Снежана Ђуришић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Снежана Ђуришић
Датум рођења(1959-06-06)6. јун 1959.(60 год.)
Место рођењаГорњи Милановац (НР Србија)
ФНР Југославија
Активни период1969—данас
Занимањепевачица,
истакнута естрадна уметница
Жанр(ови)фолк
Издавачка кућаГранд продукција од 2003, раније: ПГП-РТС, ЗАМ
Везани чланциЗвезде Гранда
Радмила Тодоровић Бабић
Миша Мијатовић
Драган Александрић
Милутин Поповић Захар
Драган Стојковић Босанац

Снежана Ђуришић (Горњи Милановац, 6. јун 1959) српска је певачица народне и фолк музике. Прву плочу снимила је 1969. године, када јој је било девет година. Важи за једну од најталентованијих и најцењенијих певачица на овим просторима, а током каријере од поштовалаца и публике стекла је епитет „краљица народне музике”. Током своје каријере која траје пола века, снимила је преко четрдесет носача звука и отпевала чувене хитове: Лепи мој, Причај ми, причај, Имена ми мог, Куће мале, Клео се, клео, Одакле си, селе, Учинићу све, Срна, Исплачи се, Све је прошло међу нама, Мала соба три са три, Вратићу се, Кише, Између мене и тебе, тама, Ти, она и ја, Наше тајне чува воденица, Ноћ се спрема, Нико ме није волео као ти. Такође, снимила је велики број трајних снимака за Радио Београд. Истакнута је естрадна уметница.

Биографија[уреди]

Рођена је 06. јуна 1959. године у Горњем Милановцу, у породици Милана и Даре Ђуришић, док је детињство са родитељима и четири године млађом сестром провела у Краљеву. Још као девојчицу, отац би је суботом водио у кафану на ћевапе, где би Снежана узимала микрофон од певачице Јелице Цветковић и певала. Са седам година победила је на фестивалу Студио 6 вам пружа шансу певајући песму Лепе Лукић „Удати се никад нећу” и тиме стекла право да сними плочу. 1969. године за Дискос из Александровца снимила је своју прву плочу под називом Баки и деки/Мами и тати.[1] Други ЕП, назван Поклон за рођендан објавила је 1971. године, а након наступа на фестивалу Београдско пролеће исте године, позвана је на Титов рођендан у Дому омладине, да би је председник потом позвао да заједно са њим исече рођенданску торту.[2] Тито је питао шта жели да буде кад порасте, а Снежана му је одговорила да жели да се бави певањем, али у Милановцу и Краљеву нема музичке школе. Тито је касније дао да Снежанин отац добије прекоманду у Београд и да се породица Ђуришић пресели, како би Снежана завршила жељену школу.[2] Године 1977, удала се за хармоникаша Слободана Гвозденовића, наредне године родила је ћерку, а након две године и сина.[3]

