Гонзо новинарство

С Википедије, слободне енциклопедије

Гонзо новинарство је новинарски стил у којем се пише субјективно, често укључујући самог извјештача као дио приче путем нарације у првом лицу. Гонзо новинарство има тенденцију да фаворизује стил на рачун тачности и често користи лична искуства и емоције како би се приказао контекст теме или догађаја који је покривен. Карактерише га употреба цитата, сарказма, хумора, претјеривања и псовки. Оцем гонзо новинарства сматра се Хантер С. Томпсон, амерички новинар и писац познат по свом роману Fear and Loathing in Las Vegas.

Поријекло термина[уреди | уреди извор]

Израз „гонзо“ у јужнобостонском ирском сленгу означава последњу особу која након читаве ноћи опијања и даље стоји на ногама.[1] Друга претпоставка је да је гонзо новинарство добило име према наслову хит пјесме Gonzo R&B клавијатуристе Џејмса Букера из Њу Орлеанса 1960. године.

Прво дјело названо „гонзо“ је Томпсонов чланак „The Kentucky Derby is Decadent and Depraved“ из 1970. године.[2] Како се приближавао рок, а његов текст још није био готов, Томпсон је тргао странице из својих биљешки и послао их уредницима. Резултат је био „гонзо новинарство“. Године 1971. услиједио је култни класик гонзо новинарства Fear and Loathing in Las Vegas: A Savage Journey to the Heart of American Dream. По књизи је касније снимљен чувени филм Параноја у Лас Вегасу.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Thomspon, Hunter S. (1997). The Proud Highway: Saga of a Desperate Southern Gentleman. Villard.
  2. ^ Hirst, Martin (January 19, 2004). What Is Gonzo? The Etymology of an Urban Legend. Архивирано на сајту Wayback Machine (3. октобар 2014) University of Queensland.