Išvara
Išvara (Sanskrit: ईश्वर, IAST: Īśvara) koncept je u hinduizmu, sa širokim rasponom značenja koja zavise od ere i škole hinduizma.[1][2] U drevnim tekstovima indijske filozofije, Išvara, u zavisnosti od konteksta, može značiti vrhovnu dušu, vladara, gospodara, kralja, kraljicu ili muža.[1] U srednjovekovnim hinduističkim tekstovima, Išvara, u zavisnosti od škole hinduizma, znači Bog, Vrhovno biće, lični bog ili specijalno Ja.[2][3][4]
U šivizmu i za mnoge hinduse, Išvara je sinonim za „Šiva”, ponekad kao Mahešvara ili Paramešvara što znači „Vrhovni gospodar“, ili kao Išta-deva (lični bog).[5] Slično kao kod višnuista i mnogih Hindusa, to je sinonim za Krišnu ili Višnu[6] U tradicionalnim baktijskim pokretima, Išvara je jedno ili više božanstava individualne preferencije iz hinduističkog politeističkog kanona božanstava. U modernim sektaškim pokretima, poput Arije Samaja i brahmoizma, Išvara poprima oblik monoteističkog Boga.[7] U školi jogijskog hinduizma, to je bilo koje od „ličnih božanstava” ili „duhovna inspiracija”.[8]
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Koren reči Išvara potiče od īś- (ईश, Ish) što znači „sposoban za” i „vlasnik, vladar, poglavar”.[9] Drugi deo reči Išvara je vara što znači u zavisnosti od konteksta „najbolji, odličan, lep”, „izbor, želja, blagoslov, blagodat, poklon” i „udvarač, ljubavnik, đuvegija“.[10] Kompozitna reč, Išvara doslovno znači „vlasnik najboljeg, lepog”, „vladar izbora, blagoslova, blagodati” ili „šef udvarača, ljubavnika”.
Kao koncept, Išvara u drevnim i srednjovekovnim sanskritskim tekstovima, na različite načine znači Bog, Vrhovno biće, Vrhovna duša, gospodar, kralj ili vladar, bogat ili imućan čovek, bog ljubavi, božanstvo Šiva, jedan od Rudri, princ, muž i broj jedanaest.[1][11][12]
Reč Īśvara se ne javlja u Rigvedi.[13] Međutim, glagol īś- se pojavljuje u Rig vedi, gde kontekst sugeriše da je značenje „sposobаn, kadar”.[13] U Samavedi je reč odsutna, retko se javlja u Atarvavedi, a pojavljuje se u Jajurvedinoj Samhiti. Kontekstualno značenje, kako to objašnjava drevni indijski gramatičar Panini, nije ni bog ni vrhovno biće.[13]
Reč Išvara pojavljuje se u brojnim drevnim Darmasutrama. Međutim, Patrik Olivel tvrdi da tamo Išvara ne znači Bog, već znači Vede.[14] Dešpande navodi da bi Išvara u Darmasutrama može alternativno da znači kralj, s tim što kontekst doslovno tvrdi da su „Darmasutre jednako važne kao i Išvara (kralj) u stvarima od javnog značaja”.[14]
U šiviznim tradicijama hinduizma, ovaj termin se koristi kao deo kompozita „Mahešvara” („veliki gospod”) kao naziv za Šivu. U mahajanskom budizmu koristi se kao deo kompozita „Avalokitešvara” („gospod koji čuje vapaje sveta”), ime bodisatve poštovano zbog svog saosećanja. Kada se odnosi na božanstvo u ženskom rodu, posebno u šaktizmu, ponekad se koristi i ženski oblik Īśvarī.[15]
U školi Advajta Vedanta, Išvara je monistički Univerzalni apsolut koji povezuje i predstavlja jedinstvo u svima i svemu.[16][17]
Škole mišljenja[uredi | uredi izvor]
Među šest sistema hinduističke filozofije, samkja i mimamsa ne koriste pojam Išvara, i.e. vrhovno biće. Jogijske, vajšeške, vedantske i njajske škole hinduizma diskutuju o Išvari, ali dodeljuju tom terminu različita značenja.
