Фенилацетатна киселина
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
Fenilacetatna kiselina
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.002.862 |
| УНИИ | |
| |
| Својства | |
| C8H8O2 | |
| Моларна маса | 136,15 g/mol |
| Густина | 1,0809 g/cm3 |
| Тачка топљења | 76–77 °C |
| Тачка кључања | 265.5 °C |
| Киселост (пКа) | 4,31[1] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Фенилацетатна киселина (ПАА, α-толуинска киселина, бензенсирћетна киселина, алфа толилна киселина, 2-фенилацетатна киселина) је органско једињење, које садржи фенилну функционалну групу и карбоксилну функционалну групу. Она је бела чврста материја непријатног мириса. Зато што налази примену у недозвољеној производњи фенилацетона (који се користи за производњу мет/амфетамина), она је класификована као контролисана супстанца.
Припрема[уреди | уреди извор]
Ово једињење се може припремити хидролизом бензил цијанида:[2][3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Диппy, Ј. Ф. Ј.; Хугхес, С. Р. C.; Розански, А. (1959). „Тхе диссоциатион цонстантс оф соме сyмметрицаллy дисубститутед суцциниц ацидс”. Јоурнал оф тхе Цхемицал Социетy. 1959: 2492—2498. дои:10.1039/ЈР9590002492.
- ^ Адамс Р.; Тхал, А. Ф. (1922). „Пхенyлацетиц ацид”. Орг. Сyнтх. 2: 59.; Цолл. Вол., 1, стр. 436
- ^ Wеннер, W. (1952). „Пхенyлацетамиде”. Орг. Сyнтх. 32: 92.; Цолл. Вол., 4, стр. 760
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
