I Love Lucy

С Википедије, слободне енциклопедије

I Лове Луцy
Лого I Love Lucy
ЖанрКомедија ситуације
ТворацДеси Арназ
УлогеЛусил Бол
Деси Арназ
Вивијан Ванс
Вилијам Фроли
Ричард Кит
Држава пореклаСједињене Државе
Језик(ци)енглески
Број сезона6
Број епизода181
Продукција
ЛокацијаDesilu Studios
Лос Анђелес, Калифорнија
Дужина трајања30 минута
Продукцијска кућаDesilu Productions
ДистрибуцијаЦБС филмови
(1967-1968)
ЦБС телевизијска дистрибуција[1]
Емитовање
Премијерно наЦБС[2]
Формат слике480и (СДТВ)
Црно и бело
Прво приказивање15. октобар 1951 (1951-10-15) — 6. мај 1957 (1957-05-06)[3]
Хронологија
Следи:The Lucy–Desi Comedy Hour

I Love Lucy је амерички телевизијски ситком у коме су наступали Лусил Бол, њен супруг Деси Арназ, Вивијан Ванс и Вилијам Фроли.[4] Серија је оригинално приказивана од 15. 10. 1951. године до 6. 5. 1957. године на ЦБС-у (181 епизода, укључујућу „изгубљену” божићну епизоду и пилот). Освојила је четири награде Еми и имала бројне номинације. Године 2002. I Лове Луцy се на нашла на 2. месту ТВ гајдове топ-листе 50 најбољих ТВ-серија свих времена, иза серије Seinfeld, а испред The Honeymooners.

У четири од својих шест сезона је била најгледанија ТВ-емисија, те прва чије је снимање прекинуто на врхунцу гледаности (што се догодило једино са серијама The Andy Griffith Show 1968. године и Seinfeld 1998. године). Епизоде I Love Lucy се дан-данас репризирају широм света. Према подацима из 2011. године, епизоде емисије су преведене на десетине језика широм света[5][6] и остају и даље популарне код америчке публике која броји око 40 милиона гледалаца сваке године.[7] Верзија у боји божићне епизоде привукла је више од 8 милиона гледалаца када ју је ЦБС емитовала у примарном термину 2013. године, 62 године након премијере емисије; ЦБС мрежа је од тада емитовала две-три епизоде у боји сваке године, по једну на Божић и поново у пролеће.[8]

Овај шоу, који је био први телевизијски програм са сценариом који је снимљен на филму од 35 мм пред публиком у студију. Под руководством кинематографа Карла Фројнда, освојио је пет награда Еми и добио бројне номинације и почасти. То је била прва представа која је имала ансамблску поделу улога.[9] Често се сматра једним од највећих и најутицајнијих ситкома у историји. Године 2012, ова представа је проглашена за „Најбољу ТВ емисију свих времена“ у истраживању које су спровели АБЦ Њуз и Пипл часопис.[10]

Заплет[уреди | уреди извор]

Луси и Рики 1956.

I Love Lucy је имала радњу смештену у Њујорку, и бавила се луцкастом домаћицом Луси Рикардо (Лусил Бол), њеним супругом-музичарем Рикијем Ричардом (Деси Арназ), те њиховим пријатељима који су им изнајмљивали стан - Фредом (Вилијам Фроли) и Етел Мерц (Вивијан Ванс).[11]

Док је Рики Рикардо био успешан кубанско-амерички музичар, Луси је била превише амбициозна и опседнута идејом да и она може успети у схоу-бизнису, иако није имала никаквог талента. Заплет многих епизода се вртио око Лусиних покушаја да постане професионална забављачица, што је доводило до целог низа духовитих сцена, у којима се исказао талент Лусил Бол за физичку комедију.

Ричардовима су сушта супротност били Мерцови. Етел је била Лусина најбоља пријатељица, бивши фото-модел из Албукеркија која покушава да зарађује као забављачица у водвиљу. Иако је помагала Луси у неким од њених покушаја да започне каријеру, у правилу је била глас здравог разума.

