Драган Александрић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Драган Александрић
Драган Александрић.jpg
Драган Александрић
Основне информације
Место рођења ФНР Југославија
Занимањемузичар
Жанр(ови)народна музика, фолк
Инструмент(и)хармоника

Драган Александрић (Београд, 7. јун 1949) је српски композитор и аранжер народних песама и кола.

Рођен је у Београду 7. јуна 1949. године, од оца Љубише Александрић из Доње Горевнице, Град Чачак (1925-2000) и мајке Олге Александрић, рођ. Јевремовић, из Јездине, Град Чачак (1926-1991). Драганов рођени брат Душан (рођен 1951. године) је преминуо као млади планинар 1966. године на планини Пелистер.

Био је најбољи питомац генерације Војне музичке школе у Земуну; члан Уметничког ансамбла Дома ЈНА од 1969. до 1984.године; 70-тих година шеф оркестра и корепетитор фолклора КУД -а “Никола Тесла“.

У каријери дугој готово пола века Драган Александрић је написао хиљаде композиције за готово сва велика имена народне музике бивше СФРЈ, компоновао народна кола и био аранжер композиција својих колега композитора. Са својим оркестрима је пратио певаче на концертима широм Југославије.
Добитник је бројних награда стручних жирија и публике на бројним фестивалима и такмичењима у земљи и иностранству као и захвалница и признања за допринос на пољу културних делатности и за хуманитарни рад.

Често је ангажован као председник/члан стручних жирија фестивала народне музике у Србији. Драган Александрић живи и ради у Београду.

Садржај[уреди]

Детињство[уреди]

Драганов таленат још у раном детињству препознаје његова ујана која га одводи код свог пријатеља пуковника Јосипа Ажмана, војног музичара уметничког ансамбла Дома ЈНА у Београду. Драган тако са пет година креће на приватне часове хармонике.

У то послератно време, тешко за све, породица није могла да приушти Драгану праву хармонику. Мајка Олга му од кутије за ципеле и ластиша прави хармонику, са једне стране исцртава дирке, а са друге пришива дугмиће уместо басова. I то је била Драганова прва хармоника на којој је вежбао следеће три године, док није стигла његова прва, права хармоника, „Хохнерица“. Онда су почели часови солфеђа и теорије музике, тако да је пре поласка у први разред основне школе, положио две године ниже музичке са одличним успехом.

Школовање[уреди]

Основну школу "Ђуро Даничић", свих осам разреда, завршава са одличним успехом. Увидевши тешку ситуацију породице Александрић, професор Ажман га по завршетку основне школе одводи у Војну музичку школу (интернат) у Земуну. Аудицију пролази брзо и лако. Четворогодишње школовање успешно завршава 22, од 48 уписаних питомаца, а Драган као најбољи питомац генерације (први инструмент: удараљке, други инструмент: хармоника) добија златан сат од председника СФРЈ-а Јосипа Броза Тита као и право да бира место службе. Драган бира Београд са молбом да, пре доласка у уметнички ансамбл дома ЈНА, годину дана проведе у мањем војном оркестру ради стицања искуства. Одобрен му је Сплит у који, пошто се оженио 1968. године, креће са својом тадашњом супругом.

У Сплиту од једног броја музичара из војног оркестра формира свој први оркестар а прву плочу снима управо са њима 1969.године. Већ у мају исте године добија премештај у Београд, у Уметнички ансамбл ЈНА, где је свирао комплет удараљке - тимпане, добош, вибрафон, ксилофон, звона. После краћег времена Александрић формира свој други оркестар и креће са снимањем плоча.

По повратку из Сплита, на једној свадби 1969. године упознаје се са једним од највећих композитора тог времена Драгољубом Драганом Шундерићем који му, као младом и неискусном музичару, пружа прилику за сарадњу. Пратио је његове певаче и аранжирао његове песме. Ова сарадња траје и данас.

