Пређи на садржај

Црyптодира

С Википедије, слободне енциклопедије

Црyптодира
Временски распон: Касна јура - садашњост
Алдабрацхелyс гигантеа
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Рептилиа
Ред: Тестудинес
Подред: Црyптодира
Цопе, 1868[1]
Подгрупе

Види текст

Синоними[1][2]

Црyптодерес Думéрил анд Биброн, 1834
Црyптодера Лицхтенстеин, 1856
Црyптодира Цопе, 1868
Црyптодираморпха Лее, 1995
Панцрyптодира Јоyце, Пархам, анд Гаутхиер, 2004

Црyптодира је подред Тестудинес што укључује већину живих корњача. Црyптодира се разликује од Плеуродира (корњаче са бочним вратом) по томе што спуштају вратове и увлаче главе право назад у шкољке, уместо да савијају вратове бочно дуж тела испод ивица оклопа. Међу њиховим врстама су слатководне корњаче, Цхелyдридае, Трионyцхидае и морске корњаче.

Повлачење врата[уреди | уреди извор]

Црyптодира карактерише повлачење главе у вертикалној равни, што омогућава првенствено вертикалне покрете и ограничена бочна кретања ван шкољке.[3] Ови покрети су углавном последица морфологије и распореда вратних пршљенова. Код свих новијих корњача, вратни стуб се састоји од девет зглобова и осам пршљенова.[4] У поређењу са уским пршљеном и блиско позиционираним зигапофизама плеуродиреса, пршљенови криптодира попримају супротан облик. Њихови вратни пршљенови су више растегнути, а њихове зигапофизе (процеси који спајају суседне пршљенове) су много шире распоређени - карактеристике које омогућавају стање које се зове гинглимоидија, и на крају, њихово „скривено” повлачење врата. Гинглимоидија се односи на двоструку артикулацију, где артикулација између шестог и седмог пршљена, и седмог и осмог пршљена омогућава савијање врата у С облик. Формирање овог С облика се дешава у једној равни која омогућава увлачење у шкољку.[5]

Таксономија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Рходин 2011, стр. 000.171
  2. ^ Рходин 2008, стр. 000.3
  3. ^ Анqуетин, Јéрéмy; Тонг, Хаиyан; Цлауде, Јулиен (16. 2. 2017). „А Јурассиц стем плеуродире схедс лигхт он тхе фунцтионал оригин оф нецк ретрацтион ин туртлес”. Сциентифиц Репортс. 7 (1): 42376. Бибцоде:2017НатСР...742376А. ПМЦ 5312562Слободан приступ. ПМИД 28206991. дои:10.1038/среп42376. 
  4. ^ Биологy оф туртлес. Wyнекен, Јеанетте, 1956-, Белс, V. L. (Винцент L.), Годфреy, Маттхеw Х. Боца Ратон: ЦРЦ Пресс. 2008. ИСБН 9780849333392. ОЦЛЦ 144570900. 
  5. ^ „гинглyмоидy - ои”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2020. г. Приступљено 09. 11. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]