Карејски типик

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Карејски типик

Карејски типик је средњовековни спис на пергаменту у облику свитка из XII века. Написао ге је Свети Сава 1199. године у својој испосници у Кареји, средишту Свете горе.[1]

Типик је најстарији сачувани српски документ. Садржи упутства и правила за монашки и испоснички живот. Текст самог типика чува се ризници манастира Хиландар.

Историја[уреди]

Карејски типик представља прилагођени и прерађени превод старијег, вероватно грчког, пустињачког, скитског типика. Скит је нарочити вид монашке испосничке насеобине, настале у хришћанском Египту током IV и V века.

Временом је карејски типик постао образац монашког пустињачког живота Свете горе, али и много шире. Типик одређује ко може да постане усамљеник. Према тексту типика, није било довољно да неки од монаха зажели да се изолује, тј. одвоји од братства, већ је одлуку о томе морало да донесе манастирско братство на основу процене способности кандидата за тако строг монашки подвиг. Живот у испосницама се одвијао у готово непрестаном посту и молитви. Јео се углавном само хлеб и пила вода.

Текст типика је Свети Сава урезао на мермерну плочу изнад улазних врата Карејске испоснице.

Оригинал типика са потписом и печатом Светог Саве је чуван у Карејској испосници све до друге половине XIX века, када је пренет у манастир Хиландар, где се и данас налази, под ознаком АС 132/134. Писан је на пергаменту, у облику свитка, укупне дужине 74 cm. Савин печат на њему је од тамно-зеленог воска, неправилног кружног облика, пречника између 39 и 43mm.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]