У периоду од 1969. до 1980. године снимила је шеснаест сингл-плоча, од чега девет за Југотон, три за Београд диск и по две за ПГП-РТБ и Дискос, а на којима је сарађивала са најеминентнијим композиторима народне музике тог доба: Петар Танасијевић, Данило Живковић, Аца Степић, Милутин Поповић Захар, Часлав Ђоковић и Радослав Граић. Први ЛП, назван Мој дилбере, куд се шећеш, снимила је 1979. године за Југотон. Исте године са песмом Сама са собом учествовала је на Хит паради, фестивалу на ком ће касније више пута учествовати, певајући неке од својих највећих хитова. Велики успех у каријери Снежане Ђуришић почиње почетком осамдесетих година албумима Нема ћара од бећара (1982) и Мала соба три са три (1983), објављеним за ПГП РТБ, са истоименим хитовима, чији су аутори чувени хитмејкери — композитор Драган Александрић и текстописац Радмила Тодоровић Бабић. О Снежаниној популарности сведочи и појављивање са неколико колега у серији Камионџије опет возе и филму Камионџије поново возе, у којима је певала песму Калуђеру мој, данас веома популарну. Такође, од 1984. године имала је певачку улогу у представи Мрешћење шарана, у којој је отпевала песме Ој, истино, Небројане чињенице, Слушам сваког и Све је лепо, све је красно.[4] Исте године у сарадњи са Мирољубом Аранђеловићем Кемишом снимила је албум са хитовима: Све што радим, теби прија, Помози ми да те заборавим и Све је прошло међу нама, коју многи сматрају Снежанином певачком личном картом. И у наредним годинама, успеси су се низали, а Снежана је постајала све популарнија певачица. 1985. године снима албум са сребрним тиражем Како је лепо било/Причај ми, причај, на ком се налази један од највећих хитова — песма Причај ми, причај. 1986. године објавила је два албума. Најпре у фебруару албум Кад би још једном покушали са хитовима: Наше тајне чува воденица, Кад би још једном покушали, Вараш ме, мангупе, Ти си мени био све и Пуче јелек, пуче брука, а потом у новембру албум Изненади ме/Лако си ме преболео, који је штампан у златном тиражу. Албум Биће дана из 1988. године, на ком је почела сарадњу са продуцентом и аранжером Драганом Стојковићем Босанцем, донео је нове хитове: Имена ми мог, Ноћ се спрема, Нек' се зна, Још у мени живиш, а штампан је у платинастом тиражу. Године 1989. снимила је албум са изворним и компонованим народним песмама — Одакле си, селе, Јутрос ми је ружа процветала, Ој, ливадо, росна траво… У сарадњи са продуцентом и аранжером Драганом Стојковићем Босанцем и композиторима Милутином Поповићем Захаром, Мишом Мијатовићем и Драганом Александрићем 1990. године снимила је хит-албум Учинићу све. Највећи хитови са овог, у дијамантском тиражу штампаног, албума су Учинићу све, Кише, Исплачи се и Ударио тук на лук, али су веома популарне и остале песме: Остаде ми песма, Пукло би срце, Пољуби ме и Тебе нема, мило моје, са којом је учествовала на фестивалу Вогошћа у Сарајеву 1988. године. У Дому синдиката 1990. године одржала је први солистички концерт у Београду.

Године 1991. учествује на фестивалу МЕСАМ са песмом Ој, Крушевцу, Лазарево царство, а потом и 1992. са баладом Кад срце срцу каже збогом, када је добила награду за најбољу интерпретацију и 1996, са баладом Мише Мијатовића Истина. На албумима из 1992. и 1994. године сарађује са Зораном Старчевићем и снима веома слушане песме: Клео се, клео, Певам за љубави старе, Између мене и тебе, тама, Да сам волела, Неће срце, Погледај ме, враже мали, Волим га, мајко. 1996. године објавила је два албума — Истина за ПГП РТС, са хитовима Куће мале и Ти би мог'о да ме спасиш и Она ти срце сломила у сарадњи са Зораном Старчевићем и одржала солистички концерт у Дому синдиката у Београду 3. октобра. 1997. године објавила је два албума у издању ЗАМ-а: Краљица, на ком се налази хит песма Ти, она и ја и Зоро, сестро, са песмама: Зоро, сестро, Удајем се ја, Три бунара, Дај ми чари све... И албуми из 1998, 2000. и 2001. године су, такође, објављени у издању ЗАМ-а. На албуму, објављеном 2004. године за Гранд продукцију налази се хит песма Вратићу се, као и песме За тебе слободна, Боли, боли, Срећу чине мале ствари, Отвори душу... Октобра 2006. године учествовала је на првом Гранд фестивалу, на ком је певала баладу Буди мушко. У наредним годинама снимила је песме Дуња и Да заиграм, да запевам, а 2009. године, после пет година дискографске паузе, за Гранд продукцију објавила је албум, са ког су се издвојиле песме Велика кућа, велики град, Добро се оженио, Лажеш ме, љубави моја. На трећем Гранд фестивалу, одржаном у марту 2010. године, певала је баладу Лепи мој. Иако песма није освојила ниједну награду, постала је један од највећих хитова. На Гранд фестивалу поново је учествовала 2014. године, када је и победила, певајући баладу Нико ме није волео као ти.[5] У овом периоду снимила је и синглове Очев завет (2012), Кандило (2012) и Како да се помирим са тим (2013), као и обраде песама Ђурђевдан (2011) и Волим те, иако не смем (2012).