Први успеси[уреди]

Управо му ово искуство удружено са његовим талентом и образовањем ускоро отвара многа врата. Како је брзо и непогрешиво писао ноте и имао ванредан осећај за хармоније почиње да пише аранжмане за друге композиторе и певаче и да их прати на концертима. Поред свирања и аранжирања почиње да компонује и снима народне песме и своја кола.

Његови први успеси везани су за Љубомира Љубу Ђуровића, којем пише композицију за песму Отишла си, е па нека, затим за његовог кума Данила Живковића, са којим сарађује на песмама Вере Ивковић и Жике Ивковића, који је имао узастопних једанаест златних синглица.

Убрзо стиже и позив од чича Обрена Пјевовића да са оркестром прати „једног малог из Мрчајеваца“ - Мирослава Илића. Драган је уз компоновање, аранжирање и свирање тих година био упоредо и шеф оркестра I корепетитор фолклора КУД-а “Никола Тесла“ у Београду.
У то време су у оркестру Драгана Александрића свирали најбољи музичари, нажалост сада покојни „Бата Раде“ Јашаревић, Александар Аца Шишић и Томица Милић, и још увек активни уметници Божидар Боки Милошевић и Бора Дугић.

Омот сингл плоче - Враголанка коло, композитор Драган Александрић

Давне 1970.године у сали за пробе фолклора КУД-а „Никола Тесла“ једне среде, пре почетка пробе, Драган ствара готово случајно, на начин својствен многим великим композиторима, једно од најпродаванијих и најпознатијих народних кола, компонованог у духу народног стваралаштва –Враголанка коло. Радећи интензивно у студију нуди своје коло Радету Јашаревићу и Аци Шишићу, са жељом да га они сниме. Они га одбијају. Потом га Драган нуди Томици Милићу, којег и данас сматра најталентованијем хармоникашем и најбољим композитором народних кола. Милић са симпатијама одбија, учинивши му се да је коло превише једноставно. Драган тако одлучује да сам сними ово коло и одлази у представништво Југотона код Обрада Јововића, питајући да сними један сингл. Добија на располагење студио у позоришту Дадов са сниматељем Ацом Радојичићем. Враголанку и Чича Обреново коло снима „из прве“, колико кола и трају, без иједног понављања. Предаје снимке Обраду а сингл излази након рекордних пет дана и врло брзо постаје хит не само у Југославији већ и широм Европе и инспирација за многе музичаре и хармоникаше почетнике.

Златне деценије[уреди]

Упоредо са та два велика хита, кола, Дискос издаје плочу са песмама Чича Обрена Пјевовића Волео сам девојку из града и Весна стјуардеса, познате хитове Мирослава Илића. Од тог тренутка Александрићу свакодневно стижу позиви од највећих имена народне музике, а успеси се наредних деценија ређају један за другим. Поред компоновања Драган и даље ради аранжмане за друге композиторе: Чича Обрена Пјевовића, Предрага Вуковића Вукаса, Новицу Урошевића, Добривоја Иванковића, Љубу Кешеља и многе друге.


Учествује на Фестивалу Илиџа први пут 1969. године са оркестром Свете Шешића, потом 1970. године са оркестром Душка Раданчевића. Године 1977. Драган Александрић добија позив од фестивалског одбора Илиџа, тадашњег композитора, професора музике и директора фестивала Дамјана Бабића Даше и Дискоса (за који у то време највише снима) да са својим оркестром прати певаче Фестивала. По крајње професионално одрађеном послу на Фестивалу 1978. године стиже позив из ПГП РТБ-а и тадашњег музичког уредника Милана Миће Ђорђевића (истовремено и бубњара у оркестру Бранимира Ђокића). Након неколико месеци преговарања ПГП РТБ и Александрић налазе заједнички језик и Александрић почиње са снимањем за ПГП.

