Љубо Кешељ

С Википедије, слободне енциклопедије
Љубо Кешељ
Датум рођења(1950-02-01)1. фебруар 1950.(71 год.)
Место рођењаСарајево,  ФНРЈ
Занимањемузичар
Жанр(ови)народна музика
Издавачка кућаПГП РТБ
Дискос Александровац

Љубо Кешељ (Сарајево, 1. фебруар 1950) је српски хармоникаш, композитор и певач народне музике.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 1950. године у Сарајеву.[1] Породица је живела у оближњем селу Дражевићи. Када је имао седам година, преселили су се у Сарајево где је отац Бошко радио. Када је имао осам година, отац му је купио хармонику, јер је осетио његову љубав према музици и песми. Када је имао 14-15 година чули су за њега у КУД Иво Лола Рибар и позвали га код њих. Војску је служио у Ваљеву где је такође свирао. Прву синглицу „Алма, ти си моја” снимио је 1968. године. Након завршетка војног рока почиње са кафанским свиркама где је имао прилике да прати многа велика певачка имена - Заима Имамовића, Бебу Селимовић, Новицу Неговановића, Зорицу Брунцлик, Виду Павловић, Ханку Палдум, Аземину Грбић, Хариса Џиновића и многе друге. Компоновао је велике хитове као што су „Жена пријатеља мог” и „Пишите мајци, синови моји”.[2]

На наговор познатог певача Мехе Пузића почео је да снима песме, а Љубин први сингл био је „Што ми пружаш руку на растанку” и „Свуд се дичим што на баба личим” из 1978. године. Након тога су се ређали велики хитови попут „Ја враголан и мој деда”, „Ниси сејо лист без горе”, „Сиротани” — који су имали запажен успех код публике.

Био је у браку са Зорицом Брунцлик девет година. Његова супруга је позната певачица Сена Ордагић.[3]

Стваралаштво[уреди | уреди извор]

Дискографија[уреди | уреди извор]

Фестивали[уреди | уреди извор]

  • 1983. Хит парада - Срећно, стари друже
  • 2020. Фестивал севдалинке ТК, Тузла - Љепотица из шехера, награда за најбољу музику

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Zanat ispekao na teferičima”. vesti-online.com (на језику: српски). Приступљено 17. 3. 2019. 
  2. ^ „Ljubo Kešelj”. muzikaharmonike.com (на језику: српски). Приступљено 17. 3. 2019. 
  3. ^ „Ćerku nisam video 10 godina”. vesti-online.com (на језику: српски). Приступљено 19. 3. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]