цолин. „Фацтс анд фигурес”. бл.ук. Архивирано из оригинала 28. 08. 2017. г. Приступљено 3. 9. 2017. 
  2. ^ а б „БЛ Аццоунтс 2019” (ПДФ). бл.ук. Приступљено 22. 7. 2019. 
  3. ^ а б „БЛ Еxхибитион Нотес”. бл.ук. Архивирано из оригинала 09. 08. 2019. г. Приступљено 11. 6. 2018. 
  4. ^ а б „Хоw Биг ис тхе УК Wеб Арцхиве?”. бл.ук. Приступљено 11. 6. 2018. 
  5. ^ Бритисх Либрарy тхиртy-севентх аннуал репорт анд аццоунтс 2009/10. 26. 7. 2010. ИСБН 978-0-10-296664-0. 
  6. ^ "Усинг тхе Бритисх Либрарy" Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2021). British Library. Retrieved 17 April 2014.
  7. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 179. ISBN 86-331-2075-5. 
  8. ^ Wight, Colin. „Facts and figures”. bl.uk. Архивирано из оригинала 28. 08. 2017. г. Приступљено 3. 9. 2017. 
  9. ^ „Using the British Library”. British Library. Архивирано из оригинала 24. 10. 2021. г. Приступљено 11. 9. 2014. 
  10. ^ „The British Library; Explore the world's knowledge”. British Library. Архивирано из оригинала 26. 03. 2012. г. Приступљено 12. 4. 2010. 
  11. ^ The British Library Annual Report and Accounts 2010/11, p. 31 Архивирано на сајту Wayback Machine (24. децембар 2016)
  12. ^ Wight, Colin. „Facts and figures”. bl.uk (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 28. 08. 2017. г. Приступљено 1. 4. 2018. 
  13. ^ „Similar Projects – The British Library”. Stavros Niarchos Foundation Cultural Center. Архивирано из оригинала 07. 02. 2010. г. Приступљено 7. 02. 2010. 
  14. ^ Robert C. Barrington Partridge "The history of the legal deposit of books throughout the British Empire", London: Library Association, 1938
  15. ^ „Glossary of Map terms”. British Library. 30. 11. 2003. Приступљено 28. 01. 2011. 
  16. ^ „How to register for a Reader Pass”. British Library. Приступљено 8. 02. 2010. 
  17. ^ Magnificent Maps Архивирано на сајту Wayback Machine (21. јануар 2011) он Бритисх Либрарy wебсите
  18. ^ Сацред Архивирано на сајту Wayback Machine (31. јануар 2011) он Бритисх Либрарy wебсите
  19. ^ „Еволвинг Енглисх: Оне Лангуаге, Манy Воицес”. Бритисх Либрарy. Архивирано из оригинала 31. 01. 2011. г. Приступљено 6. 02. 2011. 
  20. ^ „УК мусиц арцхиве ин децаy wарнинг”. ББЦ Неwс. 25. 09. 2006. 
  21. ^ Цлеавер, Алан (19. 01. 2011). „Фареwелл то хисторy?”. Лондон: Индепендент. Архивирано из оригинала 25. 01. 2011. г. Приступљено 28. 01. 2011. 
  22. ^ „Бритисх Неwспапер Арцхиве лаунцхед онлине”. ББЦ Неwс. 29. 11. 2011. Приступљено 5. 12. 2011. 
  23. ^ „Сецрет голд цхест ин треасуре схип”. Лондон: Маил Онлине. 26. 05. 2007. Приступљено 28. 01. 2011. 
  24. ^ „Тхе Бурнеy Цоллецтион оф 17тх анд 18тх Центурy Неwспаперс”. Wеб.ресоурцесхелф.цом. Архивирано из оригинала 03. 09. 2010. г. Приступљено 28. 01. 2011. 
  25. ^ „Тхе Таплинг Цоллецтион”. Бритисх Либрарy. Архивирано из оригинала 29. 03. 2010. г. Приступљено 12. 04. 2010. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

51° 31′ 46″ N 0° 07′ 37″ W / 51.52944° С; 0.12694° З / 51.52944; -0.12694