Европски покрет (Ниш)
Назив | |
---|---|
Основан | |
Земља | |
Председник | |
Седиште | |
Адреса | |
Веб сајт |
Европски покрет са седиштем у Нишу је невладина, ванпартијска и непрофитна организација и независно и добровољно удружење грађана. Покрет је у Србији основан 2004. године, на темељним принципима Интернационалног Европског покрета насталог у Европи 1947. године, као независна институција окупљања грађана посвећених мирном, демократском интегрисању целе Европе и демократске, Србије у њој. Што пре свега подразумева напрестано унапређење веза грађана Србије са европским земљама, а примарно са земљама у региону.
Историјат Интернационалног Европског покрета[уреди | уреди извор]
Интернационални Европски покрет настао је јула 1947. године као полазна основа за кординацију организација формираних после Другог светског рата у историјском периоду када су уједињену Европу представљали Винстон Черчил и Данкан Сандиса, у облику енглеско-француског уједињеног европског покрета. Залагањем ових државника и политичара, Конгрес комитета за кординацију европског покрета је у Паризу 1947. године објединио;
- Европска лига за економску сарадњу|Европску лигу за економску сарадњу (ЛЕЦЕ).
- Унија европских федералиста|Унију европских федералиста (УЕФ).
- Парламентарна Унија Европљана|Парламентарну Унију Европљана (УПЕ)
- Уједињени енглеско-француски европски покрет
На поновом састанку 10. новембра 1947. године комитет је променио име у Заједнички међународни комитет за европско јединство, и под тим именом функционисао је све до конгреса у Хагу 1948. године.
На европском конгресу у организацији међународни комитет за европско јединство, одржаном од 7. до 11. маја, 1948. године у Хагу, у присуству 800 делегата из целе Европе, и посматрача из Канаде и САД постављени су темељни принципи Европског покрета какав је касније он постао.
„ | Конгресом је председавао Винстон Черчил, који је окупио је репрезенте широког политчког спектра дајући им могућност да дискутују о идејама и правцима развоја европске уније. Важне политичке фигуре као Конрад Аденауер, Винстон Черчил, Харолд Макмилан, Франсоа Митеран, Пол-Хенри Спак, Алберт Копш и Алтиеро Спинели су имале активну улогу у лансирању идеје за политичко, економско и монетарно јединство Уније Европе. | ” |
Формално гледано Европски покрет је заживео 25. октобра 1948. након што је заједнички међународни комитет за европско јединство донео одлуку да промени своје име. Данкан Сандис те године је изабран за предеседника а Леон Блум, Винстон Черчил, Де Гаспери и Пол-Хенри Спак за почасне потпредседнике.
Европског покрет је већ наредне 1949. покрену иницијативу за стварање Савета Европе, маја месеца, Европског училишта у Брижу и европског културног центра у Женеви.
Од 1948. Европски покрет је имао значајну улогу у развоју процеса европских интеграција. Трансформацијама веза између европских држава и грађана, које су прерасле у федералну Европску унију и јачањем утицаја на европске и националне институције. Активности покрета резултовале су изборима у европском парламенту од стране грађана Европе, на принципима европског устава. Да би достигао ове циљеве, Европски покрет је првенствено стављао грађане у средиште европске конструкције.
Данас Европски покрет постоји у 41 европској земљи и 20 међународних асоцијација.
Мисија Европског покрета[уреди | уреди извор]
Основна мисија Европског покрета и главни циљеви деловања су утицање на јавност у Србији да се ангажује у стварању:
- демократског, вишестранаког друштва,
- остваривању једнакости међу људима и њиховим заједницама
- промоцији европских вредности и тековина, уз стално подржавање процеса и појава у Србији које томе воде.
Европски покрет у својим активностима полази од пуног поштовања људских вредности, слобода и права и уважавања различитости, и свих цивилизацијских вредности на којима почива Савет Европе.
У сарадњи са онима који подржавају ова опредељења, Европски покрет ради на стварању политичких и других услова за улазак Србије у Европску унију, кроз унапређење веза са европским земљама, а пре свега са земљама у њеном окружењу (региону).
Циљеви Европског покрета[уреди | уреди извор]
Првенствени циљеви Европског покрета су:
- Унапређивање разумевања, међусобног познавања и сарадње људи, заједница, региона и држава на европском простору и подстицање свестране и слободне комуникације међу њима, пре свега у области културе, културно-историјског наслеђа, информисања, науке, заштите животне средине, родне равноправности, привреде и политике;
- Ширење идеје европског уједињења и вредности у Србији и унапређивање културне, политичке и економске сарадње међу грађанима, народима, регијама и државама Европе, као европског доприноса миру и благостању у свету, у циљу стварања европске федерације.
- Демократска, федерална Европа, заснована на владавини права и социјалној правди способној да штити и развија људска права;
- Утицање на јавност у Србији да своје ангажовање усмери ка демократском деловању у вишестраначкој држави, ка остваривању једнакости људи и њихових заједница, уз уважавање, примену и унапређивање стандарда усвојених у Европи.
Европски покрет остварује своје циљева кроз:
- Идеју правде, а против сваког облика насиља, као и против идеологија заснованих на подстицању насиља.
- Поштовање људског достојанства а против кршења људских права.
- слободу грађанина свесног својих одговорности у демократском поретку, а против тоталитарности и самовоље;
- Поредак мира и демократизацију у Европа, а против ратног хушкања и наоружавања;
- Одговорну Европу у области жаштите животне средине.
- Европу као јединство различитости.
Европски покрет са седиштем у Нишу[уреди | уреди извор]
Ентузијазам о стварању Интернационалног Еврпског покрета, из Европе пренео се и на људе сличних стремљења у Србији у којој је дошло до формирања иницијативних одбора у неколико градова. Тако од 2004. постоји и Европски покрет са седиштем у Нишу, који од тада званично реализује пројекте са циљем модернизације Србије.
Покрет је врло брзо успоставио добру сарадњу са локалним општинама и окрузима региона јужне, југоисточне Србије, али и подруцјима читаве Републике Србије. Заједничке активности засноване су на примени низа стандарда у развоју добрих сервиса грађана кроз децентрализовану обуку. Срж развоја и напретка региона јужне и југоисточне Србије су грађани чије мишљење резултује јасно дефинисаним акцијама, кроз прецизно усмерене и осмишљене смернице Европског покрета.
Са другим невладиним организацијама Покрет интензивно сарадује у заједничким акцијама и пројектима, који су пре свега усмерени на регионални развој и међународну сарадњу као једну од основа за развој.
Разменом и имплементацијом искустава Покрет даје и допринос у подизању капацитета и стандарда пре свега у области локалне администрације Србије.
Извори[уреди | уреди извор]
- Мила Вујић,(2007) Орах је посечен а кад ће нови порасти не знамо? интервју
- Европски покрет. Званични сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (12. јул 2012)
- Мила Вујић,(2006) Стање у региону Југоисточне Србије, интервју Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016)
- Мила Вујић, (2009) Модерно краљевство без краља Ниш, Европски покрет електронско издање Архивирано на сајту Wayback Machine (7. септембар 2013)
- (језик: бугарски) Пасцал Фонтаине (2007) Европа в 12 урока, Дейности на институциите и органите, Изграждане на Европа, електронна книга.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Галерија слика Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2013)
- Званични сајт Европске уније
- Савет Европе
- Европски парламент
- Европски покрет у Србији - www.еминс.орг