Диференцијални рачун

С Википедије, слободне енциклопедије
Графикон функције, нацртан у црном бојом, и тангента те функцију, нацртана црвеном бојом. Нагиб тангентне линије једнак је деривату функције на означеној тачки.

У математици, диференцијални рачун је подпоље рачуна[1] које се бави проучавањем стопа којима се величине мењају. То је један од два традиционална дела рачуна, при чему је други интегрални рачун, проучавање подручја испод криве.[2]

Примарни предмети проучавања у диференцијалном рачуну су деривација функције, сродни појмови као што су диференцијали и њихове примене. Дериват функције при изабраној улазној вредности описује брзину промене функције у близини те улазне вредности. Процес проналажења деривата се назива диференцијација. Геометријски, дериват у тачки је нагиб тангентне линије на графикону функције у тој тачки, под условом да дериват постоји и да је дефинисан у тој тачки. За функцију реалних вредности једне реалне променљиве, дериват функције у тачки генерално одређује најбољу линеарну апроксимацију функције у тој тачки. Диференцијални рачун и интегрални рачун су повезани фундаменталним теоремом рачуна, који наводи да је диференцијација обрнути процес интеграције.

Диференцијација налази примене у скоро свим квантитативним дисциплинама. На пример, у физици, дериват померања покретног тела у односу на време је брзина тела, а дериват брзине у односу на време је убрзање. Дериват момента тела у односу на време једнак је сили примењеној на тело; прерасподела израза овог деривата доводи до познате једначине Ф = ма, повезане са Њутновим другим законом кретања. Брзина хемијске реакције је дериват. У операционим истраживањима, деривати одређују најефикасније начине за транспорт материјала и дизајнирање фабрика.

Деривати се често користе за проналажење максимума и минимума функције. Једначине које укључују деривате називају се диференцијалне једначине и фундаменталне су за описивање природних феномена. Деривати и њихове генерализације појављују се у многим областима математике, као што су комплексна анализа, функционална анализа, диференцијална геометрија, теорија мера и апстрактна алгебра.

Извод[уреди | уреди извор]

Тангетна линија у (x,ф(x))
Извод разних тачака диференцијабилне функције

Претпоставимо да су x и y реални бројеви и да је y функција од x, то јест, за сваку вредност x постоји одговарајућа вриједност y. Овај однос се може записати као y = ф(x). Ако је ф(x) једначина за праву линију (звана линеарна једначина), онда постоје два реална броја м и б таква да је y = мx + б. У овој „форми нагива и пресека”, израз м се назива нагиб и може се одредити из формуле:

где је симбол Δ (велико грчко слово делта) скраћеница за „промена у”. Одатле следи да је Δy = м Δx.

Генерална функција није линија, тако да нема нагиб. Геометријски, извод од ф у тачки x = а је нагиб тангентне линије функције ф у тачки а (погледајте слику). То се често означава са ф ′(а) у Лагранжовој нотацији или дy/дx|x = а у Лајбницовој нотацији. Како је извод нагиб линеарне апроксимације од ф у тачки а, извод (заједно са вредношћу ф у а) одређује најбољу линеарну апроксимацију, или линеаризацију, од ф у близини тачкие а.

Ако свака тачка а у домену функције ф има извод, онда постоји функција која шаље сваку тачку а у дериват од ф у а. На пример, ако је ф(x) = x2, онда је функција извода ф ′(x) = дy/дx = 2x.

Блиско сродна нотације је диференцијал функције.[3][4] Кад су x и y реалне променљиве, дериват ф од x је нагиб тангетне линије на графикону ф од x. Будући да су извор и циљ функције ф једнодимензионални, дериват од ф је реални број. Ако су x и y вектори, тада најбоља линеарна апроксимација графу ф зависи од тога како се ф мења у више смерова одједном. Узимајући најбољу линеарну апроксимацију у једном правцу, одређује се парцијални дериват, који се обично означава y/x. Линеаризација ф у свим правцима одједном се назива тотални дериват.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Дефинитион оф дифферентиал цалцулус”. www.мерриам-wебстер.цом (на језику: енглески). Приступљено 2018-09-26. 
  2. ^ „"Интеграл Цалцулус - Дефинитион оф Интеграл цалцулус бy Мерриам-Wебстер". www.мерриам-wебстер.цом (на језику: енглески). Приступљено 2018-05-01. 
  3. ^ „Дифферентиал”. Wолфрам МатхWорлд. Приступљено 24. 2. 2022. „Тхе wорд дифферентиал хас северал релатед меанинг ин матхематицс. Ин тхе мост цоммон цонтеxт, ит меанс "релатед то деривативес." Со, фор еxампле, тхе портион оф цалцулус деалинг wитх такинг деривативес (и.е., дифферентиатион), ис кноwн ас дифферентиал цалцулус.
    Тхе wорд "дифферентиал" алсо хас а море тецхницал меанинг ин тхе тхеорy оф дифферентиал к-формс ас а со-цаллед оне-форм.
     
  4. ^ „дифферентиал - Дефинитион оф дифферентиал ин УС Енглисх бy Оxфорд Дицтионариес”. Оxфорд Дицтионариес - Енглисх. Архивирано из оригинала 3. 1. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2018. 
  5. ^ „Матх 150Б Еxам 3 Солутион | Цалифорниа Стате Университy - КеепНотес”. кеепнотес.цом. Приступљено 2023-09-27. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]