Пређи на садржај

Халуциногено тровање рибом

С Википедије, слободне енциклопедије
Халуциногено тровање рибом
Конзумирање јела направљеног од рибе Сарпа салпа (вресте ораде), може да изазове халуциногене ефекте.
Специјалностиургентна медицина
Симптомипоремећај ЦНС-а, посебно халуцинација и ноћне море
Лечењесимптоматско

Халуциногено тровање рибом или ихтиоалиеинотоксизам је ретка врста тровања храном која се јавља након узимања одређене врсте рибе. Одговорни токсини су непознати, а клиничку слику карактерише развој поремећаја ЦНС-а, посебно халуцинација и ноћних мора. С обзиром на то да се поједине врсте рибе такође могу повезати са тровањем цигуатером, може доћи до забуне између две интоксикације које се преносе рибом.[1][2]

Тровање може бити изазвано врстама риба које производе халуциногене учинке када се конзумирају као храна нпр Сарпа салпа,[а] врстом ораде, за коју се тврди да је халуциногена.

Распрострањеност[уреди | уреди извор]

Халуциногене рибе су широко распрострањене обалне рибе које се обично налазе у Средоземљу, око Шпаније и дуж западне и јужне обале Африке. Повремено се јављају и у британским водама.

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Ако се једу, ове рибе могу изазвати халуциногене учинке сличне ЛСД дроги. Међутим, на основу извештаја њихово токсично дејство више наликује дејству халуциногена, делиријаната него учинцима серотонергичних психоделика као што је ЛСД. Тако су нпр. двојица мушкараца који су 2006. године јели рибу доживела неколико дана халуцинације (учинак уобичајен код неких делиријаната који се јављају у природи). Појава халуцинација у многоме зависи и од сезоне.

Остале врсте за које се тврди да су способне произвести халуцинације укључују неколико врста морског клена из рода Кyпхосус . I даље је нејасно да ли токсине продукују саме рибе или морске алге које оне користе у исхрани. Остале халуциногене рибе су Сиганус спинус, звана "риба која опија" на острву Реинион и Муллоидицхтхyс флаволинеатус (некада Муллоидицхтхyс самоенсис), звани "главни духови "на Хавајима.

Узрок халуцинација[уреди | уреди извор]

Већина истраживача сматра да халуцинирајућа својства ових риба потичу од планктона који једу рибе. Планктон има врло мале количине отрова, али рибе које поједу велику количину ових планктона могу развити ову врсту тровања.[3]

Неке рибе могу постати халуциногене након испаше Цаулерпа пролифера, врсти зелене алге која формира густа корита на плитким пешчаним подручјима, или Посидониа оцеаница, морске траве која живи на ливадама дуж медитеранске обале. Активно средство које узрокује халуцинације код људи и порекло тих средстава, нису јасни. Неки аутори мисле да потичу од токсина повезаних с макроалгама који се накупљају у месу рибе. У овај ппроцес су уплетени и токсини из зелених алги Цаулерпа пролифера у Средоземном мору, као и морска трава Посидониа оцеаница. Када биљоједи једу лишће морске траве, оне уносе епифите алге и отровне динофлагелате који живе на лишћу морске траве. Немачки антрополог Цхристиан Рäтсцх који мисли да би риба из снова (Сарпа салпа) могла садржавати халуциноген ДМТ, и троваwе овако образлаже:

Гутање рибе из снова Сарпа салпа може довести до халуцинација које трају неколико дана.

"Неколико новинара појело је рибу из снова и описало њихове чудне учинке. Најпознатији корисник је Јое Робертс, фотограф за часопис Натионал Геограпхиц, који је пробао рибу из снова 1960. године. Након што је појео овај деликатесу доживио је интензивне халуцинације са научно-фантастичном темом која је укључивала футуристичка возила, слике истраживања свемира и споменике који обележавају прва путовања човека у свемир.

Ихтиолиоеинотоксицизам или хатионеотокулизам, је клинички је синдром који се односи на халуциногено опијеност узнемирујуће природе која може настати конзумирањем халуциногених риба. Карактерише се "психолошким поремећајима халуцинацијама и депресијом. Могу се јавити гастроинтестинални поремећаји".

