Дугоухи јеж
Дугоухи јеж (лат. Хемиецхинус ауритус) је врста јежа пореклом из средњоазијских земаља и неких земљама Блиског истока. Живи у јазбинама, било да их прави или пронађе. Истиче се својим дугим ушима. Сматра се једним од најмањих блискоисточних јежева. Овај јеж једе инсекте, али се такође може хранити малим кичмењацима и биљкама. У заточеништву могу живети око 7 година.[1]
Будући да је природно склон паразитима и може преносити опасне болести попут куге, врло је препоручено да се купује преко овлашћених трговаца, ако га желите држати као кућног љубимца.[2]
Дулжина тела је између 120 и 270 мм, а репа између 10–50 мм. Лобања је око 38–48 мм. Тежи између 250 и 400 г. Има врло развијена чула слуха и мириса, која користе за лов и откривање предатора. У опасности се штити бодљама. Прсти и пета стопала прекривени су длаком, али стопала су гола.
Дугоухи јеж је мањи од европског белопрсог јежа и пуно је бржи. Мање је веројатно, да ће склупчати у лопту у опасности, него ће радије покушати да побегне или скочи на предатора са својим релативно кратким иглицама.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Qумсиyех, Мазин Б. (1996). Маммалс оф тхе Холy Ланд. Луббоцк: Теxас Тецх Университy Пресс. ИСБН 0-89672-364-X. ОЦЛЦ 34321675.
- ^ Поддар-Саркар, Моусуми; Раха, Парамаа; Бхар, Радхабаллабх; Цхакрабортy, Асисх; Брахмацхарy, Ратан Лал (април 2011). „Ултраструцтуре анд липид цхемистрy оф специализед епидермал струцтуре оф Индиан порцупинес анд хедгехог: Ултраструцтуре анд липид цхемистрy оф епидермал струцтуре”. Ацта Зоологица (на језику: енглески). 92 (2): 134—140. дои:10.1111/ј.1463-6395.2010.00452.x.
- ^ Де Магалхãес, Ј. П.; Цоста, Ј. (август 2009). „А датабасе оф вертебрате лонгевитy рецордс анд тхеир релатион то отхер лифе‐хисторy траитс”. Јоурнал оф Еволутионарy Биологy (на језику: енглески). 22 (8): 1770—1774. ИССН 1010-061X. дои:10.1111/ј.1420-9101.2009.01783.x.