Desmarajs kaže da je Išvara metafizički koncept u Jogasutrama.[18] On se nigde ne spominje kao božanstvo, niti se spominju bilo kakve pobožne prakse (Bakti), niti se Išvari daju karakteristike koje su obično povezane sa božanstvom.[18] U jogijskoj školi hinduizma, prema Vičerovom tvršenju Išara nije Bog stvaralac, niti je univerzalni Apsolut hinduističke škole Advajta Vedanta.[3] Vičer takođe primećuje da neke teističke podškole vedantske filozofije hinduizma, inspirisane jogijskom školom, objašnjavaju termin Išvara kao „Vrhovno biće koje vlada nad kosmosom i individualizovanim bićima”.[3][19] Malinar navodi da Išvara u školama hinduizma Samkja-Joge nije ni stvoritelj, niti Bog spasitelj.[20]
Cimer je u svojoj knjizi o indijskim filozofijama iz 1951. godine napomenuo da baktijske podškole pominju Išvaru kao Božanskog gospodara, ili božanstvo specifične baktijske podškole.[21] Savremeni sektaški pokreti ističu Išvara kao vrhovnog Gospodara; na primer, pokret Hare Krišna smatra da je Krišna Gospod.[22] Pokreti Arije Samaja i bramoizam - pod uticajem hrišćanskih i islamskih pokreta u Indiji - konceptualizuju Išvara kao monoteističkog svemogućeg Gospoda.[7] U tradicionalnim teističkim podškolama hinduizma, poput Višištadvajta Vedante od Ramanudže i Dvajta Vedanta od Madvave, Išvara se identifikuje kao gospod Višnu/Narajana, što je različito od prakrtija (materijalnog sveta) i puruše (duše, duha).
Radakrišnan i Mur tvrde da su ove varijacije u Išvara konceptu u skladu sa hinduističkim pojmom „ličnog Boga”, gde su „ideali ili manifestacije najviših sopstvenih vrednosti pojedinca koje se cene”.[23] Rip i drugi,[4] navode da škole hinduizma ostavljaju pojedincu slobodu i izbor konceptualizacije Išvare na bilo koji smislen način koji želi, bilo u obliku „božanstva po vlastitom izboru” ili „bezobličnog Brahmana (apsolutna stvarnost, univerzalno načelo, istinsko posebno Ja)”.[2][24][25]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ а б в Monier Monier Williams, Sanskrit-English dictionary, Search for Izvara, University of Cologne, Germany
- ^ а б в Dale Riepe (1961, Reprinted 1996), Naturalistic Tradition in Indian Thought. Naturalistic Tradition in Indian Thought. Motilal Banarsidass. децембар 1996. стр. 177—184, 208—215. ISBN 978-8120812932.
- ^ а б в Ian Whicher, The Integrity of the Yoga Darsana, State University of New York press. ISBN 978-0791438152. стр. 82-86.
- ^ а б Mircea Eliade (2009), Yoga: Immortality and Freedom, Princeton University Press. ISBN 978-0691142036. стр. 73-76.
- ^ Dalal, Roshen (2010). Hinduism: An Alphabetical Guide. Penguin Books. стр. 235, 379—380. ISBN 978-0-14-341421-6.
- ^ Oliver Leaman (2000), Eastern Philosophy: Key Readings, Routledge. ISBN 978-0415173582. стр. 251.
- ^ а б RK Pruthi (2004), Arya Samaj and Indian Civilization. ISBN 978-8171417803. стр. 5-6, 48-49.
- ^ Lloyd Pflueger, Person Purity and Power in Yogasutra, in Theory and Practice of Yoga (Editor: Knut Jacobsen), Motilal Banarsidass. ISBN 978-8120832329. стр. 38-39.
- ^ Arthur Anthony Macdonell (2004), A Practical Sanskrit Dictionary, Motilal Banarsidass. ISBN 978-8120820005. стр. 47.
- ^ Arthur Anthony Macdonell (2004), A Practical Sanskrit Dictionary, Motilal Banarsidass. ISBN 978-8120820005. стр. 270.
- ^ Apte Sanskrit-English dictionary, Search for Izvara, University of Cologne, Germany
- ^ James Lochtefeld, "Ishvara", The Illustrated Encyclopedia of Hinduism, Vol. 1: A–M, Rosen Publishing. ISBN 0-8239-2287-1. стр. 306.
- ^ а б в Madhav Deshpande (1991), Sense and Syntax in Vedic (Editors: Joel Brereton and Stephenie Jamison), Volumes 4-5, Brill. ISBN 978-9004093560. стр. 23-27.
- ^ а б Patrick Olivelle (2006), Between the Empires: Society in India 300 BCE to 400 CE: Society in India, Oxford University Press. ISBN 978-0195305326. стр. 176.
- ^ Dalal, Roshen (2010). Hinduism: An Alphabetical Guide. Penguin Books. стр. 376. ISBN 978-0-14-341421-6.