Њен супруг Фред, ветеран Првог светског рата, није показивао смисао за хумор, а био је патолошки шкрт, подсећајући све на тежак живот у доба Велике депресије.

Упркос различитим карактерима и животним ставовима, четири главна лика су током серије показивала велику приврженост једни другима.[12][13]

Продукција[уреди | уреди извор]

I Love Lucy је настала на темељу популарног радио-ситкома My Favorite Husband у коме су Луцил Бол и Ричард Денинг тумачили брачни пар прилично сличан Ричардовима. Када је ЦБС наручио ТВ-верзију, Бол је инсистирала да Денинга замени њен супруг Деси Арназ, а лик његов линк банкара је измењен у кубанског музичара због Арназовог приметног кубанског нагласка.

Главни спонзор радио-ситкома, фирма Jell-O, је због тога одустала од спонзирања серије, али је уместо ње преузела дуванска фирма Philip Morris. Као што је био обичај код ТВ-серија у то време, име спонзора се налазило на уводној шпици. Када је 1971. године у САД забрањено рекламирање дуванских производа на телевизији, за потребе ТВ-реприза је створена нова уводна шпица по којој је познају данашње генерације.

Лусил Бол је због трудноће одбила да путује у Њујорк ради снимања, па је I Love Lucy била једна од првих ТВ-серија која се оригинално снимала на кинескоп уместо да се емитике уживо. Серија се снимала у лосанђелеском студију, а касније је дистрибуирана по различитим временским зонама. То је такође омогућило Карлу Фројнду, угледном директору фотографије да постави три различите камере уместо једне, па је то с временом постао стандард за америчке ситкоме.

Лусил Бол је у заплете серије волела да убацује детаље из свог живота, као и живота свог супруга. Док је њена прва трудноћа остала скривеном, односно забилежена у никад приказаној пилот-епизоди, трудноћа чији је резултат Дези Арназ Јр. је постала део заплета друге сезоне. Епизода „Lucy Goes to Hospital”, емитована 19. 1. 1953, на исти дан када се Дези Арназ Јр. родио, имала је гледаност од 68%, надмашивши инаугурацију председника Двајта D. Ајзенхауера.

Популарност[уреди | уреди извор]

I Love Lucy је приликом оригиналног емитовања доживела огромну популарност, за шта су постојала различита тумачења. Једно од њих се тицало чињенице да је серија, боље од других, знала да користи предности новог медија телевизије, односно да се лиши утицаја ранијих радио-драма. Други су, пак, тврдили да су многи гледаоци у породичном животу Ричардових, као и чињеници да је он био одраз стварног односа двоје главних глумаца, видели идеал коме морају тежити. Епизоде су кроз различите сезоне, пак, показивале како Ричардови сваке године живе све боље и боље, што је, био одраз незапамћеног просперитета и експлозије масовне потрошачке културе којом су се одликовале САД након Другог светског рата. У ликовима Мерцових се, међутим, публика подсећала на тешка времена Велике депресије која су, како је серија посредно сугерирала, ствар прошлости.

Поред свега тога, кључ успеха серије је био и сјајан комичарски талент Лусил Бол, као и изузетно надарена и квалитетна постава сценариста.

Након завршетка шесте сезоне су Арназ и Бол одлучили да смање број својих наступа, па су уместо 30-минутног ситкома I Love Lucy започели нешто дужу 60-минутну емисију The Lucy-Desi Comedy Hour, у којој су играни материјал с истом глумачком поставом комбиновали с музичким тачкама и гостима у студију. Серија је 1960. године завршила у исто време када и брак Арназа и Бол, а Луцил Бол је касније започела The Lucy Show (1962-1968) и Here's Lucy (1968-1974).

Серија је своју популарност проширила и ван америчких граница, па је тако 1955. постала првом страном ТВ-серијом емитираном у Великој Британији.