"Ихтиолиоеинотоксизам је врста ихтизаркотоксизма (тровање рибљим месом) одговорна за необичне клиничке знаке: то је јединствени случај ихтиотоксичности централног нервног система. Најчешћи знакови су вртоглавица, губитак координације и халуцинације. "

  • Неке врсте зелених алги којима се хране поједине врсте риба и тако уносе токсине који се накупљају у њиховом телу
  • Цаулерпа пролифера
    Цаулерпа пролифера
  • Посидониа оцеаница
    Посидониа оцеаница

Халуциногене врсте[уреди | уреди извор]

Рибље врсте пријављене као халуциногене
Дијета Породица Слика Врсте Често име Максимална дужина Пријављене локације Напомене Други извори
Биљоједи Кловн и дамастије Абудефдуф септемфасциатус Двојни наредник
23 цм
 Гилбертова острва[4] [5][6]
Зец Сиганус аргентеус Рафинирано краљежничко стопало
40 цм
 Маурицијус[7] [8][9]
Сиганус цораллинус Нога краљежнице с плавим пегама
35 цм
 Маурицијус[7] [10][11]
Сиганус луридус Сумрачна нога краљежнице
30 цм
 Израел[12][13] [14][15]
Сиганус ривулатус Мермерна нога краљежнице
27 цм
 Маурицијус[7]
Исраел (суспецтед)[16] 		[17][18]
Сиганус спинус Мала краљежница
28 цм
 Реинион[19] [20][21]
Ораде Сарпа салпа Салема
51 цм
 Тунис[22]
Франце[23]
Исраел[16][24] 		[25][26]
Морски клен Кyпхосус цинерасценс Плави морски клен
50 цм
 Хаваји[27] [28][29]
Кyпхосус ваигиенсис Меснати клен
70 цм
 Хаваји[27] [30][31]
Кyпхосус бигиббус Смеђи клен
75 цм
 Норфолк Исланд[32] Формерлy Кyпхосус фусцус [33][34]
Риба хирург Ацантхурус триостегус Осуђена хирургица
27 цм
 Хаваји[27] [35][36]
Сваштоједи Козја риба Муллоидицхтхyс флаволинеатус Жута пругаста козја риба
43 цм
 Хаваји[37][38] Формерлy Муллоидицхтхyс самоенсис.[39]
Цаллед "тхе цхиеф оф гхостс" ин Хаwаии[40] 		[41][42]
Упенеус таениоптерус Финстрип козја риба
33 цм
 Хаваји[43][37][38] Формерлy Упенеус арге [44][45]
Муллет Мугил цепхалус Сиви ципал са равном главом
100 цм
 Хаваји[43] [46][47]
Неомyxус леуцисцус Чељустни ципал
46 цм
 Хаваји[43] Формерлy Неомyxус цхапталли [48][49]
Месождери Шкарпина Епинепхелус цораллицола Корална шкарпина
49 цм
 Гилбертова острва[4] [50][51]

Ихтиолиоеинотоксизам[уреди | уреди извор]

Ихтиолиоеинотоксизам може настати ако се поједе месо или глава рибе у којима је отров наводно концентрован. Ова биотоксичност је спорадична и непредвидљива у својој појави. Отров утиче првенствено на централни нервни систем.

Симптоми тровања се могу развити у року од неколико минута до 2 сата и трајати 24 сата или дуже. Симптоми и знаци тровања су:

  • вртоглавица,
  • губитак равнотеже,
  • недостатак моторичке координације,
  • халуцинације,
  • ментална депресија.

Карактеристичан део клиничке слике су и притужлбе отровне особе попут "неко седи на мојим грудима", или постоји осјећај чврстоће око прса, што код пацијента ствара осећај да ће умријети или нека друга застрашујућа маштарије. Остале се притужбе састоје од:

  • сврбеж
  • печења грла,
  • мишићне слабости и
  • стомачне сметње.

Уобичајени поступци кувања не уништавају отров. Нису евидентирани смртни случајеви, а у поређењу са другим облицима ихтиосаркотоксизма, халуциногено тровање рибом релативно је слабо изражено.

Психоделична риба[уреди | уреди извор]

Насупрот халуциногених риба постоје и психоделичне рибе која производе халуцинације које настају стимулацијом или сузбијањем активности неуротрансмитера на који су хемијски сличне. Ово узрокује привремену хемијску неравнотежу у мозгу, што изазива халуцинације и друге ефекте, као што је еуфорија. Према томе ако се поједу ове рибе њихово дејство изгледа као да је производ психоделичне халуцинације.[52][53][54]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Сарпа салпа позната је као "риба која сања снове" на арапском