- ^ Lance Nelson (1996), Living liberation in Shankara and classical Advaita, in Living Liberation in Hindu Thought (Editors: Andrew O. Fort, Patricia Y. Mumme), State University of New York Press. ISBN 978-0791427064. стр. 38-39, 59.(footnote 105)
- ^ John Koller (2012), Routledge Companion to Philosophy of Religion (Editors: Chad Meister, Paul Copan), Routledge. ISBN 978-0415782944. стр. 99-107.
- ^ а б Michele Marie Desmarais (2008), Changing Minds: Mind, Consciousness And Identity In Patanjali's Yoga-Sutra. Changing Minds: Mind, Consciousness, and Identity in Patañjali's Yoga--sūtra and Cognitive Neuroscience. Motilal Banarsidass. 2008. стр. 131. ISBN 978-8120833364.
- ^ Knut Jacobsen (2008), Theory and Practice of Yoga : 'Essays in Honour of Gerald James Larson, Motilal Banarsidass. ISBN 978-8120832329. стр. 77.
- ^ A Malinar (2014), Current Approaches: Articles on Key Themes, in The Bloomsbury Companion to Hindu Studies (Editor: Jessica Frazier), Bloomsbury Academic. ISBN 978-1472511515. стр. 79.
- ^ Zimmer (1951), Philosophies of India, Reprinted by Routledge in. 2008. ISBN 978-0415462327. стр. 242-243, 309-311.
- ^ Karel Werner (1997), A Popular Dictionary of Hinduism, Routledge. ISBN 978-0700710492. стр. 54.
- ^ Radhakrishnan and Moore (1967, Reprinted 1989), A Source Book in Indian Philosophy, Princeton University Press. ISBN 978-0691019581. стр. 37-39, 401-403, 498-503.
- ^ RC Zaehner (1975), Our savage god: The perverse use of eastern thought. ISBN 978-0836206111. стр. 69-72.
- ^ R.C. Zaehner (1966), Hinduism, Oxford University Press, 1980 edition: pages 126-129, Reprinted in 1983 as. ISBN 978-0198880127.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Clément, Élisabeth; Demonque, Chantal; Hansen-Løve, Laurence; et al. (2011). „absolu”. Ур.: Hansen-Løve, Laurence. La philosophie de A à Z (на језику: француски). Paris: Hatier. стр. 11. ISBN 978-2-218-94735-3. OCLC 795416746.
- Sprigge, T. L. S. (1998). Routledge Encyclopedia of Philosophy. Taylor and Francis. doi:10.4324/9780415249126-N001-1.
- Copleston, Frederick Charles (1963). History of Philosophy: Fichte to Nietzsche. Paulist Press. стр. 166—180. ISBN 978-0-8091-0071-2.
- Heidegger, Martin (2002). Heidegger: Off the Beaten Track. Cambridge University Press. стр. 97—98. ISBN 978-0-521-80507-0.
- Copleston, Frederick Charles (2003). 18th and 19th Century German Philosophy. A&C Black. стр. 173—174. ISBN 978-0-8264-6901-4.
- Nakamura, Hajime (1964). The Ways of Thinking of Eastern Peoples: India-China-Tibet-Japan. University of Hawaii Press. стр. 53—57. ISBN 978-0-8248-0078-9.
- Umehara, Takeshi (1970). „Heidegger and Buddhism”. Philosophy East and West. 20 (3): 271—281. JSTOR 1398308. doi:10.2307/1398308.
- Orru, Marco; Wang, Amy (1992). „Durkheim, Religion, and Buddhism”. Journal for the Scientific Study of Religion. 31 (1): 47—61. JSTOR 1386831. S2CID 144043208. doi:10.2307/1386831.
- Williams, Paul (2002). Buddhist Thought: A Complete Introduction to the Indian Tradition. стр. 146—148.
- Richards, Glyn (1995). „Modern Hinduism”. Studies in Religion. Palgrave Macmillan. стр. 117—127. ISBN 978-1-349-24149-1. doi:10.1007/978-1-349-24147-7_9.
- Chaudhuri, Haridas (1954). „The Concept of Brahman in Hindu Philosophy”. Philosophy East and West. 4 (1): 47—66. JSTOR 1396951. doi:10.2307/1396951.
- Simoni-Wastila, Henry (2002). „Māyā and radical particularity: Can particular persons be one with Brahman?”. International Journal of Hindu Studies. Springer. 6 (1): 1—18. S2CID 144665828. doi:10.1007/s11407-002-0009-5.