I Love Lucy и данас ужива огромну популарност, коју је својевремено подгревала носталгија за САД 1950-их, односно једним „бољим, лепшим и једноставнијим” светом кога је серија приказивала. С друге стране, низ референци на I Love Lucy у филмовима, ТВ-серијама и другим производима америчке популарне културе је подстакао занимање за I Love Lucy и код млађих генерација.

Позадина и развој[уреди | уреди извор]

Лусил Бол је приспела у Холивуд након успешног боравка у Њујорку као модел. Самјуел Голдвин ју је изабрао за једну од шеснаест Голдвинових девојака које ће глумити на филму Римски скандали (1933) са филмском звездом Едијем Кантором.[14] Ентузијастична и марљива, Бол је успела да обезбеди рад на филму на кратко у студију Самјуел Голдвина и Columbia Pictures, а затим се усталила у РКО Радио Пицтурес. У РКО-у је Бол добила стални филмски посао, прво као статиста и помоћни глумац, а на крају је успела да добије главне улоге у играним филмовима, и као и низу другоразредних Б филмова, при чему је стекла надимак „Краљица Б филмова”.[15][16] Током њеног ангажмана у РКО, Бол је стекла репутацију радом на физичким комедијама и акробацијама које је већина других глумица избегавала, што јој је омогућило да има стално запослење. Године 1940, Луси је упознала Деси Арназа, кубанског глумца који само што је завршио сет успешних емисија Бродвејског шоа Сувише девојака током 1939–40. РКО је откупио филмска права на представу и ангажовао Бол као објекат Арназовог љубавног интереса на филму.[17]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "I Лове Луцy". ЦБС.цом. http://www.cbs.com/shows/i_love_lucy/
  2. ^ Лиса де Мораес. "ЦБС Дустс Офф анд Цолоризес 'I Лове Луцy'...". Деадлине. 16 Април 2015. http://deadline.com/2015/04/i-love-lucy-may-sweep-cbs-superman-hollywood-1201411125/
  3. ^ Андреwс, Барт (1985). Тхе "I Лове Луцy" Боок. Неw Yорк: Доубледаy. ИСБН 978-0-385-19033-6. 
  4. ^ Едwардс, Елисабетх (2010) [2001]. I лове Луцy: Целебратинг 50 Yеарс оф Лове анд Лаугхтер. Пхиладелпхиа: Руннинг Пресс. ИСБН 978-0-7624-3983-6. 
  5. ^ „И лове Луцy – 100 Yеарс анд Гоинг Стронг”. Видеомакер. 5. 8. 2011. Приступљено 26. 7. 2018. 
  6. ^ Елбер, Лyнн (5. 8. 2011). „Легацy оф 'I Лове Луцy' а форце ин цомедy”. Тхе Дуранго Хералд. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 26. 7. 2018. 
  7. ^ „И Лове Луцy Гоес Ливе! – Тодаy'с Неwс: Оур Таке”. ТВГуиде.цом. 14. 9. 2011. Приступљено 22. 11. 2012. „[...]wхицх оwнс тхе ригхтс то тхе сериес стилл сеен он ТВ бy 40 миллион Америцанс еацх yеар. 
  8. ^ Козинн, Аллан (23. 12. 2013). „Виеwерс Фоунд Муцх то Лове ин 'Луцy' Цхристмас Схоw”. Тхе Неw Yорк Тимес. Тхе Неw Yорк Тимес Цомпанy. Приступљено 23. 12. 2013. 
