Игор Новаковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Игор Новаковић
Датум рођења(1981-12-09)9. децембар 1981. (42 год.)
Место рођењаНови Сад
 СФР Југославија
ДржављанствоСрпско
Образовање
Универзитет
Занимањеполитиколог
Послодавац
ТитулаДиректор истраживања

Игор Новаковић (Нови Сад, 9. децембар 1981) српски је политиколог и директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд).

Биографија[уреди | уреди извор]

Игор Новаковић је рођен 9. децембра 1981. године у Новом Саду. Основну школу и гимназију завршава у истом граду.[1] [2][3]

Дипломирао је септембра 2005. године на Филозофском Факултету Универзитета у Новом Саду, а исте године је уписао интердисциплинани магистарски програм Европских студија на енглеском језику (CAESAR) при Универзитету у Новом Саду.[1][2][3]

Након зарвшетка прве године постдипломских студија на Универзитету у Новом Саду, уписао је двогодишње студије међународних односа на Факултету политичких наука „Роберт Руфили” Универзитета у Болоњи. Новаковић је поред тога провео један семестар на Новобугарском универзитету у Софији. Магистарске студије је завршио 2010. године оценом summa cum laude.[1][2][3]

Од јануара 2010. године добија посао у Центру за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд) у Београду као сарадник у истраживањима. Након тога постаје истраживач, да би од 2015. године постао директор истраживања.[1][2][3]

Од 2012. године сарађује са међународном организацијом циивилног друштва Савет за инклузивно управљање.[1][3] Као говорник, учествовао је на многим међународним и домаћим јавним скуповима и дебатама на теме спољне политике, међународне безбедности, међуетничких односа, међуетничке интеграције итд.

Докторирао је на Факултету политичких наука Универзитета у Београду 2016. године на тему „Стално неутралне државе у Европи у постхладноратовском периоду (1989-2011)” пред комисијом коју су чинили Дејан Јовић, Весна Кнежевић-Предић и Радмила Накарада.[1]

Координатор је Радних група за Поглавље 30 и 31 Националног конвента о Европској унији.[4] Повремено пише за портал Еуропеан Wестерн Балканс.[5]

Одабрани академски радови[уреди | уреди извор]

Новаковић је аутор, коаутор и уредник више публикација, научних и стручних радова, као и предлога практичне политике из области европских студија, међународних односа, политичке и војне неутралности, међународне безбедности, српско-албанских односа и друго.

  • Игор Новаковић, Стално неутралне државе у постхладноратовском периоду, Институт за европске студије, Београд, 2019.
  • Игор Новаковић, Пост “зеро проблемс wитх неигхбоурс” ин тхе Wестерн Балканс, а виеw фром Сербиа, Хеинрицх Боелл Стифтунг-Регионал Оффице, 2019
  • Игор Новаковић, Марко Савковић, Србија и НАТО. Партнерство за мир, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, Београд, 2019.
  • Игор Новаковић, Водич кроз поглавље 31 претприступних преговора Србије са Европском унијом, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд , Београд, 2015.
  • Игор Новаковић, Ненад Ђурђевић, Српско-румунски односи и статус Влашке националне мањине у Србији, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, Београд, 2015.
  • Игор Новаковић, Жарко Петровић, Бугари у Србији и српско - бугарски односи у светлу европских интеграција Србије, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, Београд, 2014.
  • Игор Новаковић, Србија и Мађарска - политичке и економске перспективе, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, Београд, 2013.
  • Игор Новаковић, Од четири стуба спољне политике до европских интеграција, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, Београд, 2013.
  • Игор Новаковић, Тхе рисе оф политицал еxтремисм ин Булгариа - Тхе политицал партy “Атака”, Пецоб Волумес, ИЕЦОБ, Университy оф Бологна-Форли Цампус, 2013.
  • Игор Новаковић(ур.), Неутралност у XIX веку. Поуке за Србију, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ Фонд, Београд, 2013.
  • Звонимир Вуковић, Игор Новаковић(ур.), Петроварадин – јуче, данас, сутра, Оглед, Нови Сад, 2005
  • Игор С. Новаковић, „Политика неутралности у Европи као „цена“ за статус сталне неутралности“, у Срђан Т. Кораћ (ур.), Утицај војне неутралности Србије на безбедност и стабилност у Европи - зборник радова, Институт за међународну политику и привреду, Ханнс Сеидел Фондација, Београд, 2016, стр. 29-51
  • Игор Новаковић, „Тренутно стање и перспективе за нормализацију односа Србије и Косова”, у Никола Буразер, Будућност дијалога - Нормализација односа са Косовом и европске интеграције Србије, Конрад Аденауер Фондација, Центар за савремене политике, Београд, 2016, стр. 32-35
  • Игор С. Новаковић, „Тумачења статуса сталне неутралности од позног средњег века до данас“, у Драган Р. Симић, Дејан Миленковић, Драган Живојиновић (ур.), Неутралност у међународним односима – Шта можемо да научимо из искуства Швајцарске? - зборник радова, Факултет политичких наука Универзитета у Београду, Београд, 2016, стр. 61-86
  • Игор С. Новаковић, „Питање заједничке одбране у оквиру европских интеграција од оснивања ЕУ до терористичких напада у Паризу новембра 2015. године“, у Миша Ђурковић, Милан Игрутиновић (ур.), Заједничка сполјна и безбедносна политика Европске уније - актуелни изазови, Институт за европске студије, Београд, 2016, стр. 85-97
  • Игор С. Новаковић, „Мањинско питање и утицај на билатералне односе са суседним државама у светлу процеса придруживања Европској унији. Случај Србије“, у Међународна политика, бр. 1158-1159, Институт за међународну политику и привреду, 2015, Београд, стр. 155-163.
  • Игор Новаковић, „Сербиен“, ин Сüдостеуропа им Зwиеспалт Реактионен аус ден Лäндерн ауф дие Ереигниссе ин дер Украине, Фриедрицх Еберт Стифтунг, Берлин, 2014
  • Игор Новаковић, Неутралност у XXI веку и случај Србије, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, 2012.
  • Игор Новаковић, “Концепт неутралне државе“, у Међународна политика, бр. 1141, Институт за међународну политику и привреду, 2011, Београд, стр. 5-20
  • Игор Новаковић, “Мултилатералне операције-НАТО”, у Безбедност Западног Балкана, Београдски центар за безбедносну политику, бр. 16, Београд, 2010, стр. 25-37
  • Игор Новаковић, „Европски“ и „екстремни“ популисти у истом кошу – нова влада Републике Бугарске“, у Безбедност Западног Балкана, Београдски центар за безбедносну политику, бр. 17, Београд, 2010, стр.63-76
  • Игор Новаковић, Жарко Петровић, Драган Ђукановић, Српско-албански односи, стање и перспективе, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд фонд, Београд 2010. (интегрално објављено и у Новом Магазину, бр. 178, 25.09. 2014)

