Ишвара

С Википедије, слободне енциклопедије

Ишвара (Санскрит: ईश्वर, ИАСТ: Īśвара) концепт је у хиндуизму, са широким распоном значења која зависе од ере и школе хиндуизма.[1][2] У древним текстовима индијске филозофије, Ишвара, у зависности од контекста, може значити врховну душу, владара, господара, краља, краљицу или мужа.[1] У средњовековним хиндуистичким текстовима, Ишвара, у зависности од школе хиндуизма, значи Бог, Врховно биће, лични бог или специјално Ја.[2][3][4]

У шивизму и за многе хиндусе, Ишвара је синоним за „Шива”, понекад као Махешвара или Парамешвара што значи „Врховни господар“, или као Ишта-дева (лични бог).[5] Слично као код вишнуиста и многих Хиндуса, то је синоним за Кришну или Вишну[6] У традиционалним бактијским покретима, Ишвара је једно или више божанстава индивидуалне преференције из хиндуистичког политеистичког канона божанстава. У модерним секташким покретима, попут Арије Самаја и брахмоизма, Ишвара поприма облик монотеистичког Бога.[7] У школи јогијског хиндуизма, то је било које од „личних божанстава” или „духовна инспирација”.[8]

Етимологија[уреди | уреди извор]

Корен речи Ишвара потиче од īś- (ईश, Исх) што значи „способан за” и „власник, владар, поглавар”.[9] Други део речи Ишвара је vara што значи у зависности од контекста „најбољи, одличан, леп”, „избор, жеља, благослов, благодат, поклон” и „удварач, љубавник, ђувегија“.[10] Композитна реч, Ишвара дословно значи „власник најбољег, лепог”, „владар избора, благослова, благодати” или „шеф удварача, љубавника”.

Као концепт, Ишвара у древним и средњовековним санскритским текстовима, на различите начине значи Бог, Врховно биће, Врховна душа, господар, краљ или владар, богат или имућан човек, бог љубави, божанство Шива, један од Рудри, принц, муж и број једанаест.[1][11][12]

Реч Īśvara се не јавља у Ригведи.[13] Међутим, глагол īś- се појављује у Риг веди, где контекст сугерише да је значење „способан, кадар”.[13] У Самаведи је реч одсутна, ретко се јавља у Атарваведи, а појављује се у Јајурвединој Самхити. Контекстуално значење, како то објашњава древни индијски граматичар Панини, није ни бог ни врховно биће.[13]

Реч Ишвара појављује се у бројним древним Дармасутрама. Међутим, Патрик Оливел тврди да тамо Ишвара не значи Бог, већ значи Веде.[14] Дешпанде наводи да би Ишвара у Дармасутрама може алтернативно да значи краљ, с тим што контекст дословно тврди да су „Дармасутре једнако важне као и Ишвара (краљ) у стварима од јавног значаја”.[14]

У шивизним традицијама хиндуизма, овај термин се користи као део композита „Махешвара” („велики господ”) као назив за Шиву. У махајанском будизму користи се као део композита „Авалокитешвара” („господ који чује вапаје света”), име бодисатве поштовано због свог саосећања. Када се односи на божанство у женском роду, посебно у шактизму, понекад се користи и женски облик Īśварī.[15]

У школи Адвајта Веданта, Ишвара је монистички Универзални апсолут који повезује и представља јединство у свима и свему.[16][17]

Школе мишљења[уреди | уреди извор]

Међу шест система хиндуистичке филозофије, самкја и мимамса не користе појам Ишвара, и.е. врховно биће. Јогијске, вајшешке, ведантске и њајске школе хиндуизма дискутују о Ишвари, али додељују том термину различита значења.

