Десетина (порез)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Porcelanska figura grupe poreskog praseta oz perioda oko 1770.

Desetina (franc. Dîme, нем. Zehnt; енгл. Tithe) је израз који у свом најширем смислу означава моралну или законску обавезу појединца или домаћинства да десети дио своје жетве или прихода у одређеном периоду преда одређеној религијској или свјетовној институцији (укључујући државу) у смислу њеног финанцирања или одржавања.[1] У ужем смислу се под тиме подразумева обавеза коју су у средњовековној Европи према Католичкој цркви имали сељаци или кметови, односно једна од кључних институција тадашњег феудалног поретка; у том смислу је позната под називом црквена десетина. Врсте и опсег давања везаних уз десетину, укључујући њену добровољност, те начин кориштења тако прикупљених средстава су се разликовале од земље до земље и различитим политичким, економским и другим околностима. У свом обавезном облику је углавном укинута у 19. или 20. веку заједно с другим феудалним институцијама; тада ју је заменио добровољни црквени порез, односно финанцирање од стране државе.

У данашње време су десетине обично добровољне и плаћају се у готовини или чековима, док су у прошлости десетине биле потраживане и плаћане у натури, попут пољопривредних производа. Неколико европских земаља води формални поступак повезан са пореским системом који омогућава неким црквама да процењују десетину.

Традиционално јеврејско право и пракса укључују различите облике десетине од давнина. Ортодоксни Јевреји обично практикују ma'aser kesafim (одвајања 10% свог прихода у добротворне сврхе). У савременом Израелу, Јевреји и даље следе законе пољопривредне десетине, нпр. прве десетине, терумат ма'асер и друге десетине.

Што се тиче хришћанства, многе деноминације сматрају да је Исус Христос подучавао да се „десетина мора дати у контексту дубоке бриге за правду, милост и верност” (цф. Маттхеw 23:23).[2][3][4] Давање десетине се предавало на ранохришћанским црквеним саветима, укључујући Савет из Тура 567, као и Трећи савет из Макона 585. Прикупљање десетине остаје важна доктрина у многим хришћанским деноминацијама, као што су Конгрегационалистичке цркве, Методистичке цркве и Адвентистичка црква седмог дана.[2]

Неке хришћанске цркве, попут оних у методистичкој традицији, подучавају концепт лагерске десетине, који наглашава да десетине морају бити приоритетне и дате локалној цркви, пре него што се могу понудити апостолатима или добротворним организацијама.[5][6]

Древни Блиски Исток[уреди | уреди извор]

