Добрица Ерић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Добрица Ерић
Dobrica Erić photo.jpg
Датум рођења (1936-08-22)22. август 1936.(82 год.)
Место рођења Доња Црнућа
 Краљевина Југославија

Добрица Ерић (Доња Црнућа, 22. август 1936) српски је и југословенски књижевник, песник, прозни и драмски писац.

Биографија[уреди]

Завршио је четири разреда основне школе у селу Враћевшници. Аутор је више романа, пет књига лирске прозе, 23 збирке песама, пет позоришних драма, преко 40 књига за децу. Заслужни је уметник града Београда. Прву збирку песама објавио 1959. године, а касније још више од стотину књига поезије, прозе, антологија, сликовница итд. Дела су му продата у тиражу од милион примерака. Доста их је преведено на стране језике. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.[1]

Био је домаћин Драгачевског сабора у Гучи 2013. године.[2]

Живи и ради у Београду и у Гружи.

Занимљивост[уреди]

Мање је познато да је Добрица Ерић написао и прву песму за нашег познатог певача фолк музике Мирослава Илића под називом „Волео сам девојку из града”.

Признања[уреди]

  • Горанов вијенац 1974.
  • Младо поколење 1977.
  • Орден заслуга за народ 1977.
  • Награда Змајевих дечјих игара 1982.
  • Награда Вукове задужбине 1982.
  • Награда Милан Ракић 2000.
  • Змајева награда и Повеља Змајевих дечјих игара
  • Награда Невен
  • Награда за животно дело у области уметничког стваралаштва о селу и сељаштву
  • Златни прстен фестивала Булка
  • Златна потковица и звање Витез чарапаније у Крушевцу
  • Златни кључ Смедерева
  • Матићева повеља
  • Награда Српске књиге
  • Златни лептир и Витезова повеља за животно дело у књижевности за децу
  • Највиша признања завичајних градова, Горњег Милановца, Тополе и Кнића
  • Диплома редовног члана руске Петровске академије додељена му је у Санкт-Петербург, 2012.
  • Звање Витез од духа и хумора (Гашин сабор, 2018), додељују Центар за уметност стрипа Београд при Удружењу стрипских уметника Србије и Дечји културни центар Београд[3]

Разапета земља

За књигу родољубивог песништва Разапета земља, која је доживела десет издања добио је петнаест награда:

Дела[уреди]

Књижевна дела[уреди]

  • Свет у Сунцокрету, (1959)
  • Вашар у Тополи, (1965)
  • Стари сељачки календар, (1966)
  • Славуј и сунце, (1968)
  • Огрлица од грлица, Културни Центар, Нови сад (1969)
  • Торта са пет спратова, (1973)
  • Песма о свицима, (1975)
  • Долина сунцокрета, (1976)
  • Вечни кратковечници, (1977)
  • Славуј и сунце, ИРО. Младост, Загреб (1978)
  • Башта са седам ружа, (1979)
  • Срицање жене, (1980)
  • Лето у Калипољу, ИРО. Веселин Маслеша, Сарајево (1980)
  • Чардак између четири јабуке, (1980)
  • Мој друг, Миливојчићев луг, (1982)
  • Цунчева вереница, (1985)
  • Тако жубори река, (1987)
  • Писмо краљици цвећа, Рад, Београд (1988)
  • Рождество ратарево, (1989)
  • Крунисање, (1989)
  • Бунар за пријатеље, (1990)
  • Пужева срма, (1991)
  • Еколошки буквар, (1991)
  • Сан Гружанске летње ноћи, (1992)
  • Језеро Јежева бара, (1993)
  • У ватри бисмо, не изгорисмо, (1993)
  • Плачи вољена земљо, (1993)
  • Разапета земља, (1999)
  • Вилина Долина, (1999)
  • Пусти пуже рогове, ИП. Рад, Београд (2002)
  • Крунисање, ИП. Рад, Београд (2002)
  • Дечак са златом липе у коси, (2005)

Стрипови[уреди]

Ерић је у 1960-им био један од најважнијих стрипских сценариста горњeмилановачког издавача Дечје новине. Дебитовао је у часопису Дечје новине, али је главна дела остварио у едицији историјских стрипова Никад робом, где се издваја серијал Блажо и Јелица.

  1. Зимска бајка, Дечје новине, цртач Александар Клас
  2. Зачарана шума, Дечје новине, Александар Клас
  3. Зачарана труба, Дечје новине, Александар Клас
  4. Плава праћка, Дечје новине, Александар Клас
  5. Под зидинама древног Борча, „Никад робом“ бр. 5, 1964, Радивој Богичевић
  6. Тајанствени лагуми, „Никад робом“ бр. 9, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
  7. Отмица у шуми, „Никад робом“ бр. 16, 1964, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
  8. Крваво свитање, ванредна свеска „Никад робом“, април 1965, Брана Јовановић
  9. Султанова робиња, „Никад робом“ бр. 21, 1965, Радивој Богичевић (серијал Блажо и Јелица)
  10. Заточеник и орлови, „Никад робом“ бр. 36, 1966, Бранко Плавшић (серијал Блажо и Јелица)
  11. Пожар на памучном пољу, „Никад робом“ бр. 62, 1966, Миодраг Ђурђић
  12. Браћа, „Никад робом“ бр. 63, 1966, Петар Радичевић
  13. Топови са Јешевца, „Никад робом“ бр. 78, 1967, Миодраг Ђурђић (серијал Блажо и Јелица, касније наставили Чолић и Плавшић)
  14. Трагови слободе, „Никад робом“ бр. 81, 1967, Петар Радичевић
  15. Замке, „Никад робом“ бр. 95, 1967, Љубомир Филиповски
  16. Таковски устанак II, Барјак над Србијом, „Никад робом“ бр. 136, 1968, Брана Јовановић
  17. Бубњеви у ноћи, „Никад робом“ бр. 148, 1968, Бранко Плавшић

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]