Од 2013. године, стални је члан стручног жирија у музичком такмичењу Звезде Гранда, а 2015. године постала је члан продукцијског жирија и музички уредник овог такмичења. 23. фебруара 2015. године одржала је солистички концерт у београдском Сава центру. Уследили су синглови: Кад би било како нам је било (2015), Ниси ме чекао (2016), Робиња (2016) и После тебе, ти (2017).

Добитница је бројних признања. 2016. године добила је признање Нај жена 21. века у области народне музике, а 2018. године Савез естрадно-музичких уметника Србије доделио јој је естрадно-музичку награду за животно дело. На бројним музичким фестивалима на којима је учествовала, више пута је освајала награде за најбољу интерпретацију. Такође, добитница је и неколико бечких Оскара популарности. Њене песме Одакле си, селе и Цојле, Манојле, гласовима гледалаца и слушалаца Радио-телевизије Србије, сврстане су међу шездесет најлепших народних песама.

Концертом у Сава центру, 17. априла 2019. године обележила је педесет година успешне каријере. Том приликом уручена јој је Повеља за животно дело Културно-просветне заједнице Србије.

Награде и признања[уреди]

  • Повеља за животно дело Културно-просветне заједнице Србије (2019)
  • Дама године — за рад, стваралаштво и изузетан допринос (2019)
  • Естрадно-музичка награда за животно дело од стране Савеза естрадно-музичких уметника Србије (2018)
  • Бечки Оскар популарности — најквалитетнија женска интерпретација (2018)
  • Нај жена 21. века у области народне музике (2016)
  • Победник Гранд фестивала 2014. године
  • МЕСАМ 1992. — награда за интерпретацију
  • Илиџа 1985. — II награда публике

Хитови[уреди]

  • Нема ћара од бећара (1982)
  • Мене нана негује и гледа (1982)
  • Мала соба три са три (1983)
  • Калуђеру мој (1983)
  • Све је прошло међу нама (1984)
  • Све што радим, теби прија (1984)
  • Причај ми, причај (1985)
  • Изненади ме (1986)
  • Наше тајне чува воденица (1986)
  • Вараш ме, мангупе (1986)
  • Ти си мени био све (1986)
  • Помоли се за моју срећу (1986)
  • Имена ми мог (1988)
  • Ноћ се спрема (1988)
  • Одакле си, селе (1989)
  • Учинићу све (1990)
  • Исплачи се (1990)
  • Кише (1990)
  • Ударио тук на лук (1990)
  • Клео се, клео (1992)
  • Између мене и тебе, тама (1994)
  • Да сам волела (1994)
  • Куће мале (1996)
  • Ти би мог’о да ме спасиш (1996)
  • Ти, она и ја (1997)
  • Зоро, сестро (1997)
  • Срна (2000)
  • Вратићу се (2004)
  • Велика кућа, велики град (2009)
  • Лажеш ме, љубави моја (2009)
  • Лепи мој (2010)
  • Како да се помирим са тим (2013)
  • Нико ме није волео као ти (2014)
  • Робиња (2016)

Дискографија[уреди]

До сада је снимила 16 сингл-плоча, 23 студијска албума и неколико компилација.

Сингл-плоче[уреди]

Албуми[уреди]

Компилације[уреди]

Синглови[уреди]

  • 2008. Дуња
  • 2009. Да заиграм, да запевам
  • 2011. Ђурђевдан
  • 2012. Кандило
  • 2012. Волим те, иако не смем
  • 2012. Очев завет
  • 2013. Како да се помирим са тим
  • 2015. Кад би било како нам је било
  • 2016. Робиња
  • 2017. Ниси ме чекао
  • 2017. После тебе, ти
  • 2019. Калуђеру мој — са Дејаном Петровићем и Биг бендом

Спотови[уреди]

