Пређи на садржај

Cryptodira

С Википедије, слободне енциклопедије

Cryptodira
Vremenski raspon: Kasna jura - sadašnjost
Aldabrachelys gigantea
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Reptilia
Red: Testudines
Podred: Cryptodira
Cope, 1868[1]
Podgrupe

Vidi tekst

Sinonimi[1][2]

Cryptoderes Duméril and Bibron, 1834
Cryptodera Lichtenstein, 1856
Cryptodira Cope, 1868
Cryptodiramorpha Lee, 1995
Pancryptodira Joyce, Parham, and Gauthier, 2004

Cryptodira je podred Testudines što uključuje većinu živih kornjača. Cryptodira se razlikuje od Pleurodira (kornjače sa bočnim vratom) po tome što spuštaju vratove i uvlače glave pravo nazad u školjke, umesto da savijaju vratove bočno duž tela ispod ivica oklopa. Među njihovim vrstama su slatkovodne kornjače, Chelydridae, Trionychidae i morske kornjače.

Povlačenje vrata

[уреди | уреди извор]

Cryptodira karakteriše povlačenje glave u vertikalnoj ravni, što omogućava prvenstveno vertikalne pokrete i ograničena bočna kretanja van školjke.[3] Ovi pokreti su uglavnom posledica morfologije i rasporeda vratnih pršljenova. Kod svih novijih kornjača, vratni stub se sastoji od devet zglobova i osam pršljenova.[4] U poređenju sa uskim pršljenom i blisko pozicioniranim zigapofizama pleurodiresa, pršljenovi kriptodira poprimaju suprotan oblik. Njihovi vratni pršljenovi su više rastegnuti, a njihove zigapofize (procesi koji spajaju susedne pršljenove) su mnogo šire raspoređeni - karakteristike koje omogućavaju stanje koje se zove ginglimoidija, i na kraju, njihovo „skriveno” povlačenje vrata. Ginglimoidija se odnosi na dvostruku artikulaciju, gde artikulacija između šestog i sedmog pršljena, i sedmog i osmog pršljena omogućava savijanje vrata u S oblik. Formiranje ovog S oblika se dešava u jednoj ravni koja omogućava uvlačenje u školjku.[5]

  1. ^ а б Rhodin 2011, стр. 000.171
  2. ^ Rhodin 2008, стр. 000.3
  3. ^ Anquetin, Jérémy; Tong, Haiyan; Claude, Julien (16. 2. 2017). „A Jurassic stem pleurodire sheds light on the functional origin of neck retraction in turtles”. Scientific Reports. 7 (1): 42376. Bibcode:2017NatSR...742376A. PMC 5312562Слободан приступ. PMID 28206991. doi:10.1038/srep42376. 
  4. ^ Biology of turtles. Wyneken, Jeanette, 1956-, Bels, V. L. (Vincent L.), Godfrey, Matthew H. Boca Raton: CRC Press. 2008. ISBN 9780849333392. OCLC 144570900. 
  5. ^ „ginglymoidy - oi”. Архивирано из оригинала 31. 01. 2020. г. Приступљено 09. 11. 2023.