  9. ^ „И Лове Луцy”. олдтимецоокинг.цом. 2014. Приступљено 7. 3. 2018. 
  10. ^ I Лове Луцy Вотед тхе Бест ТВ Схоw оф Алл Тиме”. АБЦ Неwс. Диснеy-АБЦ Телевисион Гроуп. 18. 9. 2012. Приступљено 16. 7. 2014. 
  11. ^ „Биртх оф а Мемо”. Тиме магазине. 26. 1. 1953. Архивирано из оригинала 30. 05. 2013. г. Приступљено 16. 1. 2008. 
  12. ^ Царини, Сусан (2003). „Лове'с Лаборс Алмост Лост: Манагинг Црисис дуринг тхе Реигн оф 'I Лове Луцy'.”. Цинема Јоурнал. 43 (1): 44—62. ЈСТОР 1225930. дои:10.1353/цј.2003.0022. 
  13. ^ Ландаy, Лори (1999). „Миллионс 'Лове Луцy': Цоммодифицатион анд тхе Луцy Пхеноменон”. НWСА. 11 (2): 25—47. ЈСТОР 4316654. 
  14. ^ Лестер, Петер (11. 2. 1980). „Аск Хер Анyтхинг Абоут Деси Ср., Диворце, Другс, Гаy Ригхтс—Луцy Балл Хасн'т Бецоме Басхфул ат 68”. Пеопле. Приступљено 18. 10. 2018. 
  15. ^ Луменицк, Лоу (18. 10. 2011). „ДВД Еxтра: Ловинг Луцy, Парт 2: Цолумбиа Пицтурес”. Неw Yорк Пост. Приступљено 20. 10. 2018. 
  16. ^ Схреве Јр., Иван Г. (6. 8. 2018). „Хаппy Биртхдаy, Луцилле Балл!”. Радио Цлассицс. Приступљено 20. 10. 2018. 
  17. ^ Мартин, Пете (12. 2. 2018). „Луцилле Балл: Тхе Макинг оф а Цомиц”. Тхе Сатурдаy Евенинг Пост. Приступљено 20. 10. 2018. „I мет [Деси Арназ] ат тхе РКО студио ин Маy 1940. Wе wере филминг Тоо Манy Гирлс, тхе стаге схоw ин wхицх Деси маде хис фирст биг хит. Хе аскед ме фор а дате тхат верy нигхт, анд преттy соон wе wере марриед. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Гарнер, Јое Стаy Тунед: Телевисион'с Унфоргеттабле Моментс (Андреwс МцМеел Публисхинг). 2002. ISBN 978-0-7407-2693-4.
  • Андреwс, Барт (1976). Тхе 'I Лове Луцy' Боок (Доубледаy & Цомпанy, Инц.)
  • Сандерс, Цоyне Стевен; Гилберт, Том (1993). Десилу: Тхе Сторy оф Луцилле Балл анд Деси Арназ (Wиллиам Морроw & Цомпанy, Инц.)
  • МцЦлаy, Мицхаел (1995). I Лове Луцy: Тхе Цомплете Пицтуре Хисторy оф тхе Мост Популар ТВ Схоw Евер (Кенсингтон Публисхинг Цорп.)
  • Оппенхеимер, Јесс; wитх Оппенхеимер, Грегг Лаугхс, Луцк...анд Луцy: Хоw I Цаме то Цреате тхе Мост Популар Ситцом оф Алл Тиме (Сyрацусе Университy Пресс). 1996. ISBN 978-0-8156-0584-3.
  • Пéрез Фирмат, Густаво. "I Лове Рицкy," ин Лифе он тхе Хyпхен: Тхе Цубан-Америцан Wаy. Аустин: Тхе Университy оф Теxас Пресс, 1994. Рпт. 1996, 1999. Ревисед анд еxпандед едитион, 2012.
  • Пéрез Фирмат, Густаво. "Цуба ин Апт. 3-Б," ин Тхе Хавана Хабит. Неw Хавен анд Лондон: Yале Университy Пресс, 2010.
  • Карол, Мицхаел; Луцy А то З: Тхе Луцилле Балл Енцyцлопедиа (иУниверсе). 2008. ISBN 978-0-5952-9761-0.
  • Еделман; Роб; Купферберг, Аудреy (1999). Меет тхе Мертзес (Ренаиссанце Боокс)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]