Спот Година Режисер
Вараш ме мангупе 1986.
Ти си мени био све 1986.
Кише 1990.
Ударио тук на лук 1990.
Учинићу све 1990.
Исплачи се 1990.
Ти би мог’о да ме спасиш 1996. Дејан Милићевић
4 у 1 (Лепи мој, Кандило, Дуња, Клео се, клео) 2012. Дејан Милићевић
После тебе, ти 2017. Горан Шљивић
Калуђеру мој 2019. Д. Шљивић

Фестивали[уреди]

  • 1971. Београдско пролеће — Шта је баби мило
  • 1979. Хит парада — Сама са собом
  • 1982. Хит парада — Нема ћара од бећара
  • 1983. Хит парада — Мала соба три са три
  • 1984. Хит парада — Све што радим, теби прија
  • 1984. МЕСАМСве што радим, теби прија
  • 1985. Илиџа — Кад би још једном покушали — II награда публике[7]
  • 1985. Хит парада — Испричаће комшије
  • 1986. Хит парада — Пуче јелек, пуче брука
  • 1987. Хит парада — Лако си ме, лако, преболео
  • 1988. Хит парада — Имена ми мог
  • 1988. Вогошћа, Сарајево — Коме да причам своју бол
  • 1989. Посело године — Ноћ се спрема
  • 1989. Хит парада — Ноћ се спрема
  • 1989. Шумадијски сабор — Црно око моје
  • 1990. Хит парада — Кише
  • 1991. МЕСАМ — Ој Крушевцу, Лазарево царство
  • 1992. МЕСАМ — Кад срце срцу каже збогом — награда за интерпретацију
  • 1996. Шумадијски сабор — Правићеш ме од пепела
  • 1996. МЕСАМ — Истина
  • 1998. Моравски бисери — Кајеш ли се
  • 2006. Гранд фестивал — Буди мушко
  • 2010. Гранд фестивал — Лепи мој
  • 2014. Гранд фестивал — Нико ме није волео као ти — прва награда

Концерти у Београду[уреди]

Дуети[уреди]

  • 1985. Расли смо под истим кровом — Снежана Ђуришић и Раде Радојичић
  • 1986. Ја жалим ружу — Снежана Ђуришић и Халид Бешлић
  • 1986. Не спомињи име моје — Снежана Ђуришић и Шериф Коњевић
  • 1986. Не зови ме, нисам више твој — Снежана Ђуришић и Јашар Ахмедовски
  • 1988. Комшиница, комшија — Снежана Ђуришић и Светомир Илић Сики
  • 1989. Ој, девојко, цвете бели — Снежана Ђуришић и Света Томић Каубој
  • 1990. Aнђеле, анђеле, не — Снежана Ђуришић и Слободан Бетулић Бетула
  • 1990. Чикаш ме, чикаш — Снежана Ђуришић и Борис Лазовић
  • 1995. Молитва — Снежана Ђуришић, Снежана Савић и Зоран Калезић
  • 1996. Шмекер — Снежана Ђуришић и Шабан Шаулић
  • 1996. Мирис зрелих јабука — Снежана Ђуришић и Нино
  • 1996. Бор, Неготин, Зајечар — Снежана Ђуришић и Драган Којић Кеба
  • 1997. Благујно дејче — Снежана Ђуришић и Шабан Шаулић
  • 1998. Танка жица, танке нити — Снежана Ђуришић и Нино
  • 1999. Срели смо се код старог другара — Снежана Ђуришић и Мики Гајић
  • 2001. Нисам више твоја — Снежана Ђуришић и Шабан Шаулић
  • 2004. Триста дана — Снежана Ђуришић, Зорица Брунцлик и Верица Шерифовић
  • 2005. Увек си ми фалила — Снежана Ђуришић и Мирослав Илић
  • 2008. Сејо моја — Снежана Ђуришић и Емир Хабибовић
  • 2009. Хеј, Србија — Снежана Ђуришић и Шабан Шаулић
  • 2012. Бојим се самоће — Снежана Ђуришић и Беки Бекић

Филмографија[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]