Десмарајс каже да је Ишвара метафизички концепт у Јогасутрама.[18] Он се нигде не спомиње као божанство, нити се спомињу било какве побожне праксе (Бакти), нити се Ишвари дају карактеристике које су обично повезане са божанством.[18] У јогијској школи хиндуизма, према Вичеровом твршењу Ишара није Бог стваралац, нити је универзални Апсолут хиндуистичке школе Адвајта Веданта.[3] Вичер такође примећује да неке теистичке подшколе ведантске филозофије хиндуизма, инспирисане јогијском школом, објашњавају термин Ишвара као „Врховно биће које влада над космосом и индивидуализованим бићима”.[3][19] Малинар наводи да Ишвара у школама хиндуизма Самкја-Јоге није ни створитељ, нити Бог спаситељ.[20]

Цимер је у својој књизи о индијским филозофијама из 1951. године напоменуо да бактијске подшколе помињу Ишвару као Божанског господара, или божанство специфичне бактијске подшколе.[21] Савремени секташки покрети истичу Ишвара као врховног Господара; на пример, покрет Харе Кришна сматра да је Кришна Господ.[22] Покрети Арије Самаја и брамоизам - под утицајем хришћанских и исламских покрета у Индији - концептуализују Ишвара као монотеистичког свемогућег Господа.[7] У традиционалним теистичким подшколама хиндуизма, попут Вишиштадвајта Веданте од Рамануџе и Двајта Веданта од Мадваве, Ишвара се идентификује као господ Вишну/Нарајана, што је различито од пракртија (материјалног света) и пуруше (душе, духа).