Увек жељан изазова Драган Александрић се окушао и другим сферама уметности. Између осталог снима и сингл плочу забавних песама са певачем Ненадом Николићем, ради мини оперету по позиву Радио-Телевизије за Мирослава Илића и Соњу Савић, сарађује на серији Камионџије као аранжер и као шеф оркестра, сарађивао је као композитор и аранжер на филму „Сок од шљива“, сарађује са Нешом Лептиром, Биљом Крстић, Црвеним кораљима... Његове композиције се и данас користе у многим рекламама и серијама.

Хуманитарни рад[уреди]

Признање Црвеног крста Србије Драгану Александрићу за хуманитарни рад, 1990.

Са својим оркестром и бројним певачима је одржао небројено добротворних концерата широм Југославије, од којих осамдесетих година велики број управо за Црвени крст, потом за Удружење дистрофичара Београда, Друштво Србије за борбу против рака, Фонд за смештај младих дистрофичара и других телесних инвалида и других. Као поједницац је донирао болнице, основне школе, факултете, општину Брус за пострадале у земљотресу на Копаонику итд.

Признања[уреди]

Александрић је са својим оркестром редовно пратио певаче на фестивалима: Хит Парада, Хит године Посела у пола три, Илиџа, Месам, Моравски бисери где је као композитор добитник бројних признања. Његове композиције су подизале продају многих ЛП-ја до платинастих и златних тиража.

Признање Драгану Александрићу за животно дело, Фестивал Моравски бисери 2009.

Добитник је бројних признања за животно дело, за дуготрајан, изузетан и свесрдан допринос на пољу културних делатности (Војска Југославије, Удружење текстописаца ЛИРА, КУД Никола Тесла, Савез естрадно-музичких уметника Србије, бројна удружења у дијаспори итд), награде слушалаца и захвалница (Посело у пола три, Хит Парада народне музике, Организациони комитет XIV зимских олимпијских игара у Сарајеву 1984 итд).

Сарадници[уреди]

Међу текстописцима и песницима са којима је радио између осталих се налазе:
Добрица Ерић, Драган Брајовић-Браја, Драган Шундерић, Ђура Бољановић, Душко Трифуновић, Илија Адамовић, Мића Живојиновић, Мила Јанковић, Миодраг Ж. Илић, Мирјана Илић, Мирослав Чукић, Младен D. Николић, Младен Р. Вуковић, Петар Милошевић, Радмила Тодоровић Бабић, Роса Младеновић, Руждија Крупа, Снежана Малданер, Срђан Јовановић, Сретен Гајић, Стевица Спасић, Верица Б. Илић, Зоран Матић и многи други.

У оркестрима Драгана Александрића свирали су:
Александар Аца Шишић, Миодраг „Бата Раде“ Јашаревић, Братислав Дункић Браца, Божидар Боки Милошевић, Бора Дугић, Драгољуб Китић, Ђорђе Котларовски Гога, Јонуз Јонузовић Јане, Јован Миленковић Рала, Миро Блажевић, Милош Милошевић, Миодраг Симић, Милан Петровић, Милан Ђорђевић, Микица Илић - Камион, Миша Мијатовић, Риста Лазаревић Риле, Светислав Света Томић, Томица Милић, Зоран Живковић, Зоран Тирнанић, Зоран Ђорђевић-Сандуче....