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Орсолини, L.; Циццаресе, M.; Папанти, D.; Де Берардис, D.; Гуиргуис, А.; Цоркерy, Ј. M.; Сцхифано, Ф. (2018). „Псyцхеделиц фауна фор псyцхонаут хунтерс: а мини-ревиеw”. Фронтиерс ин Псyцхиатрy. 9: 153. ПМЦ 5992390 Слободан приступ. ПМИД 29910745. дои:10.3389/фпсyт.2018.00153 Слободан приступ. 
  2. ^ Јаwад, Лаитх А. (2017). „Халлуциногениц фисх”. Дангероус Фисхес оф тхе Еастерн анд Соутхерн Арабиан Пенинсула. Спрингер Интернатионал. стр. 177—185. ИСБН 978-3-319-57926-9. 
  3. ^ „'Халлуцинатион' фисх неттед ин Цханнел”. тхе Гуардиан (на језику: енглески). 2009-05-13. Приступљено 2021-11-28. 
  4. ^ а б Цоопер МЈ (1964). „Цигуатера анд отхер марине поисонинг ин тхе Гилберт Исландс” (ПДФ). Пацифиц Сциенце. 18 (4): 411—440. .
  5. ^ „Абудефдуф септемфасциатус: Севенбанд Дамселфисх”. Приступљено 23. 10. 2013.  Енцyцлопедиа оф Лифе..
  6. ^ Фроесе, Раинер; Паулy, Даниел; ур. (2013). Абудефдуф септемфасциатус” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  7. ^ а б в Halstead, Bruce W.; Cox, Keith W. (1973). „An Investigation on Fish Poisoning in Mauritius”. 4 (2): 1—26. 
  8. ^ „Siganus argenteus: Yellowspotted Spinefoot”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  9. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Siganus argenteus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  10. ^ „Siganus corallinus: Blue-spotted spinefoot”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  11. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Siganus corallinus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  12. ^ Raikhlin-Eisenkraft B and Bentur Y (2002) "Rabbitfish ("Aras"). An unusual source of ciguatera poisoning" Israeli Medical Association Journal, 4: 28–30.
  13. ^ Herzberg A (1973). „"Toxicity of Siganus luridus (Ruppell) on the Mediterranean Coast of Israël"”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2021. г.  Aquaculture, 2: 89–91.
  14. ^ „Siganus luridus: Squaretail Rabbitfish”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  15. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Siganus luridus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  16. ^ а б Spanier, E.; Finkelstein, Y.; Raikhlin-Eisenkraft, B. (1989). „Toxicity of the saupe, Sarpa salpa (Linnaeus, 1758), on the Mediterranean coast of Israel”. Journal of Fish Biology. 34 (4): 635—636. doi:10.1111/j.1095-8649.1989.tb03342.x. 
  17. ^ „Siganus rivulatus: Squaretail Rabbitfish”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  18. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Siganus rivulatus” на FishBase-у. [верзија на датум: Оцтобер 2013]
  19. ^ Алаин ЛЕБЕАУ. „ЛА ЦИГУАТЕРА ДАНС L'ОЦЕАН ИНДИЕН : ЕТУДЕ ДЕС ПОИССОНС ВЕНЕНЕУX ДЕС БАНЦС ДЕ L'АРЦХИПЕЛ ДЕС МАСЦАРЕИГНЕС ЕТ ДЕ ЛА ЦРЕТЕ ЦЕНТРАЛЕ ДЕ L'ОЦЕАН ИНДИЕН” (ПДФ). 42 (4): 325—345. 
  20. ^ Фроесе, Раинер; Паулy, Даниел; ур. (2013). Сиганус спинус” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  21. ^ „Siganus spinus: Little spinefoot”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  22. ^ Chevaldonne, P. (1990). „Ciguatera and the saupe, Sarpa salpa (L.), in the Mediterranean: A possible misinterpretation”. Journal of Fish Biology. 37 (3): 503—504. doi:10.1111/j.1095-8649.1990.tb05883.x. 
  23. ^ de Haro L, Treffot MJ, Jouglard J and Perringué C (1993) "Trois cas d'intoxication de type ciguatérique après ingestion de Sparidae de Méditerranée", Ictyophysiologica Acta, 16: 133–146.
  24. ^ {{cite journal|title=Ciguatera-like poisoning in the Mediterranean|journal=Veterinary and Human Toxicology|date=1988|volume= 30|issue= 6|pages=582–583|doi=|pmid=3245127 |pmc= |last1=Raikhlin-Eisenkraft|first1=B.|last2=Finkelstein|first2=Y.|last3=Spanier|first3=E.
  25. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Sarpa salpa” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  26. ^ „Sarpa salpa: Salema porgy”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  27. ^ а б в Helfrich P (1963). „Fish poisoning in Hawaii”. Hawaii Medical Journal. 22 (5): 361—372. PMID 13953563. 
  28. ^ „Kyphosus cinerascens: Blue Seachub”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  29. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Kyphosus cinerascens” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  30. ^ „Kyphosus vaigiensis: Lowfinned Drummer”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  31. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Kyphosus vaigiensis” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  32. ^ Roughly TC, Roberts BJ (1960). „"Bounty descendant live on remote Norfolk Island"”. Архивирано из оригинала 24. 04. 2016. г.  National Geographic Magazine. „Архивирана копија”. 116 (6): 575. Архивирано из оригинала 24. 04. 2016. г. Приступљено 28. 11. 2021. .
  33. ^ „Kyphosus bigibbus: Striped Drummer”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  34. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Kyphosus bigibbus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  35. ^ „Acanthurus triostegus: Convict Tang”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  36. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Acanthurus triostegus” на FishBase-у. [верзија на датум: Оцтобер 2013]
  37. ^ а б Јордан ДС, Еверманн БW анд Танака С (1927). „Нотес он неw ор раре фисхес фром Хаwаии”. Процеедингс оф тхе Цалифорниа Ацадемy оф Сциенцес. 16 (20): 649—680. 
  38. ^ а б Рандалл ЈЕ (1958). „А ревиеw оф цигуатера, тропицал фисх поисонинг, wитх тентативе еxпланатион оф итс цаусе”. Буллетин оф Марине Сциенце Гулф Цариббеан. 8 (3): 236—267. .
  39. ^ Фроесе, Раинер; Паулy, Даниел; ур. (2009). Муллоидицхтхyс самоенсис” на FishBase-у. [верзија на датум: Оцтобер 2009]
  40. ^ Титцомб, Маргарет (1951). „"Мемоир: Нативе усе оф фисх ин Хаwаии"”. Архивирано из оригинала 18. 02. 2020. г.  Јоурнал оф тхе Полyнесиан Социетy, 60" 1–146.
  41. ^ Фроесе, Раинер; Паулy, Даниел; ур. (2013). Муллоидес флаволинеатус” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  42. ^ „Mulloides flavolineatus: Yellowstripe goatfish”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  43. ^ а б в Helfrich P, Banner A (1960). „"Hallucinatory mullet poisoning"”. Архивирано из оригинала 29. 10. 2013. г.  Journal of Tropical Medicine and Hygiene, 1: 86–89.
  44. ^ „Upeneus arge: Bandtail Goatfish”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  45. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Upeneus taeniopterus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  46. ^ „Mugil cephalus: Striped Mullet”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  47. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Mugil cephalus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  48. ^ „Neomyxus leuciscus: Brown Mullet”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  49. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Neomyxus leuciscus” на FishBase-у. [верзија на датум: October 2013]
  50. ^ „Epinephelus corallicola: Malabar Grouper”. Приступљено 23. 10. 2013.  Encyclopedia of Life..
  51. ^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2013). Epinephelus corallicola” на FishBase-у. [верзија на датум: Оцтобер 2013]
  52. ^ "Псyцхеделиц" фисх пицтуре: Неw Специес Боунцес он Рееф Натионал Геограпхиц, 25 Фебруарy 2009.
  53. ^ „Тхе Псyцхеделиц мандарин”. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г.  Працтицал фисхкеепинг, 4 Маy 2011.
  54. ^ Департмент оф Дефенсе (2000) Цорал Рееф Протецтион Имплементатион План Диане Публисхинг. ISBN 9781428911260.