Радакришнан и Мур тврде да су ове варијације у Ишвара концепту у складу са хиндуистичким појмом „личног Бога”, где су „идеали или манифестације највиших сопствених вредности појединца које се цене”.[23] Рип и други,[4] наводе да школе хиндуизма остављају појединцу слободу и избор концептуализације Ишваре на било који смислен начин који жели, било у облику „божанства по властитом избору” или „безобличног Брахмана (апсолутна стварност, универзално начело, истинско посебно Ја)”.[2][24][25]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Мониер Мониер Wиллиамс, Санскрит-Енглисх дицтионарy, Сеарцх фор Извара, Университy оф Цологне, Германy
  2. ^ а б в Дале Риепе (1961, Репринтед 1996), Натуралистиц Традитион ин Индиан Тхоугхт. Натуралистиц Традитион ин Индиан Тхоугхт. Мотилал Банарсидасс. децембар 1996. стр. 177—184, 208—215. ИСБН 978-8120812932. 
  3. ^ а б в Иан Wхицхер, Тхе Интегритy оф тхе Yога Дарсана, Стате Университy оф Неw Yорк пресс. ISBN 978-0791438152. стр. 82-86.
  4. ^ а б Mircea Eliade (2009), Yoga: Immortality and Freedom, Princeton University Press. ISBN 978-0691142036. стр. 73-76.
  5. ^ Далал, Росхен (2010). Хиндуисм: Ан Алпхабетицал Гуиде. Пенгуин Боокс. стр. 235, 379—380. ИСБН 978-0-14-341421-6. 
  6. ^ Оливер Леаман (2000), Еастерн Пхилосопхy: Кеy Реадингс, Роутледге. ISBN 978-0415173582. стр. 251.
  7. ^ а б РК Прутхи (2004), Арyа Самај анд Индиан Цивилизатион. ISBN 978-8171417803. стр. 5-6, 48-49.
  8. ^ Ллоyд Пфлуегер, Персон Пуритy анд Поwер ин Yогасутра, ин Тхеорy анд Працтице оф Yога (Едитор: Кнут Јацобсен), Мотилал Банарсидасс. ISBN 978-8120832329. стр. 38-39.
  9. ^ Артхур Антхонy Мацдонелл (2004), А Працтицал Санскрит Дицтионарy, Мотилал Банарсидасс. ISBN 978-8120820005. стр. 47.
  10. ^ Артхур Антхонy Мацдонелл (2004), А Працтицал Санскрит Дицтионарy, Мотилал Банарсидасс. ISBN 978-8120820005. стр. 270.
  11. ^ Апте Санскрит-Енглисх дицтионарy, Сеарцх фор Извара, Университy оф Цологне, Германy
  12. ^ Јамес Лоцхтефелд, "Исхвара", Тхе Иллустратед Енцyцлопедиа оф Хиндуисм, Вол. 1: А–М, Росен Публисхинг. ISBN 0-8239-2287-1. стр. 306.
  13. ^ а б в Мадхав Десхпанде (1991), Сенсе анд Сyнтаx ин Ведиц (Едиторс: Јоел Бреретон анд Степхение Јамисон), Волумес 4-5, Брилл. ISBN 978-9004093560. стр. 23-27.
  14. ^ а б Патрицк Оливелле (2006), Бетwеен тхе Емпирес: Социетy ин Индиа 300 БЦЕ то 400 ЦЕ: Социетy ин Индиа, Оxфорд Университy Пресс. ISBN 978-0195305326. стр. 176.
  15. ^ Далал, Росхен (2010). Хиндуисм: Ан Алпхабетицал Гуиде. Пенгуин Боокс. стр. 376. ИСБН 978-0-14-341421-6. 
  16. ^ Ланце Нелсон (1996), Ливинг либератион ин Сханкара анд цлассицал Адваита, ин Ливинг Либератион ин Хинду Тхоугхт (Едиторс: Андреw О. Форт, Патрициа Y. Мумме), Стате Университy оф Неw Yорк Пресс. ISBN 978-0791427064. стр. 38-39, 59.(фоотноте 105)
  17. ^ Јохн Коллер (2012), Роутледге Цомпанион то Пхилосопхy оф Религион (Едиторс: Цхад Меистер, Паул Цопан), Роутледге. ISBN 978-0415782944. стр. 99-107.
  18. ^ а б Мицхеле Марие Десмараис (2008), Цхангинг Миндс: Минд, Цонсциоуснесс Анд Идентитy Ин Патањали'с Yога-Сутра. Цхангинг Миндс: Минд, Цонсциоуснесс, анд Идентитy ин Патаñјали'с Yога--сūтра анд Цогнитиве Неуросциенце. Мотилал Банарсидасс. 2008. стр. 131. ИСБН 978-8120833364. 
  19. ^ Кнут Јацобсен (2008), Тхеорy анд Працтице оф Yога : 'Ессаyс ин Хоноур оф Гералд Јамес Ларсон, Мотилал Банарсидасс. ISBN 978-8120832329. стр. 77.
  20. ^ А Малинар (2014), Цуррент Аппроацхес: Артицлес он Кеy Тхемес, ин Тхе Блоомсбурy Цомпанион то Хинду Студиес (Едитор: Јессица Фразиер), Блоомсбурy Ацадемиц. ISBN 978-1472511515. стр. 79.
  21. ^ Зиммер (1951), Пхилосопхиес оф Индиа, Репринтед бy Роутледге ин. 2008. ISBN 978-0415462327. стр. 242-243, 309-311.
  22. ^ Карел Wернер (1997), А Популар Дицтионарy оф Хиндуисм, Роутледге. ISBN 978-0700710492. стр. 54.
  23. ^ Радхакрисхнан анд Мооре (1967, Репринтед 1989), А Соурце Боок ин Индиан Пхилосопхy, Принцетон Университy Пресс. ISBN 978-0691019581. стр. 37-39, 401-403, 498-503.
  24. ^ РЦ Заехнер (1975), Оур саваге год: Тхе перверсе усе оф еастерн тхоугхт. ISBN 978-0836206111. стр. 69-72.
  25. ^ Р.C. Заехнер (1966), Хиндуисм, Оxфорд Университy Пресс, 1980 едитион: пагес 126-129, Репринтед ин 1983 ас. ISBN 978-0198880127.

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Išvara na Vikimedijinoj ostavi.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Išvara&oldid=27676531”