Инструментални и вокални солисти са којима је Драган Александрић као композитор и/или аранжер између осталих у досадашњој каријери сарађивао су:
Ана Бекута, Аземина Грбић, Беба Тошић, Биљана Јефтић, Василија Радојчић, Весна Змијанац, Вида Павловић, Вера Матовић, Вера Нешић, Вера Живковић, Гордана Лазаревић, Добрила Павић, Дует Петровић – Јовановић, Злата Петровић, Зорица Брунцлик, Зорица Марковић, Зорица Минић, Изворинка Милошевић, Јасна Кочијашевић, Ксенија Цицварић, Лепа Брена, Лепа Лукић, Љиљана Александрић, Мерима Његомир, Мила Матић, Милена Плавшић, Мира Шкорић, Мирјана Живковић, Нада Новковић, Нада Топчагић, Нада Обрић, Оливера Катарина, Сена Ордагић, Славица Микшић, Снежана Ђуришић, Снежана Савић, Светлана Арсић, Сузана Манчић, Уснија Реџепова, Цакана,
Ахмић Миљковић- Хама, Александар Илић, Алија Пекић, Асим Бркан, Беки Бекић, Боки Милошевић, Божидар Васиљевић - Чађа, Бора Дрљача, Бора Спужић Квака, Гвозден Радичевић, Данило Живковић, Дејан Матић, Драган Пантић – Смедеревац, Драгиша Секулић, Драгослав Михајловић-Канаринац, Добривоје Топаловић, Дует хармоника Николић-Живковић, Душан Костић, Ђорђе Масаловић, Живко Весовић, Заим Фазлић, Златомир Васић, Зоран Јовановић, Зоран Младеновић, Зоран Вујичић, Исмет Крцић, Јовица Ренић, Јука Љушковић, Кемал Дучић, Љубомир Ђуровић, Љуба Недељковић, Маринко Роквић, Млађен Петровић - Космајац, Милан Бабић, Милорад Репић-Мики, Мирко Кодић, Мирослав Илић, Мирослав Радовановић, Митар Мирић, Мирослав Мишић - Кале, Момчило Јефтовић, Недељко Билкић, Ненад Јовановић, Предраг Живковић Тозовац, Раде Вучковић, Раде Јоровић, Раде Петровић, Радиша Урошевић, Рака Николић, Расим Самарџић - Босанац, Раша Павловић, Сејо Питић, Славко Петровић, Слободан Никитовић, Срећко Јововић, Тома Ђорђевић, Томица Миљић, Халим Адили, Хасиб Муртић, Чеда Марковић, Шабан Шаулић...

Најпознатије композиције и кола[уреди]

по абецедном реду извођача

Ана Бекута - Дошли дани растасмо се сами, Хваташ ме у замку, Мој Милане, моје плакање, Пиј ако ти се пије;
Аземина Грбић - Што се губи оно што се љуби, Стари султан,