- Dalal, Roshen (2010b). Hinduism: An Alphabetical Guide. New Delhi: Penguin Books India. ISBN 978-0-14-341421-6.
- Jacobsen, Knut A.; et al., ур. (2009—2015). Brill's Encyclopedia of Hinduism
. 1—6. Leiden: Brill. ISBN 9789004271289.
- Vol. 1: Regions, Pilgrimage, Deities (2009).
- Vol. 2: Sacred Languages, Ritual Traditions, Arts, Concepts (2010).
- Vol. 3: Society, Religious Professionals, Religious Communities, Philosophies (2011).
- Vol. 4: Historical Perspectives, Poets/Teachers/Saints, Relation to Other Religions and Traditions, Hinduism and Contemporary Issues (2012).
- Vol. 5: Symbolism, Diaspora, Modern Groups and Teachers (2013).
- Vol. 6: Indices (2015).
- Jain, Pankaj; Sherma, Rita; Khanna, Madhu, ур. (2018). „Hinduism and Tribal Religions”. Swaminarayan. Encyclopedia of Indian Religions. Encyclopedia of Indian Religions. Dordrecht: Springer Netherlands. стр. 1—6. ISBN 978-94-024-1036-5. doi:10.1007/978-94-024-1036-5_541-1.
- Johnson, W. J. (2009). A Dictionary of Hinduism. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-861025-0.
- Jones, Constance A.; Ryan, James D. (2007). Encyclopedia of Hinduism. Encyclopedia of World Religions. J. Gordon Melton, Series Editor. New York: Facts On File. ISBN 978-0-8160-5458-9. Архивирано из оригинала 2. 4. 2020. г.
- Klostermaier, Klaus K. (1998). A Concise Encyclopedia of Hinduism. London: Oneworld Publications. ISBN 978-1-78074-672-2.
- Potter, Karl H., ур. (1970—2019). Encyclopedia of Indian Philosophers. 1—25. Delhi: Motilal Banarsidass. Архивирано из оригинала 1. 2. 2022. г. Приступљено 16. 2. 2022. Ongoing monographic series project.
- Werner, Karel (1997). A Popular Dictionary of Hinduism (Rev. изд.). Surrey: Curzon Press. ISBN 0-7007-1049-3.
- Flood, Galvin D. (1996). An Introduction to Hinduism. London: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-43878-0. Архивирано из оригинала 29. 11. 2016. г. Приступљено 19. 2. 2022.
- Fowler, Jeaneane D. (1997). Hinduism: Beliefs and Practices. Sussex Academic Press. ISBN 978-1-898723-60-8.
- Klostermaier, Klaus K. (2007). Hinduism: A Beginner's Guide. Oneworld Publications. ISBN 978-1-78074-026-3. Архивирано из оригинала 29. 12. 2020. г.
- Knott, Kim (1998). Hinduism: A Very Short Introduction. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-160645-8. Архивирано из оригинала 29. 12. 2020. г.
- Chattopadhyaya, D. P. (ур.). History of Science, Philosophy and Culture in Indian Civilization. 1—15. Delhi: Centre for Studies in Civilizations.
- Basham, Arthur Llewellyn (1954). The Wonder That Was India: A Survey of the Culture of the Indian Sub-Continent Before the Coming of the Muslims. London: Sidgwick & Jackson.
- Parpola, Asko (2015). The Roots of Hinduism. The Early Aryans and the Indus Civilization. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-022693-0.
- Samuel, Geoffrey (2010). The Origins of Yoga and Tantra. Indic Religions to the Thirteenth Century. Cambridge University Press.
- Dasgupta, Surendranath (1922—1955). A History of Indian Philosophy. 1—5. London: Cambridge University Press. Vol. 1 | Vol. 2 | Vol. 3 | Vol. 4 | Vol. 5.
- Radhakrishnan, Sarvepalli (1923—1927). Indian Philosophy. 1—2. Oxford: Oxford University Press.
- Klostermaier, Klaus K. (2010). A Survey of Hinduism (3rd изд.). New York: SUNY Press. ISBN 978-0-7914-8011-3.
- Flood, Gavin, ур. (2003). Blackwell companion to Hinduism. Blackwell Publishing. ISBN 978-0-631-21535-6.
- Richards, Glyn, ур. (1985). A Sourcebook of Modern Hinduism. London: Curzon Press. стр. 212. ISBN 978-0-7007-0173-5.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Human Nature and the Purpose of Existence”. Patheos.com. Приступљено 2011-01-29.