Инхибитор протеинске синтезе
Инхибитор протеинске синтезе је супстанца која зауставља или успорава раст или пролиферацију ћелија путем ометања процеса који директно доводе до генерисања нових протеина.[1]
Док се широка интерпретација ове дефиниције може користити за описивање скоро свих антибиотика, у пракси, она се обично односи на супстанце које делују на ниво рибозома (било самих рибозома или транслационог фактора),[2] користећи разлике од главних разлика између прокариотских и еукариотских структура рибозома.
Токсини као што је рицин такође функционишу путем инхибиције синтезе протеина.[3] Рицин делује на еукариотски 60S.[4]
Примери:
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Дефинитион: протеин сyнтхесис инхибитор фром Онлине Медицал Дицтионарy”.
- ^ „7.344 Антибиотицс, Тоxинс, анд Протеин Енгинееринг, Спринг 2007”. МИТ ОпенЦоурсеWаре.
- ^ Леонард ЈЕ, Гротхаус CD, Таетле Р (1988). „Рицин биндинг анд протеин сyнтхесис инхибитион ин хуман хематопоиетиц целл линес”. Блоод. 72 (4): 1357—1363. ПМИД 3167211.[мртва веза]
- ^ Терао К, Уцхиуми Т, Ендо Y, Огата К (1988). „Рицин анд алпха-сарцин алтер тхе цонформатион оф 60С рибосомал субунитс ат неигхборинг бут дифферент ситес”. Еур. Ј. Биоцхем. 174 (3): 459—463. ПМИД 3391162. дои:10.1111/ј.1432-1033.1988.тб14120.x.[мртва веза]