Хиландарска библиотека
Хиландарска библиотека (Библиотека манастира Хиландар) је најстарија и најзначајнија стара српска сачувана библиотека. Основана је кад и манастир Хиландар, око 1198. године. Током осам векова свога постојања била је духовно средиште српског народа, књижевни и преписивачки центар у коме су настајала најзначајнија дела средњовековне српске књижевности. У њој се данас налази највећи број српских рукописа, око 200 рукописа имају минијатуре, па је то уједно и најбогатија збирка српског минијатурног сликарства.
Манастирске библиотеке[уреди | уреди извор]
Манастирске библиотеке су уопштено, почев од 12. века биле значајна средишта културног живота. Формирање оваквих библиотека било је могуће већ приликом оснивања манастира, а о томе сведоче подаци записани у типицима св. Саве. У Карјеском типику (1199) прописан је посебан режим за књиге у манастиру и проглашено начело неотуђивости манастирских књига. У Хиландарском типику св. Саве, упоредо са другим литургијским предметима, помиње се и прилагање књига приликом оснивања манастира. Манастирска библиотека је својим садржајем морала првенствено задовољити најнужније литургијске потребе. Манастирске библиотеке су биле основа развоја писмености и преписивачке делатоности. У појединим манастирима су постојали скрипторијуми у којима су се преписивали рукописи, а о обиму тога посла сведочи и процена да су од укупног броја писара и преписивача тог доба велики део чинили монаси. Преписивање и чување рукописа има огромну историјску и културну улогу. После оснивања Хиландара и његове библиотеке, од 13. века па надаље, осниване су библиотеке у манастирима Студеница, Жича, Сопоћани, Милешева, Дечани, Грачаница и др.[1]
Фонд библиотеке[уреди | уреди извор]
Књиге и друге публикације су се у Хиландарској библиотеци од њеног оснивања углавном набављале путем поклона и куповине, али фонд је добрим делом увећаван и преписивањем у самом манастиру. Прве књиге библиотеке Хиландара представљају ктиторски поклони св. Симеона и св. Саве. Ктиторско поклањање књига манастиру сматрало се уобичајеним чином. Поред ктитора, књиге су библиотеци поклањали и разни дародавци, а највише поклона је долазило од стране српских владара, властеле, црквених великодостојника и духовника. Данас фонд ове библиотеке чине рукописи и штампане књиге које су разврстане у неколико колекција. [2]Најпознатији фонд чине збирке ћирилских рукописа од 12. до 19. века, са око 1 150 јединица (1076 на папиру и 74 на пергаменту), 383 христовуље и повеље (182 на папиру и 201 на пергаменту) као и збирке грчких рукописа са око 10 кодекса од 11. до 19. века. Такође, библиотека поседује и збирку старе српске штампане књиге од 15. до 16. века, као и преко 40. 000 књига, часописа и новина насталих у периоду од 18. до 20. века. Народна библиотека Србије је од 1971. године присутна у Хиландару и једна је од првих институција културе Републике Србије која је почела рад на сакупљању, обради, заштити и презентовању писаног блага манастира Хиландар. [3]
Сава Хиландарац[уреди | уреди извор]
Сава Хиландарац (1837—1911) – је био први хиландарски библиотекар који је 1894. године предузео темељите I систематичне мере на њеном уређењу. Он је књиге најпре поделио на рукописе I штампане, а штампане на старе штампане и нови фонд. Издвојио је архивску грађу и класификовао је по годиштима. Рукописне књиге је средио по врсти и доделио им сигнатуре. Сигнирао је старе штампане књиге, а затим комплетан стари фонд сместио у стаклене орамане. Године 1897. на свом матерњем чешком језику је објавио Каталог старина хиландарских, којим је обухватио 471 рукопис и 147 старих штампаних књига. Сава Хиландарац је 1906. године приредио и нови проширени каталог библиотеке, који никада није штампан, али се и данас чува у манастиру.
Најзначајније збирке књига манастира Хиландар[уреди | уреди извор]
Међу најзначајнијим збиркама убрајају се:
- Збирка словенски ћирилских рукописа од 12. до 19. века. Најбројнији су српскословенски рукописи без којих се не може замислити проучавање српске историје и културе, науке, заната као и других видова делатности српског народа у средњем веку. Такође су значајни за проучавање ширења хришћанства међу Јужним Словенима пре почетака словенске писмености.
- Збирка старих српских и влашких штампаних књига од 15. до 16. века – ова збирка књига броји око 79 јединица (18 влашких, 1 украјинска, остало су српске). Почасно место у овој збирци чине Црнојевићке инкунабуле.
- Збирка црквенословенских књига од 17. до 19. века броји руске, украјинске, румунске, бугарске и српске штампане књиге, за које тада није постојао научни интерес адекватан њиховом значају. Ова збирка броји ретка издања и записе. Највише књига из ове збирке су доспеле у манастир Хиландар као царски поклони.
- Збирка грчких штампаних и рукописних књига – ова збирка садржи око 150 кодекса од 11. До 19. века.
- Збирка књига на спрскохрватском језику – уједно чини и једну од већих збирки књига ове библиотеке. Садржи преко 30.000 свезака насталих у периоду од 18. до 20. века. Народна библиотека Србије је за овај фонд израдила ауторски, предметни и хронолошки каталог. Најзначајнији део ове збирке представљају ретка издања српских књига штампаних у Бечу, Будиму, Венецији итд.
- Збирка богослужбених књига
У Хиландарској библиотеци су такође чувани највећи данас познати српски књижевни споменици : Хиландарски листићи, Маријин кодекс, Мирослављево јеванђеље, Вуканово јеванђеље, Радослављево јеванђеље.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Стокић-Симончић, Гордана (2008). Књига и библиотеке код Срба у Средњем веку. Панчево: Градска библиотека.
- ^ ЛактусДев. „Главни мени - маин мену”. www.хиландар.инфо. Приступљено 5. 6. 2018.
- ^ Иветић, Наташа. „Библиотеке у Византији” (ПДФ). Читалиште. 20.[мртва веза]