Бука

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Бука је сваки нежељен звук.[1] Ова дефиниција проширује се напоменом да подразумева и штетно деловање звука на људски организам. У закону дефиниција је нешто другачија и гласи да бука у животној средини јесте нежељен или штетан звук.[2] У Директиви ЕУ под буком се подразумева штетан звук само као звук у спољашњој средини који је настао услед људских активности а које се експлицитно наводе.[3] Штетни ефекти су негативни ефекти на здравље људи.[3] Под овим се по правилу подразумевају јаки звуци који доводе до оштећења органа слуха, повећања крвног притиска и сл., насупрот нежељеном звуку који се по правилу односи на звуке мале јачине.

Звучна заштита[уреди | уреди извор]

Звучна заштита је скуп мера којим се обезбеђује да звук (бука) при преносу од извора до места пријема, односно, у објекту из једног у други простор, буде ослабљен. Звучна заштита дели се на:

  • звучну заштиту објеката (зграде, објекти високоградње) и
  • звучну заштиту у спољашњем простору.

Звучна заштита објекта се реализује погодним пројектованим решењем и распоредом просторија односно извођењем звучне изолације конструкција и заштитом од буке.

Звучна заштита у спољашњем простору обезбеђује се просторним и акустичким планирањем, урбанистичким решењем, звучним (акустичким) баријерама и др.

Заштита од буке (друмског) саобраћаја[уреди | уреди извор]

Меродавна изолациона моћ баријере DLР [4][уреди | уреди извор]

Меродавна изолациона моћ баријере представља једнобројну вредност звучне изолационе моћи која је претходно нормализована спектром друмског саобраћаја. Звучна изолациона моћ баријере по терцама Ри одређује се по стандардној процедури према ИСО 140-3 за терцне опсеге од 100 Хз-5 кХз (18 опсега). На основу овако измерених вредности Ри, а претходном пондеризацијом нормализованим спектром буке друмског саобраћаја израчунава се меродавна изолациона моћ баријере као једнобројна вредност на основу релације:

.


На основу овако добијених меродавних вредности одређује се категорија изолације баријере од ваздушног звука према табели 1:

Категорија DLР [дБ]
Б0
Није детерминисано
Б1
<15
Б2
15 до 24
Б3
15 до 24

Меродавна апсорпција баријере [5][уреди | уреди извор]

Меродавна апсорпција баријере представља једнобројну вредност коефицијентом звучне апсорпције који је претходно нормализован спектром друмског саобраћаја. Коефицијент (звучне) апсорпције по терцама αи одређује се по стандардној процедури према ИСО 354 за терцне опсеге од 100 Хз-5 кХз (18 опсега). На основу овако измерених вредности αСи, а претходном пондеризацијом нормализованим спектром буке друмског саобраћаја израчунава се коефицијент апсорпције баријере као једнобројна вредност на основу релације:

.


На основу овако добијених меродавних вредности одређује се категорија изолације баријере од ваздушног звука према табели 2:

Категорија DLα [дБ]
А0
Није детерминисано
А1
<4
А2
4 до 7
А3
8 до 11
А4
>11

Нормализовани спектар саобраћајне буке[уреди | уреди извор]

За поребе израчунавања карактеристика баријере користи се нормализовани спектар саобраћајне буке дат на сл.3. и у табели 3. Овај спектар у себи садржи А пондеризацију.

Сл.3. Нормализовани спектар саобраћајне буке


ф [Хз] 100 125 160 200 250 315 400 500 630 800 1 к 1,25 к 1,6 к 2 к 2,5 к 3,15 к 4 к 5 к
Lи [дБ]
-20
-20
-18
-16
-15
-14
-13
-12
-11
-9
-8
-9
-10
-11
-13
-15
-16
-18

Примарна и секундарна звучна заштита[уреди | уреди извор]

Сама звучна заштита може да се класификује у примарну или секундарну. Под примарном заштитом подразумевају се мере које се спроводе директно на извору, а под секундарним заштитне мере које се спроводе на путу простирања. Тако на пример примарна заштита у саобраћају обухвата мере смањења нивоа израчене акустичке енергије директно са мотора и других агрегата на возилу, мере за пригушење у издувном систему, мере на смањењу аеродинамичког генерисања акустичке енергије, али и мере на контакту пнеуматик - коловозни застор. Ова последња поменута, не улазећи у могућу и другачију филозофију разматрања, може да буде сврстана и у групу секундарних мера, али обрађивачи овог чланка ипак сматрају да је адекватно груписање како је то дато овим текстом. Примарна заштита система за климатизацију подразумева мере које се спроводе на самом извору као нпр. вентилатору, компресору, чилеру, мотору и др. Тако нпр. на неком мотору конструктивним мерама делује се на кућиште мотора, на избор материјала за осовину и лежишта, њихову обраду, толеранције и сл. Под секундарним мерама заштите од буке која потиче од друмског саобраћаја подразумевају се све мере које се предузимају на путу простирања звучних таласа од извора до места имисије, тачније човека као основног субјекта заштите.

Секундарне мере у оквиру система за вентилацију и климатизацију могу да буду: уградња пригушивача буке у каналској мрежи, спољашња обрада канала за вентилацију, избор материјала и дебљине канала, укрућења канала и сл.

Активна и пасивна заштита[уреди | уреди извор]

Звучна заштита према начину деловања може да се дели на активну и пасивну заштиту. Активне мере заштите, у првом реду према стандардној акустичкој класификацији, подразумевају поступак који се реализује на следећи начин:

  • звучна енергија се системом микрофона снима и прикупља,
  • затим сложеним поступком обрађује у временском и фреквенцијском домену,
  • а затим реемитује на такав начин да у тачкама или зонама имисије, услед ефекта суперпозиције са примарно генерисаном акустичком енергијом, доводи до смањивања нивоа звука или чак његовог поништавања.

Пасивне мере заштите односе се на слабљење које се реализује на путу преноса од извора до места имисије. У првом реду, као мере заштите од буке друмског саобраћаја, овде треба поменути фасаду и фасадне елементе (прозоре, балконска врата и сл.) и затим звучне баријере.

Ове две поделе мера заштите на примарне и секундарне односно активне и пасивне често се у постојећим студијама процене утицаја на животну средину користе на погрешан и неадекватан начин, па су стога у овом чланку експлицитно изнесене дефиниције и објашњење како их треба примењивати да би исти појмови били усаглашени са релевантном регулативом, стручном терминологијом и међународним документима.

Литература[уреди | уреди извор]

  1. ^ СРПС У.Ј6.001:2000, Основни термини и дефиниције.
  2. ^ „Закон о заштити од буке у животној средини“, Сл. гласник РС 36, 2009.
  3. 3,0 3,1 ДИРЕЦТИВЕ 2002/49/ЕЦ ОФ ТХЕ ЕУРОПЕАН ПАРЛИАМЕНТ АНД ОФ ТХЕ ЦОУНЦИЛ оф 25 Јуне 2002 релатинг то тхе ассессмент анд манагемент оф енвиронментал ноисе, Оффициал Јоурнал оф тхе Еуропеан Цоммунитиес L 189, 2002.
  4. ^ ЕН 1793-2, Роад траффиц ноисе редуцинг девицес - Тест метход фор детермининг тхе ацоустиц перформанце. Интринсиц цхарацтеристицс оф аирборне соунд инсулатион.
  5. ^ ЕН 1793-1, Роад траффиц ноисе редуцинг девицес - Тест метход фор детермининг тхе ацоустиц перформанце. Интринсиц цхарацтеристицс оф соунд абсорптион.