Студије практичне политике[уреди | уреди извор]

Предлози практичне политике[уреди | уреди извор]

  • Игор Новаковић, Емилија Миленковић, Анализа усаглашавања Србије са спољнополитичким декларацијама, ставовима и мерама европске уније током 2015. године, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, Национални конвент о ЕУ, Београд, 2016.
  • Игор Новаковић, Ненад Ђурђевић, Србија и Румунија – добросуседски односи и питање мањина, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, Београд, 2015.
  • Игор Новаковић, Јована Прекучин, Анализа усаглашавања србије са спољнополитичким декларацијама, ставовима и мерама европске уније током 2014. године, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, Национални конвент о ЕУ, Београд, 2015.
  • Игор Новаковић, Припреме за отварање преговора у поглављу 30 економски односи са иностранством и искуства Хрватске, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, Национални конвент о ЕУ, 2015.
  • Игор Новаковић, Крим и питање “новог” положаја Русије према Косову, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, 2015.
  • Игор Новаковић, Жарко Петровић, Тијана Јакишић, Односи Србије и Бугарске, положај бугарске мањине у Србији и процес европских интеграција, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, 2014.
  • Игор Новаковић, Марија Говедарица, Српско-албанска трговина се утростручила од 2006: Да ли има могућности - и потребе - за више?, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, 2011
  • Милан Пајевић, Игор Новаковић, Жарко Петровић, Дубравка Глигорић, ЦЕФТА 2006 - Успутна станица или одскочна даска за Европску унију?, Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, 2011

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Течно говори енглески, и служи се италијанским и бугарским језиком.[6][1][2]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д ђ е Факултет политичких наука Универзитета у Београду. „Реферат о завршеној докторској дисертацији” (ПДФ). НаРДуС - Натионал Репоситорy оф Диссертатионс ин Сербиа. Приступљено 1. 11. 2019. 
  2. ^ а б в г д „Тим и стручност”. ИСАЦ Фунд (на језику: српски). Приступљено 1. 11. 2019. 
  3. ^ а б в г д „Модератор: Игор Новаковић – Белграде Сецуритy Форум”. Белграде Сецуритy Форум. Приступљено 1. 11. 2019. 
  4. ^ „Чланови Радне групе за поглавља 30 и 31”. Архивирано из оригинала 25. 09. 2018. г. Приступљено 1. 11. 2019. 
  5. ^ „Игор Новаковић, Аутхор ат Еуропеан Wестерн Балканс”. Еуропеан Wестерн Балканс (на језику: српски). Приступљено 1. 11. 2019. 
  6. ^ „Центар за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд”. Национални конвент о Европској унији. Архивирано из оригинала 01. 11. 2019. г. Приступљено 1. 11. 2019. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Igor_Novaković&oldid=26753782”