Ниједан од постојећих ванбиблијских закона древног Блиског Истока се не бави десетином, мада други секундарни документи показују да је то била раширена пракса у древном Блиском Истоку.[7] Вилијам V. Хол (1996.[8]) препознаје поређење Израела са његовим древним блискоисточним окружењем, међутим, што се тиче десетине, поређења са другим древним блискоисточним доказима су двосмислена,[9] и древна блискоисточна литература пружа оскудне доказе постојања праксе десетине и сакупљања десетине.[10]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Давид Ф. Бург (2004). А Wорлд Хисторy оф Таx Ребеллионс. стр. виии. ИСБН 9780203500897. 
  2. 2,0 2,1 Смитх, Цхристиан; Емерсон, Мицхаел О; Снелл, Патрициа (29. 9. 2008). Пассинг тхе Плате: Wхy Америцан Цхристианс Дон'т Гиве Аwаy Море Монеy (на језику: енглески). Оxфорд Университy Пресс. стр. 215–227. ИСБН 9780199714117. 
  3. ^ Грег L. Бахнсен; Wалтер C. Каисер, Јр.; Доуглас Ј. Моо; Wаyне Г. Стрицкланд; Wиллем А. ВанГемерен (21. 9. 2010). Фиве Виеwс он Лаw анд Госпел. Зондерван. стр. 354. 
  4. ^ Станлеy Е. Портер; Цyнтхиа Лонг Wестфалл (јануар 2011). Емпире ин тхе Неw Тестамент. Wипф анд Стоцк. стр. 116. 
  5. ^ Блацк, Е. W. (1960). Тхе Сторехоусе План. Wест Асхевилле, Нортх Царолина: Аллегхенy Wеслеyан Метходист Цоннецтион. 
  6. ^ „Рецогнизинг тхе импортанце оф сторехоусе титхинг” (на језику: енглески). Цхурцх оф тхе Назарене. 18. 4. 2019. Приступљено 18. 7. 2019. 
  7. ^ D. L. Бакер, Тигхт фистс ор опен хандс?: wеалтх анд повертy ин Олд Тестамент лаw (2009) п. 239. "Тхис wас провидед бy меанс оф а титхе оф агрицултурал продуце. а. Титхес ин тхе Анциент Неар Еаст Ноне оф тхе еxтант лаwс деал wитх титхинг, тхоугх отхер доцументс схоw тхат ит wас а wидеспреад працтице ин тхе анциент Неар Еаст."
  8. ^ WW Халло, Оригинс: Тхе Анциент Неар Еастерн Бацкгроунд оф Соме Модерн Wестерн Институтионс (Студиес ин тхе Хисторy анд Цултуре оф тхе Анциент Неар Еаст VI; Леиден/Неw Yорк/Кöлн)
  9. ^ Менахем Херман Титхе ас гифт: тхе институтион ин тхе Пентатеуцх анд ин лигхт оф ... 1992 п. 127 "Халло рецогнизес цомпарисонс фор Исраел wитх итс анциент Неар Еастерн енвиронмент. Хоwевер, ин тхе инстанце оф тхе титхе, цомпарисонс wитх отхер анциент Неар Еастерн евиденце хас алреадy беен схоwн то бе амбигуоус, гивен тхе лацк оф ..."
  10. ^ Бертил Албректсон, Ремемберинг алл тхе wаy: а цоллецтион оф Олд Тестамент студиес (1981) п. 116. "Тхе Титхес ин тхе Олд Тестамент." Х. Јагерсма Брусселс I. Интродуцтион "Ин тхе Олд Тестамент ас wелл ас ин отхер Анциент Неар Еастерн литературе, wе финд онлy сцант евиденце фор тхе працтице оф титхинг анд тхе цоллецтион оф титхес."

Литература[уреди | уреди извор]

  • Албригхт, W. Ф. анд Манн, C. С. Маттхеw, Тхе Анцхор Библе, Вол. 26. Гарден Цитy, Неw Yорк, 1971.
  • Тхе Ассyриан Дицтионарy оф тхе Ориентал Институте оф тхе Университy оф Цхицаго, Вол. 4 "Е." Цхицаго, 1958.
  • Фитзмyер, Јосепх А. Тхе Госпел Аццординг то Луке, X-XXИВ, Тхе Анцхор Библе, Вол. 28А. Неw Yорк, 1985.
  • Грена, Г.M. (2004). ЛМЛК--А Мyстерy Белонгинг то тхе Кинг вол. 1. Редондо Беацх, Цалифорниа: 4000 Yеарс оф Wритинг Хисторy. ИСБН 978-0-9748786-0-7. 
  • Спеисер, Е. А. Генесис, Тхе Анцхор Библе, Вол.1. Гарден Цитy, Неw Yорк, 1964.
  • Келлy, Русселл Еарл, "Схоулд тхе Цхурцх Теацх Титхинг? А Тхеологиан'с Цонцлусионс абоут а Табоо Доцтрине," ИУниверсе, 2001.
  • Маттхеw Е. Нарраморе, "Титхинг: Лоw-Реалм, Обсолете & Дефунцт" - Април 2004 - ISBN 978-0-9745587-07.
  • Цротеау, Давид А. "Yоу Меан I Дон'т Хаве то Титхе?: А Децонструцтион оф Титхинг анд а Рецонструцтион оф Пост-Титхе Гивинг" (МцМастер Тхеологицал Студиес)
  • Гоwер, Гранвилле Wиллиам Гресхам Левесон- (1883). Титхес : а папер реад ат тхе Диоцесан Цонференце ат Роцхестер. Роцхестер: Роцхестер Диоцесе. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]