Беки Бекић - Јој што волим музику народну, Одлазим на пусто острво, Све болести болово сам твоје, Све што боли ожиљак оставља, Жуте руже;
Биљана Јевтић- Ево ти срце на длану, Ништа не брини, Проведимо ноћ заједно, Седокоси, Стариш, а не осетиш, Све се плави, Уђи ми у траг, Узми аго што ти драго;
Бора Дрљача - Куме, изгоре ти кеса (песма године 1978.);
Чеда Марковић – Горо зелена, I да се врате године младе (победа на Фестивалу Златиборска песма, 2006.), Ја знам старим сам, Не точите младо вино, Жено од челика;
Добривоје Топаловић – Хеј, другови, другови, Кад би´ мог’о и умро бих за те, Признај да ме волиш, Проговори слико, Теби се не жури, Воденичар, Волим те једино моје;
Драган Пантић – Смедеревац - Мрак, мрак помрачина;
Гордана Лазаревић - Била сам живот твој, Мушкатле;
Лепа Брена – Дечко ми је школарац, Епидемија љубави, Играј Боро моје оро;
Лепа Лукић - Шаралице варалице, Краљица без круне;
Маринко Роквић- Боже, Боже шта све жена може, Потражићу очи нешто зеленије;
Мерима Његомир- Кога да милујем ја (победа на Месаму 1990.);
Милан Бабић - Шана;
Мира Шкорић – Моја душо чиста, Нико као ми, Завршимо причу;
Мирослав Илић- Балада о нама, Божанствена жено, Буди ми верна, Чувајте ми песме, Дал' би ми помогла, Дан освиће, Хоћу, хоћу, Истину, хоћу истину, Издала си срце, Ја нисам узалуд волео, Ја сам дете без мајке, Јесен седамдесет и неке, Јој што те волим, Јој, Радо, јој, Радмила, Још те нешто чини изузетном, Крију те, крију, Кунем ти се Богом, Луцкаста си ти, Мислиш ли на мене, Наљутићеш ме ти, Остави тугу за други пут, Ова ноћ, Последње збогом теби, Поздрави је поздрави, Пробуди се срце моје (I награда жирија, Фестивал Моравски бисери, 1995.), Схватио сам не могу без тебе, Сиротица Јана, Сладак шећер, ладна вода, Смеј се, смеј, Шта ће нама туговање, Теби, Тишину желим, тишину нему, Усне су ти жар, Врцкај се, врцкај, За тебе имам љубав;
Митар Мирић – Дајте ми да живим, Победила је љубав, Ту, ту ми не достајеш;
Нада Обрић – Али, али, али, Да ми је.., Докле ћу тако, Опасан си, опасан, Освајаш ме лако, Свака рана, Тебе нема;
Нада Топчагић– Извини душо, извини, Нежно, нежније, Опет се заљубљујем у тебе, Треба ми раме твоје, Враголанка (песма);
Ненад Јовановић – Шота (у народу познатија као Шоте, мори шоте);
Ненад Јовановић – Зоне, мори зоне;
Предраг Живковић Тозовац – Мала моја, мори, мори, Шаралице, варалице (дует са Лепом Лукић);
Раде Јоровић - Тиха вода руши стене;
Радиша Урошевић – Пролазе моје године младе, Ружо моја, крај мене увени, Три ливаде и хи хи;
Славко Петровић - Жени деда унука;
Снежана Ђуришић – Ево мајко стиже недеља, Кише, Мала соба три са три, Мене нана негује и гледа, Нема ћара од бећара, Рам љубави, Тако си ме лако преболео, Ударио тук на лук;
Срећко Јововић - Потражимо нову срећу (коаутор);
Уснија Реџепова - Око Ниша киша;
Василија Радојчић – Џумбус, џумбус, машала;
Вера Матовић - Јави се, јави се, јави;
Вера Нешић – А где смо ја и ти, Чарапанка, Ето зато болујем (I награда жирија, Фестивал Драгише Недовић, Врњачка бања, 2005.);
Вера Живковић – Шушка се, шушка;
Весна Змијанац – Иди, широко ти поље, Кажи, кажи, Сватови (албум године 1990.);
Вида Павловић – Немам никог да ме воли, Самоћа је од болести тежа, Узалуд те тражим;
Зорица Брунцлик – Два језера туге (I награда публике Фестивал Моравски бисери, 1995.), Кашичица, Питај срце моје, Рођени једно за друго, Триста жутих дуката;
Зоран Јовановић - Момак враг, Острво туге;
... и многе друге

Бресничанка коло, Чича Обреново коло, Лолино коло, Моравско коло, Мрчајеванка, Ново Ужичко коло, Пипиревка коло, Ресничко коло, Воденичарка коло, Враголанка коло и друга

Референце[уреди]

Званична wеб презентација, Драган Александрић
Моравски Бисери 2009: 17-ти радио и тв фестивал – Петровац на Млави, Награда за животно дело/
Причај нешто народно (2012) - Радио Телевизија Републике Српске, Интервју са Драганом Александрицем
Певајте моје песме – Радио Телевизија Србије, Интервју са Драганом Александрићем 1/5
Певајте моје песме – Радио Телевизија Србије, Интервју са Драганом Александрићем 2/5
Певајте моје песме – Радио Телевизија Србије, Интервју са Драганом Александрићем 3/5
Певајте моје песме – Радио Телевизија Србије, Интервју са Драганом Александрићем 4/5
Певајте моје песме – Радио Телевизија Србије, Интервју са Драганом Александрићем 5/5
Део дискографије