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Halstead BW. Poisonous and venomous marine animals. Princetown, NJ:Darwin Press Inc., 1988:683–686.2.
  • Château-Degat ML. (2003). „Les toxines marines: problèmes de santé en émer-gence”. Vertigo. 4 (1): 1—11. .3.
  • Helfrich P, Banner A. Hallucinatory Mullet poisoning. J Trop Med Hyg1960; 1:86–89.4.
  • Chevaldonne P. Ciguatera and the saupe, Sarpa salpa, in the Mediterra-nean: a possible misinterpretation. J Fish Biol 1990; 37:503–504.5.
  • Spanier E, Finkelstein Y, Raikhlin-Eisenkraft B. Toxicity of the saupe,Sarpa salpa (Linnaeus, 1758), on the Mediterranean coast of Israel. J FishBiol 1989; 34:635–636.6.
  • Raikhlin-Eisenkraft, B.; Finkelstein, Y.; Spanier, E. (1988). „Ciguatera-like poisoningin the Mediterranean”. Vet Hum Toxicol. 30 (6): 582—583. PMID 3245127. 
  • Raikhlin-Eisenkraft B, Bentur Y. ourceof ciguatera poisoning. Isr Med Assoc J 2002; 4:28–30.

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Halucinogeno_trovanje_ribom&oldid=27840085”